Srednji oblaci su prilično zanimljive tvorevine. Nikad ne dodiruju tlo, kao ponekad niski. Čak ni na planinama. Nalaze se iznad
graničnog sloja atmosfere, tako da njihov nastanak, život i nestanak nemaju mnogo veze sa dešavanjima na površini planete. Međutim, za razliku od visokih oblaka, koji su sastavljeni isključivo od kristalića leda, srednji oblaci u svom sastavu radije imaju vodene kapljice, potiskujući kristaliće leda u drugi plan. Najzad, nalaze se na takvim visinama na kojim se lako mogu uočiti kretanja vazdušnih masa, istovremeno odajući stabilnost atmosfere na visini, što će se pokazati prilično značajnom činjenicom. Naravno, sve ćeš to naučiti iz njihovih oblika i veličina. Ova slova na nebu mogu biti ispisana veoma jasnim, ponekad brzim ili neurednim, ali i prilično nečitkim rukopisom.
Prema
rodoslovu oblaka, srednje oblake čine dva roda: Altocumulus i Altostratus. Istina, Nimbostratus može ovde da se umeša, ali samo zato što svojom veličinom najviše zauzima ovaj sprat oblaka. Ali, Nimbostratus je impresivna tvorevina kojoj se treba posvetiti sa dužnom pažnjim, što ćemo i učiniti nekom zgodnom prilikom.
Altostratus je prilično jednostavan oblak. Sivkast ili čak pomalo plavičast, rasplinut, bez šara ili zanimljivih oblika, obično pokriva znatni deo neba 6 do 7 osmina) ili, još češće, čitavo vidlivo nebo (8 osmina). Ne može da se sakrije u nekom ćošku neba, pa da mu količina bude manja od 4 osmine. Kao i svi rasplinuti (straftofmni) oblaci, njegovo prisustvo označava stabilnu atmosferu. Vertikalna kretanja su veoma slaba, ali postoje, i upravo su takva potrebna za njegov nastanak. Vlažan vazduh iznad nekog šireg područja lagano se podiže i tako hladi dovoljno (do
temperature tačke rose) da otpočne kondenzacija vodene pare, što vazduh čini vidljivim u vidu ovog roda oblaka.
 |
| Aha... eno, ipak postoji Sunce! |
Altostratus može da boravi na visinama od oko 2000 pa čak i do 5000 metara iznad tla. Nisu ni zanemarljive debljine, i po par kilometara u visini. Ponekad su poluprovidni (vrsta
translucidus), pa se kroz njih vidi položaj Sunca ili Meseca. Takvi najčešće nastaju debljanjem
Cirrostratusa i zauzimaju veće visine. Ponekad, opet, mogu da budu dovoljno debeli i neprovidni (vrsta
opacus), te se položaj Sunca ili Meseca ne može uopšte osmotriti. Ako se posle tanjih, poluprovidnih Altostratusa (
translucidus) jave ovi deblji, ili postanu takvi daljim zadebljavanjem Altostratusa (
opacus), vrlo je verovatno da će uskoro početi sasvim slaba kiša.
Visina donje baze oblaka tada postaje znatno manja. Količina vodenih kapljica postaje neizdrživa za oblak i počinju da se izlučuju, kap po kap, na tlo. Tada treba računati na mogućnost daljeg pojačavanja kiše usled nailaska toplog fronta i nastanka
Nimbostratusa, debelog, sivog čudovišta koje ume satima, pa i desetinama sati da nemilice sipa kišu i sneg iz sebe.
 |
| Popločali smo nebo, sad možemo dalje (foto Luka Štelma, Lipovljani) |
Altocumulus je rod oblaka koji može da poprimi jako veliki asortiman svog izgleda. Najjednostavniji izgled imaju kada se, onako poluprovidni, nalaze na jednom nivou, kao popločana staza širokim kamenim pločama (
perlucidus), ili razbacani kao kamenje koje služi kao put preko potoka (
translucidus). Tada su i vesnici lepog vremena. Mogu da zauzimaju više nivoa od jednog, ali im se tada ćud malo pogoršava. Ali, kada su tako razbacani po nebu tako da svaki ima svoj nivo, onda su krajnje nepredvidivi. Kao vreme, reklo bi se. Ima i onih koji se pojavljuju kao stada ovaca koje putuje preko plavog nebeskog pašnjaka (
floccus), ili kao kule u vazduhu (
castellanus), a često označavaju jako nestabilno vreme i najavljuju nailazak (ili označavaju ne baš neposrednu blizinu) ili mogućnost grmljavine i promene vremena za oko pola dana. Ponekad iscede neku traku od padavina, ali te padavine vrlo brzo nestanu u vazduhu, ne dopirući do tla, pa izgledaju kao da ovčice 'pasu travu'. U oblastima sa bliskim planinama, često kao da stoje u vazduhu i prkose vetru koji jako duva preko vrhova po visini. Tada podsećaju na velika neprovidna sočiva (
lenticularis), a one koje veruju u vanzemaljski život koji nas posećuje može da podseća na njihove letilice (Hoću da verujem! - već čujem iz daljine). Koliko mogućih izgleda, toliko naravi. Kao da postoji čitav jedan tajni jezik Altocumulusa, koji odaje mnoge nebu poverene tajne.
 |
| Stado Altocumulusa koje pase, sve im travica iz usta viri... |
Međutim, svi Altocumulusi imaju neke zajedničke osobine. Svi se sastoje od okruglastih elemenata koji su posledica izvesne nestabilnosti atmosfere na visini. Što je ta nestabilnost izražena ili se pojačava, tim su više nepravilnih oblika i formacija. Nestabilnost u ovom smislu označava bliskost promene vremena, bilo da je privremena (u vidu lokalnih pljuskova sa grmljavinom), bilo da je dobro organizovana i izražena, sa namerom da potraje nekoliko dana (najave frontova). Njihovo kretanje je, zbog takvih oblika, lepo uočljivo i tako odaju još poneku tajnu. Ako se kreću iz smera jugozapada, promena vremena je prilino izvesna. Ako se kreću iz smera severozapada, verovatno je promena vremena već prošla, ali se uglavnom se očekuje. Uostalom,
prati odakle se kreću oblaci roda Altocumulus, pa ćeš saznati i tu tajnu poruku.
Razlika između ova dva roda srednjih oblaka je ogromna. Jedino zajedničko što imaju jeste to da dele istu nebesku fioku srednjih oblaka. O razlici u značaju između ovih oblaka svedoči i SYNOP kod za razmenu meteoroloških podataka, jer od devet mogućih oznaka za postojanje srednjih oblaka, Altostratusi zauzimaju samo dve mogućnosti (od toga jednu dele sa Nimbostratusom), dok Altocumulusi imaju čak sedam različitih opisa! Zato ću ti tako pričati o ovim oblacima, pridajući daleko veću pažnju Altocumulusima, o kojima će btii još puno reči u narednim pričama.
Altocumulus oblaci su mi posebno dragi, jer obično ukazuju (kao što si i napisao) na vrlo zanimljive vremenske (ne)prilike. Primetio sam par puta ove godine da Altocumulus Castellanus-i najavljuju vrlo jaka nevremena. Verovatno je u pitanju vrlo jaka turbulencija na visini - pred sam nailazak hladnog fronta. Par sati kasnije na radaru se uočavaju jaki gradonosni oblaci.
ОдговориИзбришиTek od ove godine sam počeo da proučavam ćudi neba, i da suvoparno čitanje literature primenim u praksi, kao amater.
Imam i konkretan primer divljanja Altocumulusa. Sve se odigralo za 15 -ak minuta 10. juna ove godine. Tokom dana je u Srbiji trebalo biti vrlo jakog razvoja. Ipak, slojasta oblačnost je učinila svoje, izuzev u delovima Vojvodine i okolini Kladova - gde je bilo i jake gradonosne oblačnosti (radi se o jakim predfrontalnim nestabilnostima). Tokom popodneva se razvedrilo, a front je polako ulazio u Srbiju, ali je vidno slabio. Kada je stigao do Beograda i Šumadije desio se eksplozivan razvoj. Altocumulusi su ogromnom brzinom popločali nebo, a onda otpočeli snažan razvoj nagore, prelazeći u Cumulus -e. Iznad Kosmaja se ubrzo formirao jedan Cu-cong, a par minuta kasnije se začula prva grmljavina. Za svega par minuta na radaru se pojavila zver od 65 dBZ severozapadno od Mladenovca. Bilo je fantastičnih formacija, a oblak se preselio ka Smederevu, pa dalje ka severoistoku, za vrlo kratko vreme. Kada je vrh probio tropopauzu - odraz je porastao na 70 dBZ negde oko Smedereva - gde je prijavljen grad. Dakle, haos na nebu nastao je za svega par trenutaka, a na to su upozoravali Altocumulus -i.
Daleko je bolje i pametnije čitati znake na nebu, nego se nervirati, za kompijuterom, zbog toga što nas nije pogodilo nevreme.
A tebi zaista hvala što posvećuješ pažnju zaista bitnim stvarima - tumačenje vremena na osnovu oblaka. Nažalost, neki tome ne pridodaju nikakav značaj, jer smatraju da su to trivijalne stvari.
Radujem se tvojim tekstovima! Uvek ću se javiti i prokomentarisati nešto konkretnim primerom.
Pozdrav!
Andreja
Odlično si primetio šta se dešava kada se pojave Altocumulus castellanus. Oni su znak nestabilnosti na visini, uz prisustvo dovoljno vlage. To je jedan prilično nestabilan oblik postojanja ovih oblaka, upravo zbog te nestabilnosti.
ИзбришиImam samo jednu primedbu. Iz Altocumulusa ne mogu da nastanu Cumulusi. Altocumulusi, doduše, mogu da najave nailazak nestabilnog vremena, ali direktan prelazak iz Ac i Cu nije baš ostvariv. A evo i zašto. Altocumulusi nastaju na visinama od bar 2 km iznad tla. Njihov nastanak uopšte nije vezan za dešavanja u sloju trenja, kao što sam i napisao. Cumulusi, sa druge strane, direktna su posledica dešavanja pri tlu, u graničnom sloju, konkretno jakog zagrevanja tla, pri čemu se vlaga iz prizemlja veoma naglo podiže uvis, pa se od nivoa kondenzacije naviše to konkretno i vidi.
Ono što se konkretno desilo tog dana jeste da je konvekcija samo aktivirala postojeću nestabilnost na visini i stvorila uslove za jake konvektivne razvoje (gde nije bilo slojaste oblačnosti koja je smanjivala dotok zagrevanja i samim tim odsustvo ovog okidača). Ne sumnjam da su Altocumulusi zaista najavili ovaj događaj, ali mi je mnogo verovatnije da su Cumulusi nastali nezavisno od Altocumulusa. U toj početnoj fazi, Cumulusi zaista mogu da liče na Altocumuluse, naročito pri kombinaciji Cu fra - Ac flo. Veličina elementa oblaka pri tom može biti prividno veoma slična, jer su elementi Cu prilično mali u toj fazi, a elementi Ac su na većoj visini, ali su i sami nešto veći. Kako je određivanje donje baze oblaka prilično nesigurno gledajući prema otvorenom nebu, zamena Cu za Ac je sasvim moguća. Ali, tu sam da razrešimo svaku tajnu. Inače, ovakva zamena oblaka je sasvim moguća i kod profesionalnih osmatrača (i ja sam pravio takvu zbrku u svojim osmatračkim danima, a možda bi mi se i sada omaklo).
Andreja, puno ti hvala što se javljaš sa konkretnim primerima i pitanjima. Takvi komentari su mnogo dragoceniji od pukih pohvala (koje, istina, prijaju za trenutak) i volim što ih ponekad daješ. Kamo lepe sreće da se još ljudi javi sa takvim komentarima (a pouzdano znam da ima takvih ljudi, skoro i njihova imena i prezimena).
Veliki pozdrav!!