Vidljivost se izražava u metrima ili kilometrima, što zavisi od same osmotrene vrednosti.
Iako se može smatrati kontinualnom veličinom, pametno je beležiti vidljivost u određenim vrednostima. Te vrednosti mogu da imaju do dve značajne cifre (to su cifre različite od nule), te je tako zaokružiti. Na šta bi ličilo kada bi negde naišli na podatak o vidljivosti od 16,375 km ili 863 m? Je l' besmisleno? Pa dobro, ako nije, onda ko može da dokaže tačno toliku vidljivost i ni metar manje ili više? Mnogo razumnije izgleda podatak o vidljivosti od 15 km ili 800 m, umesto podataka navedenih u primeru, pa makar i ti podaci bili najtačniji na svetu.
Koraci u kojima treba beležiti vidljivost ne moraju da budu previše fini, već da se pri svakom sledećem koraku, svakoj sledećoj većoj vrednosti da značaj tek ako je za 15-20% veća od prethodne. Kako bi vam izgledalo da neko beleži vidljivost od 800 metara, pa je podigne na 900 metara? Neozbiljno, je li? Meni svakako... jer, takav osmatrač onda tvrdi da ima vid jednog vizibilimetra. A nema, niti može da ima. Subjektivno, prihvatljivije bi bilo da sledeća veća vidljivost od 800 metara bude 100 metara (ali, naravno, tek kada se ispune uslovi vidljivosti). Lako je vizibilimetrima, jer aparati su objektivni. Subjektivnost nikada nije bila, niti može da bude fini instrument.
Dakle, veliko ograničenje predstavlja sposobnost ljudskog mozga u ograničavanju određivanja nijansi u razlikama i da iza njih stoji. To je kao gledanje i slikanje slike. Čovek može uživati u beskonačnom broju nijansi, dok sam može jasno da razlikuje i da navede tek koju desetinu različitih boja. Kod vidljivosti, sasvim se dobro pokazava podela vidljivosti u 10 opsega vizuelnih osmatranja. Ti opsezi se u meteorološkim izveštajima o vizuelno određenoj vidljivosti definišu kao:
0 - ispod 50 metara
1 - najmanje 50, ali ispod 200 metara
2 - najmanje 200, ali ispod 500 metara
3 - najmanje 500, ali ispod 1000 metara
4 - najmanje 1 km, ali ispod 2 km
5 - najmanje 2 km, ali ispod 4 km
6 - najmanje 4 km, ali ispod 10 km
7 - najmanje 10 km, ali ispod 20 km
8 - najmanje 20, ali ispod 50 km
9 - 50 km ili više
(ali ne preterujte sa vrednostima većim od 100 km, pričali smo o tome u prvom postu)
Usmerena vidljivost se beleži kao posebni, dodatni podatak uz vrednost opšte vidljivosti. Pri tome, beleži se smer u kojem je osmotrena usmerena vidljivost, kao i njena vrednost. Moguće je (ali to još do sada nisam video) osmatrati više od jedne usmerene vidljivosti. Pri tome, logika nalaže da ni taj broj smerova ne treba da bude veći od dva ili tri. Od previše smerova izgubiće se opšta vidljivost... Sasvim je dovoljno imati jedan poseban smer za usmerenu vidljivost, ne treba preterivati. Drugo je na aerodromima u svetu, gde se vidljivost meri na svakoj pisti pojedinačno, te je njihov broj usmerenih vidljivosti fiksiran, unapred određen brojem pista. Naravno, usmerena vidljivost se osmatra samo ako je značajno smanjena u nekom smeru.
Iako se može smatrati kontinualnom veličinom, pametno je beležiti vidljivost u određenim vrednostima. Te vrednosti mogu da imaju do dve značajne cifre (to su cifre različite od nule), te je tako zaokružiti. Na šta bi ličilo kada bi negde naišli na podatak o vidljivosti od 16,375 km ili 863 m? Je l' besmisleno? Pa dobro, ako nije, onda ko može da dokaže tačno toliku vidljivost i ni metar manje ili više? Mnogo razumnije izgleda podatak o vidljivosti od 15 km ili 800 m, umesto podataka navedenih u primeru, pa makar i ti podaci bili najtačniji na svetu.
Koraci u kojima treba beležiti vidljivost ne moraju da budu previše fini, već da se pri svakom sledećem koraku, svakoj sledećoj većoj vrednosti da značaj tek ako je za 15-20% veća od prethodne. Kako bi vam izgledalo da neko beleži vidljivost od 800 metara, pa je podigne na 900 metara? Neozbiljno, je li? Meni svakako... jer, takav osmatrač onda tvrdi da ima vid jednog vizibilimetra. A nema, niti može da ima. Subjektivno, prihvatljivije bi bilo da sledeća veća vidljivost od 800 metara bude 100 metara (ali, naravno, tek kada se ispune uslovi vidljivosti). Lako je vizibilimetrima, jer aparati su objektivni. Subjektivnost nikada nije bila, niti može da bude fini instrument.
Dakle, veliko ograničenje predstavlja sposobnost ljudskog mozga u ograničavanju određivanja nijansi u razlikama i da iza njih stoji. To je kao gledanje i slikanje slike. Čovek može uživati u beskonačnom broju nijansi, dok sam može jasno da razlikuje i da navede tek koju desetinu različitih boja. Kod vidljivosti, sasvim se dobro pokazava podela vidljivosti u 10 opsega vizuelnih osmatranja. Ti opsezi se u meteorološkim izveštajima o vizuelno određenoj vidljivosti definišu kao:
0 - ispod 50 metara
1 - najmanje 50, ali ispod 200 metara
2 - najmanje 200, ali ispod 500 metara
3 - najmanje 500, ali ispod 1000 metara
4 - najmanje 1 km, ali ispod 2 km
5 - najmanje 2 km, ali ispod 4 km
6 - najmanje 4 km, ali ispod 10 km
7 - najmanje 10 km, ali ispod 20 km
8 - najmanje 20, ali ispod 50 km
9 - 50 km ili više
(ali ne preterujte sa vrednostima većim od 100 km, pričali smo o tome u prvom postu)
Usmerena vidljivost se beleži kao posebni, dodatni podatak uz vrednost opšte vidljivosti. Pri tome, beleži se smer u kojem je osmotrena usmerena vidljivost, kao i njena vrednost. Moguće je (ali to još do sada nisam video) osmatrati više od jedne usmerene vidljivosti. Pri tome, logika nalaže da ni taj broj smerova ne treba da bude veći od dva ili tri. Od previše smerova izgubiće se opšta vidljivost... Sasvim je dovoljno imati jedan poseban smer za usmerenu vidljivost, ne treba preterivati. Drugo je na aerodromima u svetu, gde se vidljivost meri na svakoj pisti pojedinačno, te je njihov broj usmerenih vidljivosti fiksiran, unapred određen brojem pista. Naravno, usmerena vidljivost se osmatra samo ako je značajno smanjena u nekom smeru.
Нема коментара:
Постави коментар