Koliko ima oblaka na nebu? Jedan, dva, tri... Neeeee, ne ide to tako. Nijedan tip oblaka ne uvažava ovakvo određivanje količine oblačnosti. Znaš, postoje oblaci koji prekirvaju čitavo nebo u jednom komadu, a postoje i takvi oblaci, oblačići koji pokrivaju samo jedan maleni delić neba. Postoje i oblaci koji se pakuju jedni iznad drugih u svojim nebeskim fiokama gornja-srednja-donja (da ne pričam kako i oblaci mogu da se nađu na nebeskom patosu). Ali, hajdemo redom.
Količina oblačnosti nije ništa drugo nego stepen prekrivenosti neba oblacima. Praktično, to znači da osmatranjem treba da se utvrdi koliko neba prekrivaju oblaci, bez obzira na njihov broj, veličinu, boju ili bilo koju drugu klasifikaciju. Samo da su oblaci.
Merna jedinica za izražavanje količine oblačnosti je različita za različite potrebe. Srećom, jedinice su srodne i izražavaju učešće oblaka na nebu. Te jedinice su:
Prvo, treba zauzeti dobro mesto za posmatranje neba. Dakle, izađi iz sobe, iz zgrade, na čistinu (ali tek pošto pročitaš ovaj tekst i budeš spreman da upotrebiš ova saznanja). Ne moraš ići na stadion, na planinu, aerodrom. Dovoljno je odabrati mesto sa kojeg možeš da vidiš središnji deo neba, onaj iznad glave, dok horizont nije neophodan, iako je poželjan. Objekti na horizontu smeju da se uzdižu do ugla od nekih 30 stepeni, pojedinačno i do 45 stepeni. Ulica u predgrađu, na primer, može da priušti te uslove, ali kanjon od ulica između viših zgrada ipak nije rešenje.
Kad zauzmeš dobro, pregledno mesto, kao što je opisano, kada ti ne smeta nikakvo pogrešno svetlo koje može da ti zaslepi pogled u nekom pravcu, onda zamisliš kako povlačiš linije na nebu. Prvo preko polovine neba, onda na četvrtine. Dovoljno. Sad, svaku od tih četvrtina proceniš koliko je pokriveno oblacima. U procentima. Otprilike. OK? Dobro, sad sva ta učešća oblaka sabereš i nađeš neku srednju vrednost. I to ti je to. Osmine hoćeš? Pa, može i ovako. Za svaku od zamišljenih četvrtina neba proceniš ima li više oblaka ili vedrine, ili je manje-više ravnopravna borba vedrog i oblačnog. Za svaku potpunu pobedu oblaka daš im dva poena, za nerešeno jedan poen, a za pobedu vedrine oblacima dodeljuješ nulu. Saberi poene iz sve četiri utakmice i - to je to, količina oblačnosti u osminama.
Samo još jedna stvar, pre nego što izađeš napolje i kreneš u akciju. Vodi računa o tome kako gledaš oblake. Nisu oni slike na nebu, već imaju i svoju visinu i debljinu. A zašto ti to kažem?
Pa da izbegneš greške u osmatranju količine oblačnosti.
Koje? E, o tome će biti reči za koji dan...
Javi se, reci mi kako ti ide.
Količina oblačnosti nije ništa drugo nego stepen prekrivenosti neba oblacima. Praktično, to znači da osmatranjem treba da se utvrdi koliko neba prekrivaju oblaci, bez obzira na njihov broj, veličinu, boju ili bilo koju drugu klasifikaciju. Samo da su oblaci.
Merna jedinica za izražavanje količine oblačnosti je različita za različite potrebe. Srećom, jedinice su srodne i izražavaju učešće oblaka na nebu. Te jedinice su:
- Desetina pokrivenosti neba oblacima. Može imati vrednost od 0 (vedro) do 10 (nebo potpuno prekriveno oblacima). Ova jedinica se koristi u klimatologiji. Brojevi su krajnje praktični za upotrebu i razumevanje, jer kada se odredi srednja vrednost sa tačnošću od jedne decimalne vrednosti, lako se vidi procenat uobičajenog prisustva oblaka na nebu. Procenti su krajnje zgodni. Uvek bili.
- Osmina pokrivenosti neba oblacima. Logično, može imati vrednosti od 0 (vedro) do 8 (nebo potpuno prekriveno oblacima). Koristi se u sinoptici, u razmeni meteoroloških podataka. Upravo zbog te razmene podataka je ova jedinica i kreirana, jer zauzima samo jednu cifru, jedno brojno mesto. Sinoptika ne bi imala ništa protiv desetina, ali zar nije ovako praktičnije? Uz to, jedna cifra ostaje neupotrebljena za opis količine oblačnosti, a to je broj 9. Međutim, kako postoje meteorološka osmatranja u kojima ovaj podatak iz bilo kojih razloga nije dostupan, zgodno je iskoristiti ovu cifru i tako proslediti informaciju da ovakav podatak ne postoji.
Prvo, treba zauzeti dobro mesto za posmatranje neba. Dakle, izađi iz sobe, iz zgrade, na čistinu (ali tek pošto pročitaš ovaj tekst i budeš spreman da upotrebiš ova saznanja). Ne moraš ići na stadion, na planinu, aerodrom. Dovoljno je odabrati mesto sa kojeg možeš da vidiš središnji deo neba, onaj iznad glave, dok horizont nije neophodan, iako je poželjan. Objekti na horizontu smeju da se uzdižu do ugla od nekih 30 stepeni, pojedinačno i do 45 stepeni. Ulica u predgrađu, na primer, može da priušti te uslove, ali kanjon od ulica između viših zgrada ipak nije rešenje.
Kad zauzmeš dobro, pregledno mesto, kao što je opisano, kada ti ne smeta nikakvo pogrešno svetlo koje može da ti zaslepi pogled u nekom pravcu, onda zamisliš kako povlačiš linije na nebu. Prvo preko polovine neba, onda na četvrtine. Dovoljno. Sad, svaku od tih četvrtina proceniš koliko je pokriveno oblacima. U procentima. Otprilike. OK? Dobro, sad sva ta učešća oblaka sabereš i nađeš neku srednju vrednost. I to ti je to. Osmine hoćeš? Pa, može i ovako. Za svaku od zamišljenih četvrtina neba proceniš ima li više oblaka ili vedrine, ili je manje-više ravnopravna borba vedrog i oblačnog. Za svaku potpunu pobedu oblaka daš im dva poena, za nerešeno jedan poen, a za pobedu vedrine oblacima dodeljuješ nulu. Saberi poene iz sve četiri utakmice i - to je to, količina oblačnosti u osminama.
Samo još jedna stvar, pre nego što izađeš napolje i kreneš u akciju. Vodi računa o tome kako gledaš oblake. Nisu oni slike na nebu, već imaju i svoju visinu i debljinu. A zašto ti to kažem?
Pa da izbegneš greške u osmatranju količine oblačnosti.
Koje? E, o tome će biti reči za koji dan...
Javi se, reci mi kako ti ide.
Jako lepo. :)
ОдговориИзбришиHvala, kolega. Nadam se da je i korisno.
ОдговориИзбриши