Atmosferske pojave su, jednostavno rečeno, sva dešavanja u atmosferi koja su dostupna našim čulima. To nisu kretanja u atmosferi ili fazni prelazi vodene pare koji se dešavaju uvek i svuda, osim ako se doslovno mogu uočiti. Atmosferske pojave su vezane samo za atmosferu i sasvim delimično i za površinu tla ili vode, ukoliko je atmosfera njihov uzrok.
Pojam atmosferskih pojava će svakako biti jasniji kada se počnu opisivati. Najpre treba napomenuti da postoje sledeće grupe pojava (od sada ćemo izostavljati pridev 'atmosferske', pa ćemo ih podrazumevati u jednoj reči - pojave):
Intenzitet pojave je subjektivna ocena jačine pojave. Jednostavno, može biti slab, umeren ili jak. Veoma često, pojave menjaju svoj intenzitet tokom njenog trajanja. Tipično, mada ne i obavezno, pojava počinje od slabog intenziteta, da bi došla do umerenog ili jakog, pa završila svoje javljanje slabljenjem do nestanka. Pošto promena intenziteta može da bude i vise tokom javljanja jedne pojave, obično se beleži samo njen raspon intenziteta.
Početak javljanja pojave je prvi trenutak u kojem je pojava opažena. Kod nekih pojava ovo je lako učiniti, jer počinju vrlo očito (npr. kiša, sneg, grmljavina). Međutim, neke pojave se ne mogu baš opaziti istog trenutka kada se jave, jer je njehovo javljanje postepeno, a prvi trenutak praktično skoro neprimetan. Takav je slučaj kod pojava postepenog smanjenja vidljivosti (sumaglica), kondenzacije ili sublimacije vodene pare na predmetima na tlu (rosa, slana, inje). U takvom slučaju, ne insistira se na tačnom satu i minutu javljanja, kao što je slučaj kod pojava koje se očito javljaju. Dovoljna tačnost beleženja takvih pojava je sat u kojem se ona javlja. Odrediti njen početak preciznije od 5 ili 10 minuta već spada u preterivanje (osim ako se javlja neka precizno odrediva pojava koja isključuje istovremenost prethodne pojave, na primer ukidanje rose pojavom kiše).
Slično tome, završetak javljanja pojave je trenutak posle kojeg ta pojava nestaje. Sličan problem uočljivosti kod određivanja vremena se javlja kao i kod vremena početka pojave.
Vreme javljanja pojave je striktno vezan za određen datum. U slučaju da neka pojava počinje pre, a završava se posle ponoći, njeno beleženje se prekida u ponoć sa prvim datumom, a nastavlja od nultog vremena narednog dana kao nov zapis.
Karakter pojave se prvenstveno odnosi na njenu prekidnost u javljanju. Pri tome, pod prekidom pojave se podrazumeva njen privremeni prestanak, a zatim ponovno javljanje. Ono što često predstavlja veliki razlog za polemiku među profesionalnim osmatračima jeste nedoumica oko vremena trajanja prekida. Ako prekid traje dovoljno dugo, uvodi se završetak pojave, pa se tek posle nekog relativno dužeg interval može otvoriti vođenje novog javljanja te pojave. U suprotnom, pojava se smatra prekidnom. O ovom problemu će kasnije biti vise reči, u nekim narednim tekstovima o svakoj od pojava.
Dopunske informacije nisu iste za sve pojave. Postoje pojave koje moraju da imaju definisane dopunske infoprmacije koje se moraju pružiti. Primera radi, pojava grmljavine se uvek beleži sa pravcem odakle se javlja. Takođe, pojava jakog ili olujnog vetra mora da sadrži smer tog vetra. Većina pojava, ipak, nema potrebu za beleženjem dopunskih informacija, ili bar dok se ne dogodi takva pojava koja nije uobičajena i valja je napomenuti (npr. obojene padavine).
Ne postoji ni pravilo ni granica kod broja pojava u nekom danu. U to ime, uskoro će se pojaviti novi tekst koji nastavlja ovu priču o pojavama.
Pojam atmosferskih pojava će svakako biti jasniji kada se počnu opisivati. Najpre treba napomenuti da postoje sledeće grupe pojava (od sada ćemo izostavljati pridev 'atmosferske', pa ćemo ih podrazumevati u jednoj reči - pojave):
- Hidrometeori - pojave sačinjene od vode ili leda iz oblaka ili na površini tla. To su sve vrste padavina iz oblaka (kiša, sneg, grad), magle i nataložena voda ili led (rosa, slana, inje)
- Litometeori - pojave sačinjene od čvrstih čestica (prašine, peska) koje se održavaju u vazduhu
- Fotometeori - pojave nastale različitim vidovima prostiranja svetlosti kroz vazduh (duga, halo, venac, fatamorgana)
- Elektrometeori - atmosferska električna pražnjenja (grmljavina, mirna električna pražnjenja)
Da bi se zabeležila, pojava treba da ima svoj identitet (kao što je već navedeno u tekstu),
intenzitet, vreme početka, vreme završetka i karakter - prekidnost, a ponekad su neophodne i dopunske informacije.
Identitet pojave je njeno prepoznavanje, svrstavanje u tačno određenu vrstu. Za to je dobro znati kako se tačno definiše svaka pojava, jer među njima ima i toliko sličnih da se razlikuju samo po efektu na okolinu. Svetska meteorološka organizacija (WMO) je definisala svaku pojavu, tako da tu nema dileme. Naše je samo da pravilno prepoznamo pojave.Intenzitet pojave je subjektivna ocena jačine pojave. Jednostavno, može biti slab, umeren ili jak. Veoma često, pojave menjaju svoj intenzitet tokom njenog trajanja. Tipično, mada ne i obavezno, pojava počinje od slabog intenziteta, da bi došla do umerenog ili jakog, pa završila svoje javljanje slabljenjem do nestanka. Pošto promena intenziteta može da bude i vise tokom javljanja jedne pojave, obično se beleži samo njen raspon intenziteta.
Početak javljanja pojave je prvi trenutak u kojem je pojava opažena. Kod nekih pojava ovo je lako učiniti, jer počinju vrlo očito (npr. kiša, sneg, grmljavina). Međutim, neke pojave se ne mogu baš opaziti istog trenutka kada se jave, jer je njehovo javljanje postepeno, a prvi trenutak praktično skoro neprimetan. Takav je slučaj kod pojava postepenog smanjenja vidljivosti (sumaglica), kondenzacije ili sublimacije vodene pare na predmetima na tlu (rosa, slana, inje). U takvom slučaju, ne insistira se na tačnom satu i minutu javljanja, kao što je slučaj kod pojava koje se očito javljaju. Dovoljna tačnost beleženja takvih pojava je sat u kojem se ona javlja. Odrediti njen početak preciznije od 5 ili 10 minuta već spada u preterivanje (osim ako se javlja neka precizno odrediva pojava koja isključuje istovremenost prethodne pojave, na primer ukidanje rose pojavom kiše).
Slično tome, završetak javljanja pojave je trenutak posle kojeg ta pojava nestaje. Sličan problem uočljivosti kod određivanja vremena se javlja kao i kod vremena početka pojave.
Vreme javljanja pojave je striktno vezan za određen datum. U slučaju da neka pojava počinje pre, a završava se posle ponoći, njeno beleženje se prekida u ponoć sa prvim datumom, a nastavlja od nultog vremena narednog dana kao nov zapis.
Karakter pojave se prvenstveno odnosi na njenu prekidnost u javljanju. Pri tome, pod prekidom pojave se podrazumeva njen privremeni prestanak, a zatim ponovno javljanje. Ono što često predstavlja veliki razlog za polemiku među profesionalnim osmatračima jeste nedoumica oko vremena trajanja prekida. Ako prekid traje dovoljno dugo, uvodi se završetak pojave, pa se tek posle nekog relativno dužeg interval može otvoriti vođenje novog javljanja te pojave. U suprotnom, pojava se smatra prekidnom. O ovom problemu će kasnije biti vise reči, u nekim narednim tekstovima o svakoj od pojava.
Dopunske informacije nisu iste za sve pojave. Postoje pojave koje moraju da imaju definisane dopunske infoprmacije koje se moraju pružiti. Primera radi, pojava grmljavine se uvek beleži sa pravcem odakle se javlja. Takođe, pojava jakog ili olujnog vetra mora da sadrži smer tog vetra. Većina pojava, ipak, nema potrebu za beleženjem dopunskih informacija, ili bar dok se ne dogodi takva pojava koja nije uobičajena i valja je napomenuti (npr. obojene padavine).
Ne postoji ni pravilo ni granica kod broja pojava u nekom danu. U to ime, uskoro će se pojaviti novi tekst koji nastavlja ovu priču o pojavama.
Ako pojava traje i ima prekid veći od 10 minuta, u synop depešama 7 grupe se pišu pojave sa prekidima, a ta pojava se neprekida u Dnevnicima osmatranja,tek se pojava prekida ako je prekid bio veči od 1 sat vremena
ОдговориИзбришиPrekidnost pojava je prilično diskutabilna stvar. Naime, svaka pojava ima svoje karakteristike i zato nema mnogo smisla uvesti jedinstveno pravilo vođenja prekidnosti za sve pojave. U praksi sam sretao razna 'pravila' koja su se prenosila 's kolena na koleno' I tako bivala 'izgubljena u prevodu'. Mislim da to nije dobro, da treba da postoji određen 'pravilnik' koga se treba držati uvek I svuda, ali ne za sve pojave, već za svaku pojavu ponaosob.
ОдговориИзбришиOvde prvenstveno mislim na fleksibilnost u vođenju prekida pojava koja zavisi od načina određivanja njenog vremena javljanja. Pojave sa grubim određivanjem treba pustiti da budu prekidne sa dužim pauzama. Na drugoj strani, pojave koje su precizno odredive moraju biit rigoroznije u tretiranju prekida pojava.
Primera radi, slaba kiša može da se vuče ceo dan, gde pada recimo sat I po, pa je pola sata nema, pa opet krene kao slaba. Međutim, ako kiša, zbog konvektivne oblačnosti, menja intenzitet na umeren ili jak, onda prekidnost može da bude i ispod 15 minuta. Ovde, pod prekidnošću podrazumevam vreme koje protekne od zatvaranja jedne I otpočinjanja nove pojave iste vrste (identifikacije).
Najzad, da dam mišljenje na konkretno pitanje. Čini mi se (moraću daproverim, ako je moguće) da SYNOP definiše prekid pojava za sadašnje vreme ako je bila u proteklom satu, ali ne ceo sat, već manje (dakle, manje od 60 minuta). Takođe, ovo nema veze sa tim da li ćeš da prekidaš istovrsnu pojavu, pa da je nastavljaš, ili ćeš da je smatraš prekidnom. Tako gledano, slažem se sa komentarom.
Sve su svemu, dosta materijala za neki budući tekst o prekidnosti pojava. Tu ću biti malo detaljniji.
Hvala ti, kolega, što si se javio.
Još neko?