Stanje površine tla

Možda nisi znao (osim ako si profesionalac, pa znaš), ali čak i osmatranje stanja površine tla spada u meteorološka osmatranja. Ne zameram ti. Mnogi profesionalni meteorolozi zanemaruju značaj ovog elementa, dok je izvan profesije skoro nepojmljivo da se tako nešto posmatra za potrebe praćenja vremena.
Meteorologija proučava atmosferu, ali i one objekate koji utiču na stanje i ponašanje vazduha. To su površine tla, bilo da je kopno, more, led ili veštačke tvorevine (građevinski objekti, zgrade, putevi), kao i njihove fizičke osobine (temperatura, provđenje, zadržavanje i reflektovanje toplote, ravnine i hrapavost površine). Bez njihovog uticaja, meteorologija bi bila znatno jednostavnija. Ovako, temperatura vazduha potiče od bilansa toplotne energije na tlu, vetar slabi i skreće zbog trenja o hrapavu površinu tla... dovoljno da se sve opasno zakomplikuje i učini meteorologiju dovoljno nemoćnom da reši sve te zakomplikovane zadatke o kretanju i ponašanju vazduha, da moraju da se traže približna rešenja. Tako se stvaraju neminovne greške i otuda razlozi da se meteorolozi proglase lažovima, a oni mogu samo da nemoćno slegnu ramenima, jer je komplikovano objašnjavati sve to. Vidiš, ja ću ti sada uzeti malo pažnje da ti objasnim makar deo ove zavrzlame.
Meteorolozi, dakle, uzimaju u obzir vrstu tla iznad koje se nalazi vazduh. Ugrubo, razlikuju se vodene i ledene površine, kao i razni oblici kopna, razvrstanih prema tipu zemljišta (pesak, kamen, plodno tlo), vegetaciji (golo tlo, nisko  rastinje, žbunje, drveće, listopadna ili četinarska šuma) i izgrađenim objektima (putevi, manji ili veći gradovi). Raspodela ovih površina se relativno sporo menja, pa se mogu lako uvrstiti u proračune.
Međutim, stanje tla na kopnu može itekako da bude promenljiva kategorija, do te mere da se može smatrati posebnom meteorološkom veličinom. Karakteristike površine tla se mogu drastično razlikovati da prevazilazi razlike između vrste površine. Međutim, postoji više klasifikacija stanja tla, zavisno od potreba meteorologa za takvom informacijom. Za potrebe analize aktuelnog vremenskog stanja koristi se sledeća klasifikacija, uz pripadajuće brojne oznake (šifre od 0 do 9) kojima se šalje takva informacija putem SYNOP poruke (ako raspoznaješ SYNOP, to je u odeljku iza 333, grupa koja počinje sa 3, pa druga cifra):
0 - Površina tla suva. Konkretno, nula označava suvo zemljište, bez vlage, sa kojeg se podiže manji oblačić prašine kada se prilikomhodanja zakači nogom. Ono se javlja kao posledica vremena bez padavina, kada sva vlaga ispari i isuši se iz površinskog sloja zemljišta. Da, baš kao sada, kad je žarko leto.

Suvo tlo na koje može da se sedne, ali da se posle otrese prašina sa odeće

1 - Površina tla vlažna. Ovakvo zemljište sadrži nešto vlage u površinskom sloju zemljišta. Nema prašine, ali zemljište nije zasićeno vodom. Na ovakvo tlo može da se sedne, a da se ne zaprlja odeća.
2 - Površina tla mokra. Pri ovakvom stanju tla, zemljište je zasićeno vodom. To se vidi iz postojanja barica vode koje tlo ne može da upije u sebe sasvoje površine. Ovo ćeš najčešće zapažati neposredno posle kiše, a ponekad i posle otapanja snežnog pokrivača. Najlakše ćeš prepoznati ovo stanje tla prema tragovima koje možeš hodanjem da ostaviš u tlu. I nema više sedenja na tlu, jer će biti blata na odeći.

Baš je mokro, blatnjavo, barice na sve strane... ma kud si krenuo?

3 - Površina tla pod vodom. Dosta redak slučaj stanja tla. Jasno asocira na poplavu, mada se javlja i posle veoma obilnih pljuskova u manjim oblastima u dolinama.
4 - Površina tla smrznuta. A sad nešto sasvim drugačije. U ovom slučaju, mrazno vreme zamrzava i vodu u površinskom sloju vlažnog zemljišta, pa ono dobija dovoljnu čvrstinu da se površina ne menja prilikom gaženja. Ne ostaju tragovi utisnuti u zemljište, kao u slučaju mokrog tla.
5 - Poledica na tlu. Za razliku od zamrznutog tla koje nema led na površini, ovo je stanje tla prekriveno tankom ledenom korom. Takav sloj leda najčešće nastaje posle ledene kiše koja pada na tlo i tu se ledi.
6 - Tanji sloj prašine koji delimično pokriva površinu tla. Pod prašinom se podrazumeva onaj fini, sitan pesak iz pustinja i slične sitne čestice koje se slobono kreću nošene vetrom. Takvih čestica ima u veoma suvim područjima koje su blizu pustinja ili imaju neku veoma suvu klimu. Ostalo je, nadam se, samo po sebi jasno, kao i sledeće dve kategorije stanja tla.
7 - Tanji sloj prašine koji potpuno pokriva površinu tla.
8 - Srednji ili debeo sloj prašine koji potpuno pokriva površinu tla.
9 - Krajnje suvo tlo sa pukotinama. Tlo je toliko suvo da se u pukotinu može zavući šaka, a u drastičnim slučajevima može da upadne i čitavo stopalo. Potpuno opustošeno tlo dostojno polupustinje.

Pazi da ti ne upadne noga u neku pukotinu na tlu!

Za potrebe klimatologije, ova klasifikacija je malo drugačija, ali o njoj ću ti pričati drugi put. Verujem da ćeš strpljivo sačekati nastavak ove priče.