Rosa

Sveže jutro, sunce se polako podiže sa horizonta, probijajući se kroz vlažan vazduh.
Ako si nekog svežeg jutra išao po travi, pa si pokvasio obuću...
Ako si video kapljice vode na krovovima automobila, a nije pala kiša (nije imala iz čega da padne)...
... znaš i sam da je to rosa. Sinonim za svežinu, a ipak je meteorološka pojava.

Kako nastaje rosa?

Kapljice rose, kao reklama za svežinu jutra

Kondenzacija vodene pare iz vazduha na objektima na tlu koji su hladniji od vazduha stvara rosu. Vazduh može da sadrži u sebi neku količinu vodene pare. Ta količina eksponencijalno zavisi od temperature vazduha. Što je vazduh topliji, može u sebi da sadrži više vodene pare. Kada se vlažan vazduh dovede u kontakt sa nekim hladniijm predmetom, smanjuje se sposobnost vazduha da i dalje zadržava tu vlagu. Ako je temperatura tog objekta niža od temperature tačke rose, onda se sposobnost vazduha da zadržava vodenu paru u sebi smanjuje toliko da vodena para mora da se izluči iz vazduha, kako bi hlađenje i dalje moglo nesmetano da se odvija. Vodena para se iz vazduha izlučuje kondenzacijom, gde su okolni hladniji predmeti sada jako bitni. Naime, veoma je teško da se vodena para sama po sebi tek tako kondenzuje. U tako tankom sloju vazduha oko hladnog predmeta skoro i da nema zrnca prašine ili kakvog drugog aerosola. Postojanje takvih predmeta je jako važno, jer oni imaju ulogu tog kondenzatora za vlagu. Drugim rečima, to su jezgra kondenzacije. Umesto aerosola, za ovu kondenzaciju sasvim dobro mogu da posluže neravnine na hladnim objektima. Te neravnine imaju skoro mikroskopske dimenzije, i upravo predstavljaju ono što vodenoj pari treba za kondenzaciju! Dalje je lako: oko tih neravnina formira se mikroskopska kapljica vode koja na sebe navlači još vodene pare iz vazduha i tako raste. Za stvaranje kapljica vidljivih dimenzija, dovoljno je nekoliko minuta ovog procesa i eto nam kapi rose.

Kada nastaje rosa na ovaj način?

Naravno da zavisi od toga kada su ispunjeni opisani uslovi. Pošto je jedan od osnovnih uslova manjak toplote koja dolazi iz atmosfere na tlo, samim tim prvi uslov je noć. To može biti odmah po zalasku Sunca, ako je vazduh dosta vlažan i brzo se hladi, ali i pred jutro, kada se, posle čitave noći hlađenja, najzad ispune uslovi za nastanak rose. Iz onoga što sam ti malopre ispričao, sledeći uslovi su malo ili nimalo vetra i dovoljno vlažan vazduh.

Gde nastaje rosa?

Pomalo dvosmisleno pitanje... ali, idemo od objekata na tlu.

Jedan od bitnih uslova za stvaranje rose jeste ekspozicija, okrenutost površina hladnih objekata. Horizontalne površine, kao krovovi automobila i lišće sitnih biljaka u travi, prosto su idealni za to, i treba ih koristiti za uspešno osmatranje rose.

Što će pauk da se iznenadi ovoj poplavi na mreži...

Objekti sa malim toplotnim kapacitetom su prvi raspoloženi da prime kapljice rose, jer se najbrže hlade. Osim vlati trave i lišća , često ćeš imati prilike da vidiš kapljice rose na paučini.

Geografski gledano, duga se najčešće javlja u oblastima sa intenzivnim hlađenjem tla i vazduha, kao što su doline i ravnice, dok su rose na brdima u znatno manjem broju, naročito leti. Još jedan od zgodnih geografskih uslova jeste prisustvo neke bitnije vodene površine u blizini mesta osmatranja (kao što su more, jezero, pa i reka), jer upravo ta voda čini vazduh dovoljno vlažnijim u tom najnižem sloju vazduha da se rosa stvori češće, ili ranije nego na drugim mestima.

Kada nestaje rosa?

Čim se uslovi hlađenja vazduha povuku pred zagrevanjem, rosa počinje da nestaje. Najčešće je to vreme izlaska Sunca. Logično, tada ćeš videti najviše od rose. Ali, nije to dovoljno. Vazduh treba da bude sa manjom relativnom (ali ne i sa manjom apsolutnom) vlažnošću, kako bi se isparavanje kapljica rose odvijalo brže. Ako ovde uvedemo još i pojavu vetra, naročito toplog, rosa može da nestane još u toku noći.

Rosa može da nestane na još jedan, relativno grub način, a to je kada se ona naruši padavinama ili stvaranjem magle. Kapljice kiše, istina, povećavaju količinu vode na tlu, ali to se više ne može nazvati rosom.

Kako beležiti rosu?

Rosa spada u hidrometeore koji nastaju na površini tla. Nastanak takvih pojava je spor i postepen, tako da ne možeš sa sigurnošću da odrediš tačan minut nastajanja rose. Ali, ako pažljivo gledaš površinu na kojoj se rosa očekuje na svakih 10-15 minuta, u jednom trenutku ćeš primetiti razliku, odnosno kondenzovanu vodenu paru u vidu rose. Dovoljno je precizno odrediti u vremenskim koracima od po 10 minuta. U praksi, međutim, kada se osmatranja vrše na svakih sat vremena, dovoljno je dobro zabeležiti pojavu rose u nekom minutu između dva osmatranja. Na primer, ako osmatraš u punom satu, obično se beleži da je to 30-ti minut u satu.
Slična pravila važe i za nestanak rose. Međutim, izuzetak od ovog pravila je kada se rosa naruši na pomenut način. Onda se za vreme završetka rose beleži vreme početka pojave koja je narušila rosu.
Intenzitet rose je pomalo slobodna kategorija. Svako može da ima neke svoje kriterijume za ocenu intenziteta. Na primer, ako se posmatra površina krova automobila, slaba rosa se jedva primećuje, umerena rosa se može naći i na vetrobranskom staklu, a jaka rosa se prosto cedi u kapljicama koje se kotrljaju niz nagnute površine, skupljajući kapljice koje su se našle na putu kotrljajućoj kapi.
Ako si profesionalac, kaži mi kako ti ocenjuješ jačinu rose? Prema kojoj površini? Koliko se vode skupi od rose? Razmenimo naša zapažanja, jer to svima nama obogaćuje iskustva.

Koliko vode može da se skupi od rose?

Rosa, kao što sam ti već pomenuo, ne može da utiče na vremenske prilike. Samim tim, ni količina vode skupljena od rose nije meteorološki bitna. Retko kada se skupi dovoljna količina vode da bi bila merljiva kao padavine. U planinskim krajevima, ova količina je obično kao 0.2 mm padavina, mada ume da dostigne i 0.5 mm. Teoretski maksimum iznosi 0.8 mm.

Iako ova količina vode nije bitna u mnogim klimatima, postoje skupljališta rose kao izvora vode za navodnjavanje pojedinih vrsta biljaka. Čak postoje izgrađena rosilišta u kojima se skupi i do 200 litara vode u periodu oktobar-maj, kao što je u regionu Kuč u zapadnoj Indiji. Ovakvo skupljanje vode je bilo poznato i u davnim vremenima, a kamenje na kojima se skupljala rosa otkrivena su u Ukrajini.

Zašto je rosa važna u meteorologiji?

Rosa je suviše mala da bi uticala na bilo kakav razvoj vremena. Međutim, ona je odličan indikator hlađenja vlažnog vazduha pri tlu. Ovo hlađenje se bolje odvija kada je vedro ili, u najmanju ruku, nema niskih oblaka, u uslovima nesmetanog izračivanja toplote. Takođe, bolje hlađenje je kada ima sasvim malo ili nimalo vetra. Umeren i pojačan vetar onemogućavaju stvaranje rose čak i kada je vazduh dovoljno vlažan, čak i kada je vedro, i sve to samo zbog mešanja ohlađenog vazduha uz samo tlo ili objekte na tlu sa vazduhom koji je izvan tog tanušnog ohlađenog sloja od nekoliko centimetara. Hlađenje je jedna polovina priče o bilansu toplotnog zračenja između tla i vazduha (druga polovina je zagrevanje, što je samo po sebi jasno). Od toplotnog bilansa zavise temperature vazduha ne samo u najplićem sloju, ili graničnom sloju, već i za čitave vazdušne mase. Dovoljno razloga da se rosa osmotri kao meteorološka pojava, zar ne?

Nešto zanimljivo za kraj?

Da... Sećam se kako sam bio skoro zatečen kada sam u okolini Sjenice, 1991. godine, u vedrim, svežim jutrima, odlazeći u šetnju, primetio kako se rosa presijava na suncu, kao duga. Ustvari, to i jeste bila duga na izvesan način. Naime, opažao sam krug u duginim bojama kako se presijava na rosnoj travi. Centar tog kruga je bila senka moje glave. Potpuno isti način nastajanja ove pojave, baš kao prava duga!

Da, baš ovako izgleda ova 'duga' na rosi

Ova pojava nema neko posebno ime u našem jeziku (ili ga ja ne znam, a ako ga ti znaš, molim te da mi javiš), dok se na engleskom može naći izraz dewbow koji označava ovu pojavu. Opet, u literaturi sam nalazio da ta pojava spada u gloriju, ali kada ti budem pričao o pojavi glorije, setiću se ove priče.