Jedan od najznačajnijih faktora meteorološke prirode koji utiče na vidljivost je, po definiciji, koncentracija aerosola u vazduhu. Aerosoli su sitne čestice prašine ili vodene kapi, pojedinačno nevidljive za oko zbog svog malog prečnika (između 10e-7 mm i 10e-2 mm). Na njima se svetlost rasipa u svim pravcima i tako se smanjuje prozračnost vazduha, odnosno vidljivost. Koncentracija aerosola je najveća u dnu atmosphere, odnosno pri tlu, i iznosi oko 10e4 čestica po kubnom centimetru vazduha. Već u prvih 1000 metara visine, ova koncentracija opada desetak puta. Ovo su osnovni razlozi zbog kojih treba očekivati znatno bolju vidljivost na većim nadmorskim visinama, odnosno planinama.
Planine imaju i svoju drugu specifičnost, a to je da su čest dom oblacima. Usled toga, čestina veoma male vidljivosti (ispod 1000 metara) je znatno veća nego u nizijama, kada su te male vrednosti vidljivosti posledica prizemne magle. Možemo, dakle, primetiti da je raspodela čestina vidljivosti na planinama znato drugačija nego u nizijama. Dok je u nizijama ova raspodela relativno pravilna, sa najmanjim čestinama male i najvećim čestinama dobre vidljivosti, ali ne i ekstra prozračne atmosfere, na planinama je ova raspodela nepravilna, sa maksimumom veoma male vidljivosti (oko 100 metara) i maksimumom veoma velike vidljivosti (preko 50 km). Takođe, možemo uočiti kako je slabo zamućene atmosphere na planinama veoma malo prisutno. Pojam sumaglice, koja smanjuje vidljivost na vrednosti između 1 i 10 km, skoro i da nema. Uostalom, grafik čestina vidljivosti za nizije (primer beogradskog aerodroma Surčin) i planine nadmorske visine oko 1000 metara (Crni vrh, severoistočna Srbija) dovoljno slikovito pokazuje ove razlike.
Drugi meteorološki faktori koji utiču na vidljivost su znatno ređi. U te faktore spadaju pojava dima (od šumskih ili drugih požara) i padavina u vidokrugu ili čak na samom mestu osmatranja (lokalne padavine, naročito pljuskovite).
Imajući u vidu definisanje vidljivosti, u te faktore ne može da spada loša osvetljenost neba (sumrak, svitanje ili mrak), što često izaziva greške kako u osmatranju, tako i u tumačenju vidljivosti.
Međutim, ovo je samo jedan, objektivni deo price. Subjektivni deo price, koji je mnogo zanimljiviji, tek sledi...
Planine imaju i svoju drugu specifičnost, a to je da su čest dom oblacima. Usled toga, čestina veoma male vidljivosti (ispod 1000 metara) je znatno veća nego u nizijama, kada su te male vrednosti vidljivosti posledica prizemne magle. Možemo, dakle, primetiti da je raspodela čestina vidljivosti na planinama znato drugačija nego u nizijama. Dok je u nizijama ova raspodela relativno pravilna, sa najmanjim čestinama male i najvećim čestinama dobre vidljivosti, ali ne i ekstra prozračne atmosfere, na planinama je ova raspodela nepravilna, sa maksimumom veoma male vidljivosti (oko 100 metara) i maksimumom veoma velike vidljivosti (preko 50 km). Takođe, možemo uočiti kako je slabo zamućene atmosphere na planinama veoma malo prisutno. Pojam sumaglice, koja smanjuje vidljivost na vrednosti između 1 i 10 km, skoro i da nema. Uostalom, grafik čestina vidljivosti za nizije (primer beogradskog aerodroma Surčin) i planine nadmorske visine oko 1000 metara (Crni vrh, severoistočna Srbija) dovoljno slikovito pokazuje ove razlike.
Drugi meteorološki faktori koji utiču na vidljivost su znatno ređi. U te faktore spadaju pojava dima (od šumskih ili drugih požara) i padavina u vidokrugu ili čak na samom mestu osmatranja (lokalne padavine, naročito pljuskovite).
Imajući u vidu definisanje vidljivosti, u te faktore ne može da spada loša osvetljenost neba (sumrak, svitanje ili mrak), što često izaziva greške kako u osmatranju, tako i u tumačenju vidljivosti.
Međutim, ovo je samo jedan, objektivni deo price. Subjektivni deo price, koji je mnogo zanimljiviji, tek sledi...
Нема коментара:
Постави коментар