Kao što znaš, rodoslov oblaka ima tri grupe, prema njihovoj visini iznad tla. To su niski, srednji i visoki oblaci. Međutim, njihova visina nije samo praktičan, već i meteorološki dobar razlog za ovakvo grupisanje. Svaki sprat (ili kako ranije rekoh 'nebeska fioka') ima svoj značaj u meteorologiji. Sada imaš priliku da saznaš zbog čega su niski oblaci tako posebni.
Atmosfera najviše reaguje sa površinom planete, koja je prilično raznorodna: mora, okeani i njihove struje, trava, šuma, pustinja, led... svaki tip površine tla ima svoj uticaj na vazduh, negde manje, a negde više. Deo atmosfere u kojem se taj uticaj tla uopšte oseća naziva se planetarni granični sloj (ili granični sloj atmosfere). Iz ovog objašnjenja logično zaključuješ da to nije neka fiksirana, već prilično promenljiva veličina u vremenu i prostoru. Čak i u toku jednog dana, ova visina može znatno da varira, jer zavisi od razmene energije Sunčevog zračenja (danju) i Zemljinog izračivanja (noću), a pomako i od mešanja vazduha vetrom. Tako, debljina graničnog sloja može da se kreće od par stotina metara noću nad hladnom površinom, pa do 1.5 km, pa ponekad i više (ali nikad preko 3 km) u letnjim danima sa jakim osunčavanjem. Prostorno, vrste tla, pa čak i stanje tla, znatno utiče na ovu razmenu energije zbog toplotnih kapaciteta tla. Kad sve to uzmeš u obzir, shvataš da atmosfera diše kao živi stvor - nekad ravnomerno, nekad uzburkano, nekad sasvim mirno.
Niski oblaci odaju upravo ovu tajnu! Kao što ponekad umeš da 'čitaš' raspoloženja ljudi prema njihovim osmesima, grimasama, gesovima, tako i atmosfera pokazuje dobar deo svog raspoloženja upravo 'čitanjem' niskih oblaka. Čak pet od deset rodova oblaka ima veze sa graničnim slojem atmosfere! Među njima, najvažniji su oblaci roda Stratocumulus, Stratus i Cumulus.
Dva najupečatljivija roda oblaka, Nimbostratus i Cumulonimbus, upadaju u granični sloj, ali samo svojim donjim delom (čak ni do pojasa), i to pre svega što izlučuju iz sebe znatne količine padavina. Njihovo poreklo je, ustvari, sasvim drugačije i ima malo veze sa graničnim slojem. Zato ću se zadržati na značaju prva tri pomenuta roda oblaka.
Stratus je, kao što znaš, niski, slojasti oblak. Upravo njegov slojasti oblik ukazuje da nema dinamičnih dešavanja, da je atmosfera mirna u graničnom sloju. Vetar je veoma slab i retko prelazi 2 m/s. Vertikalna kretanja su takođe slaba i uglavnom su silazna, što odgovara stabilnom vazduhu. Uzlazna kretanja mogu da se jave samo ako je Stratus prisutan već nekoliko sati, i to tokom dana, kada se njegova donja baza (osnovica oblaka, donja površina) lagano podiže zbog ono malo dnevnog zagrevanja koje ipak prodire kroz tmuran dan. Zato je najčešće količina oblaka 8 osmina, dok manje od toga je najčešće posledica rasturanja Stratusa usled početka izraženih vazdušnih strujanja, ili naglog zagrevanja vazduha, što je privilegija prolećnih jutara.
Ponekad se iz Stratusa može javiti sipeća kiša, odnosno rosulja, što je znak da se nad ovaj oblačni sloj nadvija topliji vazduh, ili se ovaj sloj oblaka lagano spušta. To može da bude samo znak još veće stabilnosti atmosfere.
Bliski rođak Stratusu je magla koja nastaje izračivanjem toplote sa tla, odnosno, kako se u meteorologiji naziva, radijaciona magla. Štaviše, može se reći da je Stratus, zapravo, magla koja se podigla sa visine tla, otvarajući vidljivost na preko 1 km. Ova vrednost vidljivosti je upravo deo kriterijuma za definisicu magle, o kojoj ćemo više pričati kada ona bude češći gost vremenskih prilika.
Uz Stratus, skoro obavezan sastojak je sumaglica, odnosno pojava zamućenja vazduha vodenim kapljicama toliko da je vidljivost smanjena na (opet po definiciji) ispod 10 km. Sumaglica može da se javi i kada je vedro ili ima srednjih ili visokih oblaka, a značenje je isto: vreme je stabilno, vetar je slab, vertikalna kretanja uglavnom silazna. I o sumaglici ću ti više pričati kada bude aktuelna.
Stratus može da se javi i u više razdvojenih slojeva, što zavisi od starosti ovog tipa vremena. Ponekad, višeslojnost Stratusa ukazuje na to da ovaj tip vremena preolađuje neko vreme i da se tu odigralo više procesa spuštanja slojeva vazduha. Kako god da bude, svi ti slojevi Stratusa ulaze u sastav graničnog sloja, čija je gornja granica najčešće i gornja granica najvišeg Stratusa ili eventulano...
...Stratocumulusa. Ovaj oblak ponekad nastaje na sličan način kao i Stratus, ali ponekad ukazuje na raslojavanje i prestanak uzlaznih kretanja vazduha koja su vladala tokom sunčanog dana ili zbog opštih kretanja atmosfere u svom najnižem (dakle, graničnom) sloju. Količina oblaka ovog roda je ponekad znak razlike između ova dva tipa nastajanja Stratocumulusa. Najčešće, male količine su vezane za prestanak uzlaznih kretanja vazduha, dok 7 ili 8 osmina već ukazuje na sloj koji može da obitava danima iznad neke oblasti sa stabilnim vremenom.
Slaba kiša, koja može da se javi iz ovih oblaka, često ukazuje na proces spuštanja slojeva vazduha, ali za razliku od Stratusa, to ne mora da bude pravilo. Kiša iz Stratocumulusa može da bude i umerena, ali onda to ima više veze sa nailaskom vazduha drugačije vlažnosti gde, usled takvog kontakta, dolazi do kondenzacije vodene pare i stvaranja kišnih kapi u relativno uskoj oblasti. Sa druge strane, takav vazduh može da bude sastavni deo iste vazdušne mase, odnosno da nije vezan za front. Dakle, postoji čitav set tajnog govora Stratocumulusa koji može da ti objasni puno dešavanja unutar graničnog sloja. U svakom slučaju, gornja granica Stratocumulusa je, skoro po pravilu, i kraj graničnog sloja atmosfere.
Cumulus, međutim, ima mnogo jednostavniji govor. Ovaj rod oblaka je nesumnjivo i isključivo vezan za uzlazna kretanja vazduha, odnosno konvekciju. Već sam ti pričao kako nastaju Cumulusi, a daljim razvojem ovih oblaka mogu da narastu toliko da mogu da postanu Cumulonimbusi, ali samo pod uslovom da nisu ograničeni inverzijom kao Cumulus humilis i da imaju dovoljno energije u atmosferi za takav razvoj. U ovom slučaju, granični sloj atmosfere određuje gde će nastati koji oblak, a njihova baza, odnosno nivo kondenzacije, ponekad može da leži na toj visini, naročito ako se Cumulusi dalje slobodno razvijaju. Nestabilnost atmosfere delom zavisi od pregrevanja tla, ali delom može da zavisi i od ulaska (advekcije) drugačije vazdušne mase u kojoj je raspodela temperatrure po visini drugačija. Veći pad temperature sa porastom visine ukazuje na veću nestabilnost atmosfere.
Zbog svih tih razloga, osmatranje niskih oblaka mora da obuhvati čitav vidljivi deo neba, što za srednje i visoke oblake ne mora da bude ispunjeno. O tom drugačijem pristupu ću ti pričati u nekoj drugoj, skoroj prilici. Najzad, ako misliš da smo sve rekli o niskim oblacima, varaš se. Ima još toliko toga da se priča o njihovoj ćudi, jer mogu puno da se razlikuju između sebe, pa čak i da su istog roda u rodoslovu.
Atmosfera najviše reaguje sa površinom planete, koja je prilično raznorodna: mora, okeani i njihove struje, trava, šuma, pustinja, led... svaki tip površine tla ima svoj uticaj na vazduh, negde manje, a negde više. Deo atmosfere u kojem se taj uticaj tla uopšte oseća naziva se planetarni granični sloj (ili granični sloj atmosfere). Iz ovog objašnjenja logično zaključuješ da to nije neka fiksirana, već prilično promenljiva veličina u vremenu i prostoru. Čak i u toku jednog dana, ova visina može znatno da varira, jer zavisi od razmene energije Sunčevog zračenja (danju) i Zemljinog izračivanja (noću), a pomako i od mešanja vazduha vetrom. Tako, debljina graničnog sloja može da se kreće od par stotina metara noću nad hladnom površinom, pa do 1.5 km, pa ponekad i više (ali nikad preko 3 km) u letnjim danima sa jakim osunčavanjem. Prostorno, vrste tla, pa čak i stanje tla, znatno utiče na ovu razmenu energije zbog toplotnih kapaciteta tla. Kad sve to uzmeš u obzir, shvataš da atmosfera diše kao živi stvor - nekad ravnomerno, nekad uzburkano, nekad sasvim mirno.
Niski oblaci odaju upravo ovu tajnu! Kao što ponekad umeš da 'čitaš' raspoloženja ljudi prema njihovim osmesima, grimasama, gesovima, tako i atmosfera pokazuje dobar deo svog raspoloženja upravo 'čitanjem' niskih oblaka. Čak pet od deset rodova oblaka ima veze sa graničnim slojem atmosfere! Među njima, najvažniji su oblaci roda Stratocumulus, Stratus i Cumulus.
Dva najupečatljivija roda oblaka, Nimbostratus i Cumulonimbus, upadaju u granični sloj, ali samo svojim donjim delom (čak ni do pojasa), i to pre svega što izlučuju iz sebe znatne količine padavina. Njihovo poreklo je, ustvari, sasvim drugačije i ima malo veze sa graničnim slojem. Zato ću se zadržati na značaju prva tri pomenuta roda oblaka.
Stratus je, kao što znaš, niski, slojasti oblak. Upravo njegov slojasti oblik ukazuje da nema dinamičnih dešavanja, da je atmosfera mirna u graničnom sloju. Vetar je veoma slab i retko prelazi 2 m/s. Vertikalna kretanja su takođe slaba i uglavnom su silazna, što odgovara stabilnom vazduhu. Uzlazna kretanja mogu da se jave samo ako je Stratus prisutan već nekoliko sati, i to tokom dana, kada se njegova donja baza (osnovica oblaka, donja površina) lagano podiže zbog ono malo dnevnog zagrevanja koje ipak prodire kroz tmuran dan. Zato je najčešće količina oblaka 8 osmina, dok manje od toga je najčešće posledica rasturanja Stratusa usled početka izraženih vazdušnih strujanja, ili naglog zagrevanja vazduha, što je privilegija prolećnih jutara.
Ponekad se iz Stratusa može javiti sipeća kiša, odnosno rosulja, što je znak da se nad ovaj oblačni sloj nadvija topliji vazduh, ili se ovaj sloj oblaka lagano spušta. To može da bude samo znak još veće stabilnosti atmosfere.
 |
| Pravi, tmurni Stratus.... neće taj skoro da se skloni s neba |
Uz Stratus, skoro obavezan sastojak je sumaglica, odnosno pojava zamućenja vazduha vodenim kapljicama toliko da je vidljivost smanjena na (opet po definiciji) ispod 10 km. Sumaglica može da se javi i kada je vedro ili ima srednjih ili visokih oblaka, a značenje je isto: vreme je stabilno, vetar je slab, vertikalna kretanja uglavnom silazna. I o sumaglici ću ti više pričati kada bude aktuelna.
Stratus može da se javi i u više razdvojenih slojeva, što zavisi od starosti ovog tipa vremena. Ponekad, višeslojnost Stratusa ukazuje na to da ovaj tip vremena preolađuje neko vreme i da se tu odigralo više procesa spuštanja slojeva vazduha. Kako god da bude, svi ti slojevi Stratusa ulaze u sastav graničnog sloja, čija je gornja granica najčešće i gornja granica najvišeg Stratusa ili eventulano...
...Stratocumulusa. Ovaj oblak ponekad nastaje na sličan način kao i Stratus, ali ponekad ukazuje na raslojavanje i prestanak uzlaznih kretanja vazduha koja su vladala tokom sunčanog dana ili zbog opštih kretanja atmosfere u svom najnižem (dakle, graničnom) sloju. Količina oblaka ovog roda je ponekad znak razlike između ova dva tipa nastajanja Stratocumulusa. Najčešće, male količine su vezane za prestanak uzlaznih kretanja vazduha, dok 7 ili 8 osmina već ukazuje na sloj koji može da obitava danima iznad neke oblasti sa stabilnim vremenom.
 |
| Vreme ni lepo, ni loše... ko će ga znati sa Stratocumulusom |
 |
| Evo šta se dešava u graničnom sloju (od tla do crtica) |
Zbog svih tih razloga, osmatranje niskih oblaka mora da obuhvati čitav vidljivi deo neba, što za srednje i visoke oblake ne mora da bude ispunjeno. O tom drugačijem pristupu ću ti pričati u nekoj drugoj, skoroj prilici. Najzad, ako misliš da smo sve rekli o niskim oblacima, varaš se. Ima još toliko toga da se priča o njihovoj ćudi, jer mogu puno da se razlikuju između sebe, pa čak i da su istog roda u rodoslovu.
Нема коментара:
Постави коментар