Crvenilo neba - dobar ili loš znak?

Još jedan zalazak Sunca u vedro nebo, ili ponekad za neke daleke, visoke oblake... Divno vreme za gledanje u Sunce, bilo da je čista romantika, seta za minulim lepim danom ili verovanje u bolje zdravlje. Možda primećuješ da je često zalazak Sunca u manje ili više crvenoj boji, a ponekad ta crvena boja izostane.

Zašto pri zalasku Sunca nebo ima drugačiju boju nego usred dana?

Kada je Sunce nisko nad horizontom, Sunčevi zraci ulaze u atmosferu pod veoma malim uglom i tokom tog ulaska prolaze kroz čitav spektar gustine atmosfere. Poznato ti je da se Sunčevi (a i drugi) zraci savijaju i refraktuju pri promeni gustine sredine kroz koju prolaze. Za razliku od fatamorgane, promena gustine vazduha za Sunčeve zrake podrazumevaju činjenicu da je vazduh najgušći pri tlu, a idući uvis postaje sve ređi i ređi. Vidljiv spektar Sunčeve svetlosti, koji zajedno čine belu boju (skup svih za oko vidljivih talasnih dužina), razlaže se prema talasnoj dužini na različite boje. Prema Rejlijevom zakonu, prva iz spektra, zbog svoje najveće talasne dužine, ispada plava i ljubičasta, a poslednja ostaje crvena, nerasejana boja. Iz istih razloga, vedro nebo je danju plavo ili tamnoplavo.

Zašto onda zalazak Sunca nije uvek u crvenoj boji, već može da bude žut ili čak zelenkast?

Ove razlike se dešavaju zbog različitih koncentracija zrnaca prašine, gde veće vrednosti dodatno pomažu rasejanju svetlosti. Dakle, kada je Sunce nisko nad horizontom, crvena boja je ta koja odaje veće vrednosti koncentracije zrnaca prašine, što je karakteristika suvog, pa čak i toplog vazduha. Suvog, jer da ima vlage, veći deo prašine bi se deponovao na tlo zajedno sa vodenim kapljicama. Toplog, jer topli vazduh podrazumeva uzlazno kretanje vazduha (konvekciju) koje podiže čestice prašine u vis. Sa druge strane, hladan i vlažan vazduh ima manju koncentraciju čestica prašine, pa je boja žuta, pa čak i zelenkasta, kako si već rekao.

Još jedan prođe dan... (foto: Ivan Baboselac)

Ako sve ovo imaš u vidu, onda ćeš lako primeniti novostečeno znanje na rešavanje ovog problema. Zalazak Sunca, odnosno zapadna strana, najčešće ukazuje na vazduh koji dolazi. Opšta cirkulacija atmosfere, naročito uticaj okretanja naše planete oko svoje ose, pokreće vazdušne mase tako da uglavnom dolaze sa zapada. I eto ti procene vazduha koji dolazi! Crvenilo večernjeg neba ukazuje na suvo i toplije vreme, dok izostanak crvenila ukazuje da do nailaska toplog i suvog vazduha treba čekati bar do sledećeg zalaska Sunca. Sa druge, istočne strane, tumačenje boje neba može biti sasvim obrnuto: crvenilo jutarnbheg neba ukazuje da je nailazak suvog i toplog vazduha prošao, što ukazuje na kraj 'toplog sektora' ciklona i skori nailazak fronta.
Ovo zapažanje je prilično staro. Jedan od najstarijih zapisa je upravo Novi zavet, Jevanđelje po Mateji, poglavlje XVI koje počinje ovako:
16:1

I pristupiše k Njemu fariseji i sadukeji, i kušajći Ga iskahu da im pokaže znak s neba.

16:2

A On odgovarajući reče im: Uveče govorite: Biće vedro; jer je nebo crveno.

16:3

I ujutru: Danas će biti vetar, jer je nebo crveno i mutno. Licemeri! Lice nebesko umete poznavati, a znake vremena ne možete poznati?

Jedna engleska pomorska izreka, opet, glasi: Red sky at night, sailors delight. Red sky in morning, sailor’s warning.
Dakle, nije ovo ništa novo. Već si i sam zapazio da ove pojave u dobroj meri imaju smisla. Naravno, nisu zakonitost, već pravilo, jer zakonitost se objašnjava jednačinama, a pravilo razmišljanjem o problemu.

...41...42...

A sada, nađi sebi neko zgodno mesto za posmatranje zalazaka Sunca i prati koliko je ovo tačno, pa mi javi. Samo, čuvaj se da ne dođeš u situaciju Malog princa, koji kaže 'Jednog dana video sam četrdeset i tri puta kako sunce zalazi!'. Ko zna ovu predivnu knjigu, znai o čemu pričam. Ko ne zna, eto lektire...