Grmljenje - ima ton, nema sliku

Baš tako! Ima ton, nema sliku!
E, to je grmljenje. Grmljavina koja nema vidljivu munju.
Iako se svako električno pražnjenje u atmosferi sastoji od svetlosne (sevanje) i zvučne (grmljenje) manifestacije, neka od njih ne mora biti dostupna tvojim čulima. To znači da mora da postoji neki dobar razlog zašto je ona druga (u ovom slučaju svetlosna) manifestacija izostala.

Zašto se sevanje ponekad ne vidi?

Svetlost munje može da se ne zapaža u dva osnovna slučaja: da ima previše svetlosti i da ima dovoljno oblaka koji mogu da je zaklone. Ovo praktično znači da je grmljenje pre svega pojava koja se najčešće osmatra pri dnevnoj svetlosti.
Osmotriti pojavu grmljenja noću bi bila prava veština, jer ma koliko da su gusti oblaci koji okružuju munje, svakako se odbljesci njihove svetlosti moraju videti. Svetlost munje je dovoljno jaka da prodre kroz svaki oblak koji vizuelno zaklanja oluju.

Da li se dešava da se grmljenje pogrešno prepoznaje?

U praksi je moguće naći zabeleženo grmljenje u noćnim satima. Iako se takva beleška ne odbacuje kao pogrešna, njena ispravnost je sumnjiva. Takav osmatrač verovatno ima neko neodgovarajuće mesto za osmatranje (recimo da ni ne izlazi iz zgrade, već da gleda kroz prozor), pa da je sevanje koje odgovara zvuku grmljenja na nekoj drugoj, njemu nevidljivoj strani. Takođe je moguće da zbog gradske svetlosti, koja ume da ometa noćni pogled u nebo u velikoj meri, munja ostane sakrivena. Ovo je standardna zamka za osmatrače, čak i profesionalce.

Koliko je daleko oblak koji daje pojavu grmljenja?

Ovu daljinu možeš odrediti prilikom posmatranja olujnih oblaka koji se približavaju. Zvuk grmljavine se javlja tipično 10, 15, pa i 20 sekundi posle opažanja munje. Retko, veoma retko, to vreme može da bude i duže, ali nikako duže od pola minuta. Ako ti je poznat odnos proteklog vremena od munje do grmljenja, možeš i sam da zaključiš da je tipična udaljenost električnog pražnjenja u slučaju grmljenja nekih 3 do 6 km, a najviše do 10 km.

Kako da odrediš intenzitet pojave grmljenja?

Slabo grmljenje je ono koje se jedva čuje, ono koje se kotrlja tako da se zbuniš i nisi sasvim siguran da li grmi ili je to neki avion-kamion u daljini.
Umereno grmljenje je ono koje se jasno čuje, gde nema dileme da to potiče od električnog pražnjenja u atmosferi. I dalje ima zvuk kotrljanja, ali je nešto kraći i više menja jačinu zvuka dok kotrlja.
Jako grmljenje je ono kod kojeg se zapitaš 'ili grmi, il se zemlja trese'. Kotrljanje je kratko, par sekundi, ali znatno varira u jačini, gde jači zvuk stiže prvi, dok ga slede njegovi slabašni odjeci koji tumaraju kroz oblak.
Ako si čuo zvuk praska, onda najverovatnije nisi video munju. Grmljenje nema praskav zvuk kao grmljavina, jer ako se munja već ne vidi, mora da je sakrivena oblacima, a ako je sakrivena oblacima, onda nema praskavog, već samo kotrljajućeg zvuka.

Odakle čujem grmljenje?

Zvuk ume da zavara, jer se odbija ne samo od delova oblaka, već i od objekata na tlu. To mogu biti zgrade, ali mogu biti i padine okolnih brda i planina. Ali, kako grmljenje može da potekne samo od olujnog oblaka, pogledaj okolo, pa ćeš videti smer u kojem se nalazi oblak odgovoran za ovu pojavu.

Da, da... baš ovakav dasa (foto Ivan Baboselac)... Prepoznaješ ga? Naravno!

Uskoro ćeš saznati kako grmljavina može da ima sliku, a da nema ton.