Osmatranje vremena su stara koliko i čovek. Gledanje u nebo, čekanje odgovora na nepostavljeno pitanje 'Šta me čeka sutra?' prosto je sastavni deo čovekove prirode. Najstariji sačuvani zapisi čovečanstva sadrže upravo ovakva zapažanja. Jesam li te ubedio u to koliko je ovo pitanje iskonsko?
Do srednjeg veka, posmatranje vremenskih prilika je bilo jedino oruđe za tumačenje i predviđanje vremena. Sva objašnjenja su bila na osnovu traženja veze između ponovljenih vremenskih situacija i vremena koje sledi. Razvojem nauke, znanje je počelo da se bogati. Uvođenje fizičkih zakona u posmatranje vremena predstavlja početak prave meteorologije kao fizičke, a ne opisne nauke. Uvođenje i razvoj računara za zahtevne i mnogobrojne matematičke operacije je omogućilo primenu znatnog dela stečenih znanja. I tada se i meteorolozima i ljubiteljima vremenskih prilika činilo da mogu saznati sve, ali...
Nešto nije bilo u redu.
Svi fizički zakoni koji se odnose na procese u atmosferi su tu. Zahtevni matematički aparat je bio tu. Računari su sve brži, odgovaraju sve većim apetitima meteorologa. Kompletno znanje se činilo kao da je nadohvat ruke, ali nekako se izmigoljilo. Iako je objašnjeno puno toga, vreme nije uvek htelo da sluša. Zašto?
U svom tom oduševljenju, ljudi su prestali da gledaju oko sebe, jer su se zagledali u računare. Kao da je monitor postao prozor u svet. Oslonili su se na izlaze iz numeričkih modela, a oni se iz izlaza u izlaz samo poigravaju strpljenjem, menjajući kompletnu koncepciju razvoja budućeg vremena. Nešto nedostaje...
A da nismo malo ispustili dušu, trčeći za praćenjem izlaza iz numeričkih modela, čitanjem raznih prognoza, od generičkih do stavova iskusnih meteorologa?
I tako, zatečen u istoj klopci sa tobom, gledam kako sležeš ramenima, nemoćnog da shvatiš vreme, sa shvatanjem da nije sve u nauci i tehnici. Mora da ima još nečega... A ja se zagledah u tebe i kažem ti 'Pa daaaa... Vidim šta nedostaje!'. Kao da sam Arhimed koji kaže 'Eureka!', gledaš me u čudu, a ja ti ne govorim nikakvu posebnu mudrost. Samo ti kažem 'Odvojio si se od prirode, od zapažanja sveta oko sebe'.
Kao okoreli oportunista, sada koristim tvoje gledanje u monitor po ceo dan i ulazim tu. Počinjem da ti pričam priče o spoljnom svetu. O vremenu. O znacima na nebu, svetu koji te stvarno okružuje. I kažem ti...
Smetnuli smo s uma prostu stvar, nešto što nas čini ljudima. Skoro smo zaboravili da smo i mi deo prirode. Nismo downloadovani sa Interneta, mi smo rođeni! Sve je tu, oko nas, samo treba da gledamo, pratimo, zaključujemo sami... kao da se vraćamo u vreme od pre računara, pre fizike u meteorologiji, pre brzopletog zaključivanja šta je uzrok, a šta je posledica, do jednostavnog posmatranja vremena, uživanja u njemu, poštovanja prema njemu, učenja iz njega...
Ah, da, pre nego što se tako vratiš u to vreme, ponesi nešto znanja iz savremenog sveta, trebaće ti. Ako ne poneseš, pomoći ću ti, poneću ja. I zajedno ćemo gledati u nebo, pokazivati oblake i pojave, i ponovo učiti šta oni znače. Kad to savladamo, možemo da se vratimo u vreme sadašnje, za računar, i da shvatimo šta zaista nedostaje tim čarobnim meteogramima, izlazima iz modela... Nedostajali smo mi.
Internet u sebi sadrži veliku količinu znanja koju ostavljaju poznavaoci. Ali, ima više onih ljudi koji nisu poznavaoci, a svi imamo istu moć ostavljanja svojih tragova tako da ih svi vide. Samim tim, pojavljuju se mnoga poluznanja, neznanja i zablude u daleko većem broju nego što ima znanja. Imaš jednaku šansu da nađeš bilo koje informacije, i prosto si svestan toga da nije sve znanje, svestan rizika da i ono što čitaš možda i nije prava stvar.
Koristim upravo tu šansu, da se javim i ostavim svoj trag. Stavljam ti na raspolaganje svoje znanje koje i dalje stičem, iskustvo iz minulih decenija. Šteta je da sve to jednog dana nestane vez traga. Ako želiš da obogatiš svoje znanje mojim, uzmi slobodno. Ako ne, neću se ljutiti.
Sada mi je lakše.
Do srednjeg veka, posmatranje vremenskih prilika je bilo jedino oruđe za tumačenje i predviđanje vremena. Sva objašnjenja su bila na osnovu traženja veze između ponovljenih vremenskih situacija i vremena koje sledi. Razvojem nauke, znanje je počelo da se bogati. Uvođenje fizičkih zakona u posmatranje vremena predstavlja početak prave meteorologije kao fizičke, a ne opisne nauke. Uvođenje i razvoj računara za zahtevne i mnogobrojne matematičke operacije je omogućilo primenu znatnog dela stečenih znanja. I tada se i meteorolozima i ljubiteljima vremenskih prilika činilo da mogu saznati sve, ali...
Nešto nije bilo u redu.
Svi fizički zakoni koji se odnose na procese u atmosferi su tu. Zahtevni matematički aparat je bio tu. Računari su sve brži, odgovaraju sve većim apetitima meteorologa. Kompletno znanje se činilo kao da je nadohvat ruke, ali nekako se izmigoljilo. Iako je objašnjeno puno toga, vreme nije uvek htelo da sluša. Zašto?
U svom tom oduševljenju, ljudi su prestali da gledaju oko sebe, jer su se zagledali u računare. Kao da je monitor postao prozor u svet. Oslonili su se na izlaze iz numeričkih modela, a oni se iz izlaza u izlaz samo poigravaju strpljenjem, menjajući kompletnu koncepciju razvoja budućeg vremena. Nešto nedostaje...
A da nismo malo ispustili dušu, trčeći za praćenjem izlaza iz numeričkih modela, čitanjem raznih prognoza, od generičkih do stavova iskusnih meteorologa?
I tako, zatečen u istoj klopci sa tobom, gledam kako sležeš ramenima, nemoćnog da shvatiš vreme, sa shvatanjem da nije sve u nauci i tehnici. Mora da ima još nečega... A ja se zagledah u tebe i kažem ti 'Pa daaaa... Vidim šta nedostaje!'. Kao da sam Arhimed koji kaže 'Eureka!', gledaš me u čudu, a ja ti ne govorim nikakvu posebnu mudrost. Samo ti kažem 'Odvojio si se od prirode, od zapažanja sveta oko sebe'.
Kao okoreli oportunista, sada koristim tvoje gledanje u monitor po ceo dan i ulazim tu. Počinjem da ti pričam priče o spoljnom svetu. O vremenu. O znacima na nebu, svetu koji te stvarno okružuje. I kažem ti...
Smetnuli smo s uma prostu stvar, nešto što nas čini ljudima. Skoro smo zaboravili da smo i mi deo prirode. Nismo downloadovani sa Interneta, mi smo rođeni! Sve je tu, oko nas, samo treba da gledamo, pratimo, zaključujemo sami... kao da se vraćamo u vreme od pre računara, pre fizike u meteorologiji, pre brzopletog zaključivanja šta je uzrok, a šta je posledica, do jednostavnog posmatranja vremena, uživanja u njemu, poštovanja prema njemu, učenja iz njega...
Ah, da, pre nego što se tako vratiš u to vreme, ponesi nešto znanja iz savremenog sveta, trebaće ti. Ako ne poneseš, pomoći ću ti, poneću ja. I zajedno ćemo gledati u nebo, pokazivati oblake i pojave, i ponovo učiti šta oni znače. Kad to savladamo, možemo da se vratimo u vreme sadašnje, za računar, i da shvatimo šta zaista nedostaje tim čarobnim meteogramima, izlazima iz modela... Nedostajali smo mi.
Internet u sebi sadrži veliku količinu znanja koju ostavljaju poznavaoci. Ali, ima više onih ljudi koji nisu poznavaoci, a svi imamo istu moć ostavljanja svojih tragova tako da ih svi vide. Samim tim, pojavljuju se mnoga poluznanja, neznanja i zablude u daleko većem broju nego što ima znanja. Imaš jednaku šansu da nađeš bilo koje informacije, i prosto si svestan toga da nije sve znanje, svestan rizika da i ono što čitaš možda i nije prava stvar.
Koristim upravo tu šansu, da se javim i ostavim svoj trag. Stavljam ti na raspolaganje svoje znanje koje i dalje stičem, iskustvo iz minulih decenija. Šteta je da sve to jednog dana nestane vez traga. Ako želiš da obogatiš svoje znanje mojim, uzmi slobodno. Ako ne, neću se ljutiti.
Sada mi je lakše.
Нема коментара:
Постави коментар