Horizontalna meteorološka vidljivost

Meteorološka vidljivost je daljina do koje čovek normalnog vida da jasno razaznaje objekte u svom vidiku. Horizontalnost vidika je do 1 stepen odstupanja naviše ili naniže od horizontale.
Već u ove dve rečenice nailazimo na određene nedoumice (zar već?), kao što je maksimalna moguća horizontalna vidljivost. Znajući da je obim Zemlje oko 40,000 km, te da je jedan stepen dugačak oko (40,000 / 360 =) 111 km, lako dolazimo do zaključka da je maksimalno moguća horizontalna vidljivost upravo tog reda veličine, odnosno oko 100 km. Svaka beleška o većoj vidljivosti ne ispunjava navedeni uslov horizontalnosti. Dakle, moguće je videti i dalje od 100 km, ali ne može se pouzdano govoriti o objektu koji je na istom nivou kao oko posmatrača.
Od ove tačke nadalje neću smarati rečju 'horizontalna', već ćemo to podrazumevati, jer smo upravo raspravili pojam horizontalnosti - sve ostale vidljivosti kao što su kosa i vertikalna će biti posebno napomenute.
Jasno raspoznavanje objekata u vidiku osmatrača postavlja još jedno pitanje, a to je doba dana. Navedena definicija meteorološke vidljivosti podrazumeva dnevno svetlo. Ne sumrak, ne svitanje, već normalnu dnevnu svetlost. Za određivanje vidljivosti u neko drugo doba dana potrebno je poznavati osvetljenost objekata u to traženo vreme. Na primer, noćna vidljivost je sasvim drugačija od dnevne, nešto je manja i zasniva se na uočljivosti objekata koji odaju svetlost (malo više o tome u nekom budućem posebnom postu).
Vidljivost je jedna mera prozračnosti atmosfere. Ona zavisi od čestičnog sastava atmosfere, odnosno koncentraciji čestica kao što su u prvom redu kapljice vode i prašine, koje mogu biti različitih dimenzija, a u redu veličine dimenzija aerosola (recimo 10e-4 mm). Ipak, ova mera prozračnosti atmosfere nema velikog meteorološkog značaja, jer se koncentracije tih čestica određuju nekom drugom metodom koja nema skoro nikakve veze sa vidljivošću. Ovo razilaženje od objašnjenog potiče od još nenabrojanih činilaca koji diktiraju vidljivost. S druge strane, vidljivost ima prilično veliki praktični značaj u saobraćaju, kako kopnenom, tako i vazdušnom, pa i vodenom (pomorskom, rečnom).
Određivanje vidljivosti se na meteorološkim stanicama vrši instrumentalno ili vizuelno. Kako su instrumenti u drugom planu (dakle, ne pričamo o vizibilimetrima), fokus će ostati na vizuelnom određivanju vidljivosti koje se vrši odabirom određenih fiksiranih objekata koji se vide sa mesta osmatranja na meteorološkoj stanici. Ovi objekti, koji se nazivaju još i reperi, određuju se tako da reprezentuju vidljivost u više različitih smerova, a da se nalaze na približno standardnim udaljenostima od mesta osmatranja. Na meteorološkim stanicama, po pravilu, postoji plan repera, odnosno skica odabranih objekata koji se vide sa mesta posmatranja, sa ucrtanim smerovima u kojima se vide i daljinama na kojima se nalaze.

Uh, zakačili smo dosta za početak... Od svakog pasusa ovog posta može da se pravi još poneka tema, pa da se ne rasplinjavamo u priči...

Vidimo se... uskoro!