Vedro noćno nebo nije svuda isto

Jesi li gledao sinoć najavljenu kišu meteora?
Ako jesi, blago tebi. Mora da si uživao, kao i u prirodi koja te je okruživala, podsećala da si deo nje.
Ako nisi, potpuno te razumem. Ni ja.

A zašto?

Pa, nešto je smetalo. Nešto što 'jede' zvezde vedrog noćnog neba. Tom čudovištu je ime svetlosno zagađenje. Danak civilizaciji delimično plaća i pogled u nebo. Ne samo što je taj pogled sve uži i uži, što od izgrađenih stvari ljudskom rukom, što od pomanjkanja znanja i svesti o prirodi. Hajde da sada učiniš šta možeš, da bar to zamućenje znanja malo skloniš od svog pogleda.

Pored svih mogućih zagađenja, samo nam je još i svetlosno trebalo. Šta je, ustvari, svetlosno zagađenje?

Kako sam dodatno saznao od astronoma, svetlosno zagađenje jeste sva ona veštačka svetlost koja nam služi da osvetli mesta koja su nam potrebna i noću, a rasipaju se na česticama prašine, kapljicama vode i aerosolima uopšte. Iz veoma sličnih razloga, u tim istim oblastima dolazi do smanjenja meteorološke vidljivosti, ali lokalno, i u znatno manjoj meri. Tebe, kojeg zanima meteorologija, ometa da tako oceniš prozračnost atmosfere i, samim tim, koncentraciju aerosola, što može da ukaže na poreklo vazdušne mase. Naime, arktičke vazdušne mase imaju veoma male koncentracije aerosola, za razliku od vlažnih vazdušnih masa iz suptropskih predela. Ovo je naročito važno prilikom promene vazdušnih masa, odnosno prolaska frontova, površina koje po definiciji razdeljuju različite vazdušne mase. Na primer, sa zapada može da dođe i jedna i druga vazdušna masa, ali tek kada se ona potpuno uvuče nad tvoju teritoriju, možeš da vidiš od kakvog vazduha se sastoji. Zato se i podatak o vidljivosti nalazi među meteorološkim elementima koji se razmenjuju u odgovarajućim (SYNOP) porukama. A onda, preko svega, dolazi još i ovaj dodatak čestica iz urbanih sredina.

Šta prouzokuje svetlosno zagađenje? Od čega ono zavisi?

Veštačka svetlost je, ustvari, jedini izvor svetlosnog zagađenja. Svetla gradova su usmerena na sve strane, pa i uvis. Svetleće reklame, javna rasveta, osvetljenje sportskih objekata, pa čak i objekata koji su iz bezbednosnih razloga osvetljeni, najviše se razbacuju svetlošću nasve strane. Deo svetlosti koji uzalud odlazi uvis, obasjava sve te sitne čestice koje najviše lebde (opet) nad gradovima, te se i one same ponašaju kao mala, sićušna svetla, pomešana u jednu svetlosnu 'kašu'. Gustina te 'kaše' zavisi od

• brojnosti svetala,
• koncentracije aerosola,
• udaljenosti od izvora svetlosnog zagađenja.

Gradovi različitih veličina, logično, imaju različito svetlosno zagađenje. Varoš od nekih 10 hiljada stanovnika (na primer Lapovo) širi svoj uticaj na oko 20 km udaljenosti, grad od oko 50 hiljada stanovnika (kao Jagodina) ometa osvetljenje noćnog neba na 40 km udaljenosti (pomenuta Jagodina tako spaja svoj uticaj sa Paraćinom), grad od oko 250 hiljada stanovnika (kao Niš ili Novi Sad) svetli do oko 80 km udaljenosti, dok milionski grad (kao Zagreb ili Sofija) se razbacuje svetlom do oko 120 km udaljenosti (po tome, Beograd 'prlja' nebo svojom svetlošću i 150 km oko sebe). Ovako gledano, skoro da nema kutka u našim prostorima koji nije zahvaćen svetlosnim zagađenjem. Dobro, još ima dosta planina u Crnoj Gori ili Bosni (znatno više nego u Srbiji ili Hrvatskoj) koje imaju prirodno crno nebo sa prirodno svetlim zvezdama, ali širenje gradova polako 'jede' i ta mesta. Uostalom, pogledaj i sam ovu kartu.

Vedro noćno nebo je crno samo još u onim oblastima koje su ovde obojene crno.

Plava područja su uopšte zahvaćena svetlosnim zagađenjem, u žutim oblastima su 'pojedene' sve sitne zvezde i magline, narandžaste oblasti više ne vide Mlečni put, dok crvene oblasti vide tek poneku zvezdu na vedrom, noćnom nebu. Praktično, ti opisi odgovaraju pogledima na vedro noćno nebo kao na ovoj slici.

Kako se samo ralikuju pogledi u vedro noćno nebo...

Levi segment je nebo centra grada, crvene oblasti sa karte. Idući kroz sliku udesno nailaziš na nebo predgrađa (narandžasto na karti), pa nebo u mestima nedovoljno udaljenih od grada (žuto i zeleno na karti), zatim seosko noćno vedro nebo (plave oblasti na karti) i nebo bez svetlosnog zagađenja, onakvo kakvo je u stvarnosti i kakvog su ga videli naši preci iz doba pre javne rasvete (crne oblasti na karti). Pa sad ti vidi šta grad otima od očiju...

Povećanje koncentracije aerosola, odnosno novih, malih, sićušnih svetala svetlosnog zagađenja, donekle širi ovu svetlosnu mrlju, dok vazduh sa manje aerosola, kao primorski, nešto je prozračniji, te još možeš da vidiš zvezde (pa i zvezde padalice) dok si još na letovanju na moru (ili planini).

Dobro, svetlosno zagađenje smeta gledanju u zvezde, ali gde svetlosno zagađenje smeta u osmatranju vremena?

Pomenuo sam ti osmatranje vidljivosti noću. Iako je sve tu lepo definisano, ne gube se iz domašaja ljudskog pogleda samo zvezde, već i svetleći noćni reperi vidljivosti. U gradovima je tako osmatranje vidljivosti noću potpuno nepouzdano i, među nama rečeno, prilično proizvoljno (osim kada ima magle ili guste sumaglice), a takvi podaci se sa tih mesta daju prema iskustvu osmatrača u praćenju vremena mnogo pre nego u uočavanju repera za vidljivost.

Osmatranje oblačnosti je možda još gore pogođeno ovim problemom. Visoki oblaci, koji mogu da zaklone samo manje sjajne zvezde, vide se više u mašti i u nagađanju osmatrača nego u stvarnosti. Čak i postojanje srednjih oblaka je diskutabilno. Dok se Altocumulusi još nekako i razlikuju od pojedinačnih manjih količina Stratocumulusa zbog prividne veličine svojih elemenata, razlika između Altostratusa i Stratusa je u boji neba (nebo sa Stratusima je svetlije, žućkasto-narandžaste boje) i vidljivosti (ako oku nije verovati, onda treba verovati da ispod Altostratusa skoro nikad nema, a ispod Stratusa skoro uvek ima sumaglice, smanjene vidljivosti na 1do 10 km). Noćni gradski osmatrač teško razlikuje noćne Stratuse i Stratocumuluse koji pretežno ili potpuno pokruvaju nebo. Razlika između njih može biti očigledna u pojavi padavina (Stratocumulus daje kišu ili sneg, a Stratus, rosulju, odnosno sipeću kišu ili zrnasti sneg). Kada padavina nema, razliku može da pokaže i temperatura. Termometar pri tlu pokazuje skoro neznatno nižu temperaturu od one na 2 metra visine, za tipično 1 do 2 stepena pri Stratusnoj oblačnosti. Kada je nebo prekriveno Stratocumulusima, ova razlika je veća, tipično 2 do 3 stepena.

Sasvim dovoljno problema za noćne osmatrače vremena, zar ne?

Kako mogu da izbegnem svetlosno zagađenje? Hoće li se tu išta menjati?

Svetlosno zagađenje nije pokretno, ali se, nažalost, brzo širi. Jedini način da ga izbegneš jeste da odeš u planine, na morsku pučinu, ili u neku pustinju, samo što dalje od ljudskih naselja. Jednostavno rečeno, u oblastima u kojima nema dometa mobilne telefonije i Interneta možeš još da se nadaš prirodno crnom nebu.

Promene svetlosnog zagađenja mogu da budu samo na još goru situaciju. Zamisli, još 1986. godine ljudi su mogli da jasno vide Halejevu kometu, dok 2061. godine možda je više niko na planeti Zemlji neće moći da je vidi. Eto, šta će još 'izumreti' zbog 'cvilizacije' (nije slovna greška!).

Ipak, ako posmatraš vreme, možeš da učiniš očajnički pokušaj, da se skloniš od javne rasvete u polumrak (što nije uvek i bezbedno rešenje), ili da se popneš na krov neke zgrade, bar da se rešiš uticaja tih svetala što su ti neposredno pred očima. Zakloni rukom najsvetlije objekte u tvom vidokrugu, sačekaj da se oči malo naviknu na veću tamu i... šta vidiš, vidiš. Ostalo prepusti iskustvu i nagađaj.