Prirodni pokazatelji vlažnosti vazduha

Nekada su letnje vrućine lakše, a nekad teže. To najčešće zavisi od raspoloženja, ali dosta zavisi i od objektivnih faktora, kao što je vetar ili vlažnost vazduha.
Vlaga u vazduhu je nešto što čulima ne možeš lako osetiti. Leti je najčešće osećaš kao omorinu, sparinu, a zimi ti se čini kao da se prosto uvlači u kosti. Zadržaću te na letnjoj omorini i ispričati kako da oceniš vlagu u vazduhu malo objektivnije.
Noćno vreme donosi hlađenje tla, a zatim i vazduha. U tom hlađenju, pri vedrom vremenu sa sasvim malo ili nimalo vetra, često se dešava da se na travi stvori rosa. To je znak da se relativna vlažnost podiže do između 60 i 75%, a temperatura na površini tla spušta 5 do 8 stepeni ispod temperature na standardna 2m visine iznad tla. Što je rosa obilnija, to je vlažnost vazduha veća. Još jednom da te podsetim, ovo važi samo ako je noć vedra i sa sasvim malo ili bez imalo vetra.

Nevezano za doba dana, postoji jedan pokazatelj vlažnosti vazduha koji je u vrelim danima svakako među prvima pri ruci, ili barem među najpoželjnijim stvarima. Ako nisi znao, hladno piće može da ukazuje na vlažnost vazduha.

Izvini, ali kako hladno piće može da mi pokaže vlažnost vazduha?

Vazduh uvek poseduje neko količinu vlage koja može da se kondenzuje hlađenjem. Temperatura vazduha na kojoj počinje kondenzacija vlage iz vazduha hlađenjem naziva se temperatura tačke rose. Ova veličina neposredno zavisi od stvarne količine vlage u vazduhu, bez obzira na temperaturu. Iz ovog možeš tačno da zaključiš da je temperatura tačke rose uvek niža od temperature vazduha, jer se do nje dolazi hlađenjem. U meteorologiji, ova vrednost ima veoma veliki značaj, toliko da se od svih načina da se iskaže vlažnost vazduha, u meteorološkim izveštajima nađe na prvom mestu. U praktičnoj upotrebi, ova veličina nema neki značaj kao što ima relativna vlažnost vazduha, što je odnos postojeće količine vlage u vazduhu prema maksimalnom mogućem sadržaju vlage u vazduhu na datoj temperaturi. Praktično, relativna vlažnost vazduha može da ti znači za procenu kada će da se osuši mokra ulica, mokar veš (još ako dodamo uticaj vetra, milina jedna), ali i...
... uf, osušila su mi se usta. Ustvari, stadoh kod pića? O, daaa...

... ahh, sad je bolje...

... i kod procene da li je piće dovoljno hladno. Naime, sve sam ti ovo pričao da ti objasnim otkud kapljice vode na hladnom piću. Pa, sada već naslućuješ odgovor... Iz vazduha, kondenzovanjem prilikom hlađenja. Kada se vazduh neposredno uz piće ohladi do temperature niže od tačke rose, spoljni zidovi čaše/flaše pića počinju da se orošavaju, da se kondenzuje vlaga iz vazduha.

Koje su to vrednosti relativne vlažnosti vazduha pri kojima počne da se kondenzuje vlaga iz vazduha?

Opet, zavisi od temperature i tačke rose. U suvom i toplom vazduhu, recimo na 30 stepeni, a pri temperaturi orošavanja od 12 stepeni (prilično hladno piće), relativna vlažnost vazduha je 33%. Ovakvi uslovi su na granici sparine, dakle tek što je počela da se oseća. U velikoj sparini, kada je relativna vlažnost vazduha recimo 50%, temperarura orošavanja je čitavih 18 stepeni. Praktično, razlika je ta što u prvim uslovima nedovoljno hladno piće se ne orošava, a prilično hladno je jedva orošeno, dok u drugim uslovima orošava se svako iole hlađeno piće, a ono stvarno hladno postaje skoro mokro.

Primetio sam da mi je hladnije kada sam mokar, kao kad izlazim iz vode, kao i kad nosim vlažnu ili mokru odeću. Ima li to veze sa ovom pričom?

A ti si mislio da je ovo mokra majica?

Donekle ima veze, ali ne i sa pojmom temperature tačke rose. U ovom slučaju je hlađenje vazduha izazvano isparavanjem vode sa neke površine (recimo, površine tela ili odeće). Temperatura do koje se vazduh ohladi isparavanjem naziva se temperatura mokrog termometra. Ovaj naziv potiče od opisa osnovnog meteorološkog instrumenta za određivanje vlage u vazduhu, psihrometra (vidi sliku desno), koji se sastoji iz dva što sličnija termometra, od kojih jedan ima mokru majicu krpicu na sebi, a drugi je slobodan. Tako se vrlo direktno mere ove dve veličine, temperatura vazduha i temperatura mokrog termometra, iz koje se izračunavaju sve ostale veličine vlažnosti vazduha.

Dakle, temperatura mokrog termometra je ona vrednost temperature kojoj teži mokra površina tokom njenog sušenja. Iako je i ova vrednost niža od temperature vazduha, viša je od temperature tačke rose, otprilike je na upola razlike između temperature vazduha i tačke rose. Iz ovoga zaključuješ da je hlađenje polivanjem manje efikasno od firžidera, ali nije ni ono zanemarljivo.

Takođe, ovaj fenomen je više iskorišćen za meteorološka merenja, dok je u praktičnom životu veoma malo upotrebljiv, čak ni za našu priču o proceni vlažnosti vazduha. Ali, treba znati nešto i o merenju vlažnosti vazduha, jer samo je takvo znanje kompletno.