Umesto opisivanja atmosferskih pojava, ovog puta ću ti ispričati jednu priču iz mojih ranih profesionalnih dana, po sećanju koje i sada čuvam. Uvek se setim ove priče kada čujem grmljavinu.
Davne 1986. godine, kada sam se zaposlio u RHMZ Srbije, radio sam na RC PGZ (Regionalnom centru protivgradne zaštite) Titovo Užice (tako se RC tada zvao). Ne krijem da sam pokazivao opšte interesovanje za praćenje vremena, jer sam vrlo rado obavljao meteorološka osmatranja u svojoj smeni (7 puta dnevno). Naravno, i druge stvari su me privlačile, kao što su radarska osmatranja i analiza emagrama (iscrtane vertikalne raspodele meteoroloških veličina po atmosferi). Starije kolege su to brzo prepoznale i rado su želeli da mi prenesu svoja iskustva (kao što ti ja sada prenosim svoja iskustva), a ja sam sve upijao kao suvi sunđer.
Jednog mirnog dana, kolega Zoran me je pitao:
- Znaš li da nije svaki zvuk grmljavine isti?
- Stvarno? - iznenađeno upitah. - Mislio sam da je grmljavina to što jeste... grmljavina.
- Vidiš, nije.
Pomalo značajno, pogleda me i pođosmo prema krugu meteorološke stanice. Odatle se mogao videti jedan oblak koji je mogao da izgleda kao da nosi grmljavinu.
- Pogledaj sad onaj oblak - reče Zoran. - Zamisli da sad počne da grmi. Kako ćeš ga čuti? Kakav će mu biti zvuk?
- Pa, kao kotrljanje nekih kola u daljini, malo jače, malo slabije.
- A hoćeš li čuti onaj prasak?
- Tek kad se oblak približi - izmudrovah.
- A da li si primetio da prasak grmljavine i ne mora da bude?
- Jesam.
- Naravno da ne mora - nastavi Zoran. - Po zvuku grmljavine možeš da proceniš da li oblak nosi grad.
- Stvarno? - nisam krio iznenađenje. Iskreno, pomislio sam da čovek priča priče da bi bio zabavan. Ali, naravno da sam ga saslušao. - A kako?
Zoran se blago nagnu unapred ka meni i spusti glas, kao da priča u poverenju.
- Kada oblak mumla, on nosi formiran grad. Ako oblak prašti, u njemu nema grada.
Bio sam pomalo zatečen ovom izjavom. Nisam skoro ništa znao o atmosferskoj akustici, a navedena razlika delovala mi je kao da nema fizičkog smisla. Ali, Zoran nastavi.
- Gledao si na radaru kako izgleda oblak koji nosi grad,a koji samo pljusak bez ijednog zrna grada. Slično ti je i sa zvukom. Kada oblak u sebi ima zrna grada, njegov maksimalni radarski odraz 'visi' visoko iznad zemlje. Tako 'visi' skoro ceo oblak, iako ti on izgleda kao i svaki drugi olujni oblak. Tako ti 'vise' i električna pražnjenja, koja su češća između delova oblaka nego između oblaka u tla, jer usled turbulencije, svih tih uzlaznih kretanja vazduha, munja ostaje skrivena u oblacima mnogo češće nego što se ona može jasno videti. Tako imaš onaj potmuli zvuk koji se čuje.
- Oblak koji ne nosi grad ima maksimalni radarski odraz nisko iznad tla, na manje od 2 km. Oblik odraza je kupast, sa jakom osnovom i slabljenjem prema vrhu. To konkretno znači da se sve padavine žestoko izlučuju na tlo kao pljusak, provala oblaka. Tu uzlaznih kretanja nema, pa nema ni grada. Ako ga je i bilo, već je pao. Tada se i gromovi jasno vide kako idu od oblaka na tlo, pa grmljavina pršti i vide se munje.
- I još nešto - reče Zoran na kraju svoje besede - Ovo važi samo za oblake koji su ti dovoljno blizu, od 'iznad glave' do 3-4 km daleko. Svi oblaci na većoj razdaljini mumlaju, pa tada među njima nema ove razlike.
Osetih se kao da mi je ispričana neka bajka u koju ne verujem. Ipak, priča mi je ostavila snažan utisak, pa rekoh u sebi 'E, baš ću da pratim i da vidim i sam'.
Bilo mi je potrebno nekoliko desetina grmljavina da pratim, kao i da saznajem ima li grada u okolini ili ne. Isprva nisam primećivao istinitost tog iskustva, ali vremenom sam se sve više uveravao da je u velikom broju slučajeva zaista tako.
Sada, u vreme dosutpnih radarskih snimaka i informacija o gradu na protivgradnim stanicama, možeš i sam da pratiš da li mumlajući oblaci zaista nose grad, a prašteći gromovi samo pljusak bez grada.
Čak i da priča ostane legenda, simpatična je, zar ne?
Davne 1986. godine, kada sam se zaposlio u RHMZ Srbije, radio sam na RC PGZ (Regionalnom centru protivgradne zaštite) Titovo Užice (tako se RC tada zvao). Ne krijem da sam pokazivao opšte interesovanje za praćenje vremena, jer sam vrlo rado obavljao meteorološka osmatranja u svojoj smeni (7 puta dnevno). Naravno, i druge stvari su me privlačile, kao što su radarska osmatranja i analiza emagrama (iscrtane vertikalne raspodele meteoroloških veličina po atmosferi). Starije kolege su to brzo prepoznale i rado su želeli da mi prenesu svoja iskustva (kao što ti ja sada prenosim svoja iskustva), a ja sam sve upijao kao suvi sunđer.
Jednog mirnog dana, kolega Zoran me je pitao:
- Znaš li da nije svaki zvuk grmljavine isti?
- Stvarno? - iznenađeno upitah. - Mislio sam da je grmljavina to što jeste... grmljavina.
- Vidiš, nije.
Pomalo značajno, pogleda me i pođosmo prema krugu meteorološke stanice. Odatle se mogao videti jedan oblak koji je mogao da izgleda kao da nosi grmljavinu.
- Pogledaj sad onaj oblak - reče Zoran. - Zamisli da sad počne da grmi. Kako ćeš ga čuti? Kakav će mu biti zvuk?
- Pa, kao kotrljanje nekih kola u daljini, malo jače, malo slabije.
- A hoćeš li čuti onaj prasak?
- Tek kad se oblak približi - izmudrovah.
- A da li si primetio da prasak grmljavine i ne mora da bude?
- Jesam.
- Naravno da ne mora - nastavi Zoran. - Po zvuku grmljavine možeš da proceniš da li oblak nosi grad.
- Stvarno? - nisam krio iznenađenje. Iskreno, pomislio sam da čovek priča priče da bi bio zabavan. Ali, naravno da sam ga saslušao. - A kako?
Zoran se blago nagnu unapred ka meni i spusti glas, kao da priča u poverenju.
- Kada oblak mumla, on nosi formiran grad. Ako oblak prašti, u njemu nema grada.
Bio sam pomalo zatečen ovom izjavom. Nisam skoro ništa znao o atmosferskoj akustici, a navedena razlika delovala mi je kao da nema fizičkog smisla. Ali, Zoran nastavi.
 |
| Ovaj oblak 'visi' na radaru, sigurno ima grada... |
 |
| ... a ovaj daje samo pljusak, nema grada nimalo. |
- I još nešto - reče Zoran na kraju svoje besede - Ovo važi samo za oblake koji su ti dovoljno blizu, od 'iznad glave' do 3-4 km daleko. Svi oblaci na većoj razdaljini mumlaju, pa tada među njima nema ove razlike.
Osetih se kao da mi je ispričana neka bajka u koju ne verujem. Ipak, priča mi je ostavila snažan utisak, pa rekoh u sebi 'E, baš ću da pratim i da vidim i sam'.
Bilo mi je potrebno nekoliko desetina grmljavina da pratim, kao i da saznajem ima li grada u okolini ili ne. Isprva nisam primećivao istinitost tog iskustva, ali vremenom sam se sve više uveravao da je u velikom broju slučajeva zaista tako.
Sada, u vreme dosutpnih radarskih snimaka i informacija o gradu na protivgradnim stanicama, možeš i sam da pratiš da li mumlajući oblaci zaista nose grad, a prašteći gromovi samo pljusak bez grada.
Čak i da priča ostane legenda, simpatična je, zar ne?
Vrlo zanimljivo i odlično!
ОдговориИзбришиJa sam na zvuk grmljavine počeo skoro da obraćam pažnju, kao i na samu manifestaciju električnih pražnjenja.
Najzanimljivija situacija koju ću pamtiti se odigrala krajem maja ove godine. Mladenovac i okolinu su pogodile dve oluje sa gradom istog dana. Prva je donela velike padavine i grad do veličine lešnika. Bujice i naslage leda su tekle ulicama... ali to nije bilo sve za taj dan. Sunce se, ubrzo posle oluje, probilo i postalo je sparno. Led se pušio. Nebo kristalno plavo, ali uz kristalno bele Cu oblake, na horizontu su i Ac postajali sve deblji. Odjednom grmi jz od Mladenovca! Formirao se Cb koji je donosio oštru grmljavinu. Vetar je potpuno utihnuo. Oluja je jačala, kao i grmljavina - ali nigde munja. Otpočele su rotacije i vrlo brza kondenzacija na strani oblaka do mene. Dakle, oblak je dobijao superćelijske karakteristike. Atmosfera je bila jeziva, tutnjava neprestana (uz sevanje u oblacima - vidljivih munja nigde), uz eksploziju protivgradnih. Da ne dužim - snažna padavinska zona je bila severozapadno od mene, mezociklon jugozapadno od mene. Grmelo je bez prestanka, onako potmulo i prigušeno. Iz mezociklona su provirivali funnel formacije koje su se spuštale ka zemlji. Takvu rotaciju nikada nisam video! Neću da lažem - uhvatila me je panika, a ubrzo je krenuo grad veličine jajeta koji je trajao svega tri minuta. Sasvim dovoljno da napravi štetu. Kod mene samo grad, severnije žestoko nevreme.
Nisam verovao, ali je munjolovac zabeležio svega dva udara groma. Neko bi očekivao na stotine iz takvog oblaka. Dakle, električna pražnjenje su bila isključivo u oblaku. A grmljavina baš kao što si i napisao - oblak je mumlao.
Evo vertikalca tog oblaka, jačine grada i udara vetra:
http://postimg.org/image/51z8lhhe3/
http://postimg.org/image/syz477wa9/
http://postimg.org/image/i135qu3af/
http://postimg.org/image/6bba3gszl/
A evo i dve slike:
http://postimg.org/image/9vpbyc275/
http://postimg.org/image/lo3lv3fw1/
Pozdrav!
Andreja
Odlično, Andreja!
ОдговориИзбришиDao si veoma dobar opis, odlične radarske slike za ilustraciju i zanimljive slike ove jake oluje. Dobro je da si sam zapazio karakterističan zvuk grmljavine koji prati oluju sa gradom.
Posebno mi je drago da stičeš iskutva u osmatranju vremena. Zapaziti detalje je veoma važan deo osmatranja, jer svaki detalj otkriva još po neku tajnu vremenskih prilika. Sticanje iskustva na ovaj način te čini odličnim poznavaocem vremena.
Hvala ti za ovaj odličan prilog! Iskreno sam oduševljen! Verujem da ćeš imati još zanimljivih iskustava, a očekujem da ih i dalje deliš sa nama.
Sjajno Peđa !Uživao sam čitajući.
ОдговориИзбришиInače,tutnjaše superćelije dolinom Zapadne Morave,jake,snažne...sa velikim shelf-ova kao predvodnicom.Ja rekoh,omlatiće grad.Međutim,ipak srećom nije bilo tako.U utorak ga jeste bilo na par minuta,ali s obzirom kako je oblak bio strašan to je ništa.U noći sreda na četvrtak čak nije bilo ni sugradice,a sevalo je neprestano (2x u sekundi) gore visoko u nebesima,bez izjednog pražnjenja nebo-zemlja,sve nebo-nebo.
Nikako da ubedim ovde ljude u selu da su takvi oblaci najopasniji.Većina ljudi veruje da će grad da rokne iz oblaka koji ima česta pražnjenja nebo-oblak.
Pozdrav,Kimi ! :D
Odličan tekst Peđa! Bože koliko volim ovakve "neformalne" tekstove gde ima raznih anegdota , stvarno magično i poučno! :)
ОдговориИзбриши