Odjednom, počeli su da se navlače oblaci. Sa jedne strane, prosto vidiš kako olujni oblak raste, bubri... Počinje da grmi. Za sada samo čuješ grmljavinu, a možda i vidiš poneki odbljesak munje kroz sive loptaste zavese koje se kotrljaju uz i niz oblak. Grmljavina se približava, skoro je iznad glave, ali kotrljajući zvuk još nije jak. Za trenutak se sve stišava, a onda BRUUUMMMMM... Prosto te je iznenadio jedan jači zvuk grmljavine! Tek što se odjekivanje groma stišalo, kad počeše da padaju prve kišne kapi. Ne baš kao pljusak, ali i ta kiša otpoče nekako iznenada da pada. Šta bi?
Dok ti se po ćoškovima misli vrzmaju zalutale ideje o tome kako je jači zvuk groma prosto najavio početak kiše, eto ga još jedan jači grom! KRRRRAKKK.. i sa zakašnjenjem od možda pet sekundi, kiša naglo krenu u pljusak!
Pre stotinak godina, ovaj vid stimulacije padavina iz oblaka našao je praktičnu primenu, ali... Čekaj, ispričaću sve. Krajem XIX veka, jedan austrijski vinogradar je bio ubeđen kako ova pojava može da ga zaštiti od grada. Napravio je protivgradni top, jednu čudesnu skalameriju u kojoj je paljena smesa acetilena i kiseonika. Rezultat tog paljenja u vidu veoma jake detonacije bivao je usmeren ka oblaku kroz dugačku blago konusnu cev čiji se otvor širio prema kraju. Tako napravljen, zvučni udar je tresao kišne kapi iz oblaka, ujedno sprečavajući formiranje zrna grada, bar kako je u početku mislio. Kako je posle dve godine korišćenja otkrio da mu nijednom nije padao grad, taj vinogradar je oduševljeno podelio svoj izum drugima. U sledeće četiri godine bilo je već desetak hiljada zvučnih topova u Austriji i severnoj Italiji. Čak se održala i prva konferencija o gradu u Lionu, 1901. godine, na kojoj su razmatrani mnogi modeli ovog ludog uređaja. Međutim, kako je narednih godina primećeno da grad može da nanese štetu i u područjima sa ovakvim topovima, veoma brzo se odustalo od ovog načina borbe protiv grada.
Postojali su pokušaji da se sedamdesetih i početkom osamdesetih godina XX veka ponovo pokrene čitava priča u Francuskoj, Belgiji, Španiji i Kanadi, ali uspeh je ponovo izostao. Iako se u čitavu priču uključila i radarska tehnika za najavu gradonosnih oblaka, iako su proizvožači garantovali da nema grada na 400 metara od topa, grad je padao na 500 metara od topa i nanosio štete kao da topa i nema. Čak je i igra prikazivanja delimične istine o efikasnosti akustičnog topa bila providna, jer je već svakome bilo jasno da od ovakvog posla postoji samo gubitak vremena i para.
Za nauk: pamti greške, da ih ne bi ponavljao (ili: ko ne pamti, iznova proživljava)!
Akustična koagulacija ne može da se primeni na proces formiranja zrna grada, koji je prilično različit od procesa formiranja kišnih kapi, gde čitava ova priča još uvek ima smisla. Dakle, ako očekuješ da će se ovako smanjiti šansa za padanje grada, grdno se varaš!
Sačekaj sledeću grmljavinu. Doći će, uskoro. Probaj da opaziš kako jači zvuk grmljavine stresa kišne kapi iz oblaka, ali pripazi da ne pokisneš.
Dok ti se po ćoškovima misli vrzmaju zalutale ideje o tome kako je jači zvuk groma prosto najavio početak kiše, eto ga još jedan jači grom! KRRRRAKKK.. i sa zakašnjenjem od možda pet sekundi, kiša naglo krenu u pljusak!
Kakve to veze imaju grmljavina i početak kiše, odnosno pljuska?
Zanimljivo i praktično zapažanje da kiša počinje da pada neposredno posle jačeg zvuka groma, ili da u takvoj prilici počinje pljusak, poznato je (mada veoma retko razmatrano) u meteorologiji kao akustična koagulacija. Jaki zvučni talasi, baš kao da ih je grom pravio, naglo pokreću kapljice vode koje se nalaze u oblaku tako da počinju da se sudaraju i spajaju u veće, dovoljno teške da savladaju otpor vazduha i počnu da padaju ka tlu. Kao da ih je zvuk drmnuo iz nekog svog ležišta, pa ih tako stresa iz oblaka. Baš kao da treseš tepih praherom: svaki udarac izbaci zrnca prašine skrivene u tkanju. |
| Navali, narode... Protivgradni topovi, najnovij modeli, još malo, pa nestalo! |
 |
| Šta? Nova verzija protivgradnog topa? U XXI veku? Ne opet... |
Za nauk: pamti greške, da ih ne bi ponavljao (ili: ko ne pamti, iznova proživljava)!
Koja je praktična primena ove pojave?
Ako se ne baviš mikrofizikom oblaka i atmosferskom akustikom, onda imaš praktičnu primenu u iskustvu koje si stekao. Čim čuješ da je grmljavina naglo pojačala, očekuj da će početi kiša, ili da će pojačati u pljusak. Dakle, u zaklon! Dovoljno praktično, zar ne?Akustična koagulacija ne može da se primeni na proces formiranja zrna grada, koji je prilično različit od procesa formiranja kišnih kapi, gde čitava ova priča još uvek ima smisla. Dakle, ako očekuješ da će se ovako smanjiti šansa za padanje grada, grdno se varaš!
Sačekaj sledeću grmljavinu. Doći će, uskoro. Probaj da opaziš kako jači zvuk grmljavine stresa kišne kapi iz oblaka, ali pripazi da ne pokisneš.
Нема коментара:
Постави коментар