Sećaš se da sam ti pre neki dan pričao o tome kako se određuje količina oblačnosti. Nadam se da ti je bilo dosta toga jasno i da uspešno procenjuješ oblačnost.
Tad sam ti rekao da mogu da se jave greške. Čak i da imaš savršen osećaj za ocenjivanje pokrivenosti neba oblacima, nisam siguran da ta ocena može da bude uvek ispravna. Evo tri tipične greške (od mnogih) u određivanju količine oblačnosti.
Visoki oblaci nisu uvek kompaktni, pa imaju 'rupe' kroz koje se vidi vedri deo neba (Ci, Cc i donekle Cs). Kako se elementi takvih oblaka vide kao veoma tanke, skoro končaste trake, između kojih se nalazi otprilike ista količina prostora bez oblaka (ili bar isti red veličine), procenjenu količinu oblačnosti treba malo smanjiti. Ne baš na pola, ali skinuti oko jedne četvrtine količine oblaka.
Slično je i sa oblacima koji se sastoje od blago razdvojenih elemenata (Ac, Sc). Čitavo nebo može biti nevešto popločano oblacima, ali to nikako ne znači ta je ono potpuno prekriveno oblacima. Prema preporukama za određivanje količine oblačnosti, u ovom slučaju se beleži količina od 7 osmina (9 desetina), jer se ostavlja minimum 'prostora' za bezoblačni deo neba između oblačnih elemenata.
Mali, gomilasti oblaci iz donje nebeske fioke po pravilu veoma grubo zavaraju osmatrače. Ako se sećaš, pomenuo sam ti kako oblaci nisu samo slike na nebu, već imaju svoju debljinu. Tipičan primer je razvoj dnevne oblačnosti (Cu). Oblaci se veoma slabo šire u stranu, ali zato znatno dobijaju na svojoj debljini. Kako tu debljinu posmatraš sa strane, ona počinje da zaklanja vidik i vedri deo neba se sve manje vidi. U stvarnosti, porkivenost neba oblacima je ostala samo u osnovi oblaka. Doslovno. Evo, daću ti jedno lepo poređenje. Staviš tri-četiri kutije na neki sto sa staklenom površinom. Pogledaj odozdo. Imaćeš realnu predstavu o tome koliko kutija ima, i koliko možeš da vidiš prostora iznad njih. A sad, sedi sa strane i posmatraj ih odatle. Vidiš li kroz tu šumu kutija? Pa... malo toga se vidi. Zato, kada imaš takve oblake, posmatraj im samo osnovice. One su blago osenčene sivim, i kao da se nalaze na nekoj ravnoj površini, nekom stolu sa staklenom površinom, kao iz poređenja. E, to je onda prava pokrivenost neba oblacima.
Ima još puno sličnih varki oblaka, koje ću da ti opišem kada budemo zajedno posmatrali određene tipove oblačnosti. Samo, imaj u vidu jedno. Ako poznaješ kako i zašto nastaje svaki tip oblaka, nijedan te više ne može lako prevariti. Ja ću ti pomoći u razotkrivanju tih tajni, a ti ćeš na to dodavati svoja iskstva, koje ćemo podeliti sa ostalima koji vole osmatranje vremena.
Zapamti: Svaki oblak je kao slovo, simbol kojima nebo ispisuje svoje raspoloženje i ćud. Samo treba da naučiš da ih čitaš.
Tad sam ti rekao da mogu da se jave greške. Čak i da imaš savršen osećaj za ocenjivanje pokrivenosti neba oblacima, nisam siguran da ta ocena može da bude uvek ispravna. Evo tri tipične greške (od mnogih) u određivanju količine oblačnosti.
Visoki oblaci nisu uvek kompaktni, pa imaju 'rupe' kroz koje se vidi vedri deo neba (Ci, Cc i donekle Cs). Kako se elementi takvih oblaka vide kao veoma tanke, skoro končaste trake, između kojih se nalazi otprilike ista količina prostora bez oblaka (ili bar isti red veličine), procenjenu količinu oblačnosti treba malo smanjiti. Ne baš na pola, ali skinuti oko jedne četvrtine količine oblaka.
 |
| Koliko ima Cirrusa u ovom delu neba? 6/8? Neee... 4/8 u najboljem slučaju |
 |
| Po definiciji, ovde ima 7/8 oblačnosti |
 |
| Misliš da ih ima 4/8? Ne... samo 1/8 |
Zapamti: Svaki oblak je kao slovo, simbol kojima nebo ispisuje svoje raspoloženje i ćud. Samo treba da naučiš da ih čitaš.
Нема коментара:
Постави коментар