Leto je sezona grmljavine, jedne od najzanimljivijih i najznačajnijih atmosferskih pojava, pa je dobro znati kako osmotriti i zabeležiti sve značajne informacije koju ova pojava donosi.
Grmljavina je elektrometeor, električna pojava u atmosferi. To je pojava električnog pražnjenja između dva dela grmljavinskog oblaka (roda Cumulonimbus) ili između oblaka i objekata na tlu. Manifestuje se pojavom munje, svelte linije nepravilnog oblika i trajanja u deliću sekunde i/ili njenog odbljeska kroz oblake, i grmljenja, snažnog zvučnog praska i/ili odjeka tih prasaka koji se stapaju u zvuk nalik kotrljanju nekog veoma velikog tvrdog predmeta po isto tako tvrdoj podlozi. Do ove tačke nema nikakvih nepoznanica ni dilema.
U praksi meteoroloških osmatranja beleži se smer iz kojeg se grmljavina javlja na početku, smer prema kojem se grmljavina premešta, subjektivna ocena jačine grmljavine i prekidnost. Time nismo ni izdaleka nabrojali sve karakteristike koje grmljavina ima. Neke od tih karakterstika su tip munje (da li je između dva dela oblaka ili između oblaka i objekta na tlu), smer munje (polaritet delova oblaka, munja sa tla ili prema tlu), broj udara u jednom električnom pražnjenju ('treperenje' munje), rastojanje od mesta osmatranja, udaljena grmljavina (slabije vidljive trake električnih pražnjenja ili odbljesci munja, 'kotrljajući' zvuk) ili bliska grmljavina (jak bljesak trake električnih pražnjenja praćen jakim praskom)... ali, razjasnićemo jedno po jedno.
Nekad je posmatranje i beleženje grmljavine bila jako dragocena informacija o položaju nevremena, u vreme ili na mestima gde nema dometa meteoroloških radara. Dobra je praksa da se to beleži i sada, u vreme i u dometu rada radara, jer nije sve u radarskim slikama i radio lokatorima električnih pražnjenja. Naučni pristup posmatranju grmljavine poteže brojna pitanja iz oblasti atmosferskog elektriciteta, ali i akustike. Sa druge strane, praktičan pristup posmatranju grmljavine je značajan zbog dejstva ove pojave koja može da bude opasna i da prouzrokuje štetu. Najzad, verujem da dobar deo ljubitelja meteoroloških osmatranja i proučavanja prirode uživa u kuljanju adrenalina pri posmartanju ovog najburnijeg atmosferskog događaja, ili se grmljavine plaše.
Tek otvaramo temu grmljavina, biće još dosta pojmova, ali i zanimljivosti. Možda već u sledećem postu...
Grmljavina je elektrometeor, električna pojava u atmosferi. To je pojava električnog pražnjenja između dva dela grmljavinskog oblaka (roda Cumulonimbus) ili između oblaka i objekata na tlu. Manifestuje se pojavom munje, svelte linije nepravilnog oblika i trajanja u deliću sekunde i/ili njenog odbljeska kroz oblake, i grmljenja, snažnog zvučnog praska i/ili odjeka tih prasaka koji se stapaju u zvuk nalik kotrljanju nekog veoma velikog tvrdog predmeta po isto tako tvrdoj podlozi. Do ove tačke nema nikakvih nepoznanica ni dilema.
U praksi meteoroloških osmatranja beleži se smer iz kojeg se grmljavina javlja na početku, smer prema kojem se grmljavina premešta, subjektivna ocena jačine grmljavine i prekidnost. Time nismo ni izdaleka nabrojali sve karakteristike koje grmljavina ima. Neke od tih karakterstika su tip munje (da li je između dva dela oblaka ili između oblaka i objekta na tlu), smer munje (polaritet delova oblaka, munja sa tla ili prema tlu), broj udara u jednom električnom pražnjenju ('treperenje' munje), rastojanje od mesta osmatranja, udaljena grmljavina (slabije vidljive trake električnih pražnjenja ili odbljesci munja, 'kotrljajući' zvuk) ili bliska grmljavina (jak bljesak trake električnih pražnjenja praćen jakim praskom)... ali, razjasnićemo jedno po jedno.
Nekad je posmatranje i beleženje grmljavine bila jako dragocena informacija o položaju nevremena, u vreme ili na mestima gde nema dometa meteoroloških radara. Dobra je praksa da se to beleži i sada, u vreme i u dometu rada radara, jer nije sve u radarskim slikama i radio lokatorima električnih pražnjenja. Naučni pristup posmatranju grmljavine poteže brojna pitanja iz oblasti atmosferskog elektriciteta, ali i akustike. Sa druge strane, praktičan pristup posmatranju grmljavine je značajan zbog dejstva ove pojave koja može da bude opasna i da prouzrokuje štetu. Najzad, verujem da dobar deo ljubitelja meteoroloških osmatranja i proučavanja prirode uživa u kuljanju adrenalina pri posmartanju ovog najburnijeg atmosferskog događaja, ili se grmljavine plaše.
Tek otvaramo temu grmljavina, biće još dosta pojmova, ali i zanimljivosti. Možda već u sledećem postu...
Нема коментара:
Постави коментар