Tornado, tromba, pijavica… u čemu je razlika?

Pročitao sam puno priča o tornadima, trombama, pijavicama. Gledajući ilustracije tih pojava, video sam da jako liče jedna na drugu. Pomislio sam da nije možda reč o istoj pojavi, samo sa drugim nazivima. Međutim, nije. Postoje razlike. Dakle, tim pojavama nisu uzalud data različita imena, jer označavaju različite stvari. Ali, ono što me je zbunjivalo jeste što su se pojmovi i ilustracije mešale do neraspoznavanja, pa sam ostao u čudu. Tako sam se upustio u pronalaženje stvarnih razlika između tih pojava koje opisuju snažne vrtloge koji povezuju oblak i zemlju, tlo. Zaista, razlike postoje i želim da ih podelim sa tobom.

Ali, moram da ti priznam da ustvari nikada nisam video tornado.

Takođe, nikada nisam video ni pijavicu. Ni trombu. Nisam bio te sreće.

Ali, malo sam prečešljao literaturu, pisani materijal koji su iza sebe ostavili oni koji imaju to iskustvo i to znanje, pa sam, nadam se, shvatio razliku između ovih pojava. A ti, ako si video makar nešto od toga, imaš pravo da me ispraviš i dopuniš. Ja ću ti, zauzvrat, biti jako zahvalan na tome, jer ćeš time obogatiti i moje znanje koje je, u ovom trenutku, bez ličnog iskustva.

Tornado je vrlo impresivna reč. Ostavlja utisak nečeg moćnog, nesavladivog. Tornado i jeste baš takav. Veoma veliki vazdušni vrtlog koji spaja oblak i tlo i razara sve što mu je na putu. Njegove dimenzije su impozantne. Prečnik tornada je od nekoliko stotina metara do nekoliko kilometara. Jasno je vidljiv na radaru i lako je pratiti njegovo kretanje. Ovo čudovište može da potraje I poneki sat. Sva sreća, pa njegovo stanište se nalazi samo u Americi. U Evropi toga praktično nema.

Divlji, američki tornado (Campo, Colorado, 31. maj 2010), na svom putu
(foto Earth Space Circle)

Kako to, nema? Pa zar onolike slike i filmovi ne opisuju tornado, pitaćeš me.

Pitoma domaća tromba, snimljena u
Vrnjačkoj Banji, 2. maja 2014. godine
(snimio Ivan Nikolendžić)

Problem su dimenzije. Ovi vrtlozi koje srećemo u izveštajima iz Evrope su zapravo trombe. Sve je isto kao kod tornada, samo spram američkih čudovišta deluju kao model automobila u razmeri 1:43 prema pravim vozilima. Dimenzije trombi su znatno manje nego dimenzije tornada. Trombe su u prečniku od nekoliko metara do stotinak metara. Ipak, to im ne umanjuje mnogo razornu moć, samo zahvataju manju teritoriju, toliku da se radarom ne mogu uočiti. I životni vek im je znatno kraći. Mogu da požive nekoliko minuta i to je sve.

Trombe, domaći umanjeni modeli tornada često imaju izvijen stub, kao neko krivo crevo koje povezuje oblak i tlo. Ponekad ni to crevo nije celo, već samo kao levak viri iz oblaka naniže, dok se na tlu vazduh prilično kovitla, praveći drugi kraj stuba. Ustvari, jaka rotacija vazduha je prisutna, samo se ne vidi, jer je stub trombe vidljiv zbog kondenzacije vodene pare i stvaranje sićušnih vodenih kapljica, kao onih od kojih se prave oblaci. Znaš, ono što ne vidiš ne znači da ne postoji.

Oblaci koji učestvuju u stvaranju trombi ne moraju biti Cumulonimbusi, kao što je obavezno kod velikih američkih tornada. Primetio sam da su oblaci najčešće roda Cumulus, i da im ponekad prave društvo i Stratocumulusi. Grmljavine iz tog oblaka uglavnom nema. Ili, ima? Hajde, ako si video trombu, reši mi tu dilemu.

Trombe se stvaraju isključivo iznad kopna, dok iznad vodenih površina se stvaraju pijavice. Ove pojave su kao vodene sestre trombama, jer su su skoro identične i po veličini, dužini trajanja i razornoj moći. Pogledaj ovaj lep primer pijavice koja se desila januara 2008. godine između Bara I Ulcinja (snimio Miloš Vujović).

Često čujem kako i drugi mešaju ove pojmove, naročito sa pojavama koje im nisu nimalo srodne. Nedavno sam čuo u delu informativne emisije o vremenu kako je, recimo, ‘… prošao mini tornado’. Ustvari, tu je reči bilo o superćelijskom nevremenu, veoma moćno razvijenom oblaku roda Cumulonimbus, koji je uz olujni vetar, grmljavinu i grad, napravio haos. A ‘creva’ nigde. Takođe, brojni su snimci trombi uz koje se čuje komentar kao što je ‘… ladno tornado’ (pogledaj legendarni snimak od 12. maja 2010. godine iz Sombora, snimio Dejan Zorić).

Ljudi vole da koriste reči koje bolje zvuče, pa makar i po cenu netačnosti. Ne krivim takve, jer verovatno znaju manje o tome čak i od mene. Ali ti (a kad obogatiš moje znanje i ja) im možeš skrenuti pažnju gde greše. Sve ima svoje pravo ime, pa ga zato treba koristiti.