O autoru

Do sada sam kroz život išao na svoj način, često i naopakim redosledom. Tako ću i da ti opišem ko sam i šta sam.

Poslednjih godina sam se vratio studijama meteorologije na Fizičkom fakultetu, shvativši da mi što kompletnije poznavanje meteorologije pruža mnoge dobre prilike u životu. Ima još dosta ispita ispred mene, ali ipak ima više položenih.

Moje međunarodno iskustvo u meteorologiji zasniva se na radu iz oblasti homogenizacije nizova meteoroloških podataka. Kako nisam imao puno znanja o tome, napravio sam svoj metod otkrivanja nehomogenosti nizova (ReDistribution Method) koji sam objavio u više nastavaka na Seminarima za homogenzaciju klimatskih nizova u Budimpešti u periodu 1998-2011. Učestvovao sam i u COST Akciji ES0601 za izradu jedinstvenog i univerzalnog pristupa ovoj problematici, primeniviš svoj metod na pravac i brzinu vetra. Prvi put je jedna vektorska veličina bila uspešno razmatrana, ali kako većina homogenizatora gleda samo skalarne i jednodimenzionalne veličine (kao što su temperatura i padavine), moja dostignuća su ostala pomalo sekundarna, ali ne i nezapažena.

Radim u Republičkom hidrometeorološkom zavodu Srbije od 1986. godine.
U RHMZu sam iskusio rad na više različitih mesta: u početku to beše protivgradna zaštita, i to 1986. godine na RC (tada Titovo) Užice, 1987. godine na RC Crni Vrh (gde sam vršio i redovna meteorološka osmatranja na sinoptičkoj stanici). Tako sam stekao prva iskustva sa radarskim osmatranjima, upoznavanjem nastajanja olujnih i gradonosniih oblaka, ali sam se i prvi put oprobao u tročasovnim, a zatim i časovnim meteorološkim osmatranjima. Crni Vrh je lokacija na kojoj se najviše može naučiti od vremena. Prava 'vremenska akademija'!
Od 1988. godine sam prešao na sinoptičku stanicu Beograd, čiji sam šef bio od 1992. do 1995. godine. Tako sam upoznao i probleme meteoroloških osmatranja u gradskim uslovima, organizacije osmatranja, držanje profesionalne prakse i obuke novih kolega i rad sa saradnicima na klimatološkim i padavinskim stanicama.
Lomljenje palca leve ruke 1995. godine me je sudbinski odvojilo od vršenja meteoroloških osmatranja (ispade da je to bio Palac sudbine :) ), prešavši posle toga u Odeljenje za unos, kontrolu i obradu podataka (nekada poznatiji kao AOP). Tu sam smelo ukrstio svoje osmatračko iskustvo sa znanjima diplomiranih meteorologa, otkrivši tako dobitnu kombinaciju u svakom meteorološkom timu - meteorolog i tehničar. Za ono vreme starih nazora, to je bilo skoro nezamislivo, ali dobar primer koji sam ja imao i pružio počeo je da se primenjuje i na drugim mestima. Ovde sam dobio iskustva sa unosom podataka u kompjuterske fajlove, metodama kontrole unetih podataka (koje sam svojim iskustvom nadograđivao), izradom meteoroloških Godišnjaka, obradom i izdavanjem podataka i radom sa bazama podataka, shvativši veliku kompleksnost meteoroloških elemenata i njihovih uzajamnih sprega. Tako je ostalo do danas.

Ljubav prema pisanju potiče iz srednje škole, pišući pesme u periodu 1982-1987. Nikada nisam objavio nikakvu knjigu niti tekst u štampanom obliku. Jedino iskustvo sa objavljivanjem tekstova potiče iz doba Radio Pingvina u periodu 1992-1993, kada sam imao svoju pomalo stidljivu i kratkovečnu seriju priloga tekstova o vremenu, čitanih četvrtkom u jutarnjem programu. Posle toga sam se upustio u romansiranu istoriju Beograda, ali ni to nije trajalo duže. Za radio me vezuju i iskustva sa tekstovima pesama i njihovom prevođenju, biranje muzike, a kasnije i za posao ton majstora, kako sam i završio ove avanture 1995. godine.

Za moje zanimanje 'kriv' je poznati meteorolog-amater tog vremena Boris Koljčicki, čije su me dugoročne prognoze zapanjile, zatim razočarale, a onda zaintrigirale da se upustim u otkrivanje tajni vremenskih prilika. Iz tog perioda (1978-1984) još čuvam nekih 14 svezaka A5 formata, gusto pisanih meteorološkim podacima, crtanim grafikonima i tabelama. Slušanje podataka na radiju, pa čak i snimanje sa radija kako bih sve zapisao, pružilo mi je mnogo dobrih informacija. I ne samo podaci, gostovanje poznatih meteorologa u medijima (uglavnom na radiju, manje na TV) mi je dalo dosta osnovnih informacija o mehanizmima vremena. Kao revnosni meteorolog-amater, bio sam zahvalan profesionalcima kao što su Zoran Popović (imao sam tu čast da mi je bio i šef nekoliko godina) iz RHMZ Srbije, Milan Sijerković iz RHMZ Hrvatske (danas DHMZ) i ostalim kolegama koji su se uživo uključivali u radio emisije.
U osnovnoj i srednjoj školi bio sam poznat u rauredu po bavljenju meteorologijom. Tada sam i dobio prve knjige koje sam prosto 'gutao' i često im se vraćao: Meteorologija od Pavla Vujevića, Meteorologija i Klimatologija od Marka Milosavljevića. Uprkos sticanim znanjima, uvek sam imao svoje ideje koje sam primenjivao u svom zanimanju za meteorologiju.

Meteorološki tehničar po zanimanju, ljubitelj i poštovalac prirode po ubeđenju, od malih nogu sam zagledan u nebo, oblake i brojke o temperaturi i ostalim veličinama. I još sam tamo..