Deca Cumulonimbusa

Šta sledi posle grmljavine, kada se raspadaju oblaci koji su nosili nevreme? Da li je to kraj uzbuđenjima kao što je ovo?

Kakav kraj dana, kao gromom pogođen! (foto Hrvoje Crnjak)

Oh, nikako! Kao što Ršum kaže na kraju svoje poznate pesme 'Početak, eto šta je na kraju!', posle kraha Cumulonimbusa, na nebesku scenu stupaju njegova deca - cumulonimbogenitusi. Nisu baš obavezan sastav neba posle grmljavine, ali su ovi punopravni naslednici Cb-a svakako česti posetioci neba. Ima ih troje: Cirrus spissatus cumulonimbogenitus (Ci spi cbgen), Altocumulus cumulonimbogenitus (Ac cbgen) i Stratocumulus cumulonimbogenitus (Sc cbgen). Svako od njih ima svoje mesto u rodoslovu oblaka, i svaki ima svoju priču.

Cirrus spissatus cumulonimbogenitus

Od kose Cumulonibusa ostadoše samo čuperci (foto Aleksandar Antonić)

Ovo dete Cumulonimbusa nastaje raspadanjem Cumulonimbus capillatusa, čupave verzije matičnog oblaka. Kada se vrhovima Cb-a raščupaju kose visinskim vetrovima, kada čitav oblak počne da se smanjuje kao izduvan balon, pramenovi te kose ostaju da lebde kao uspomena na grmljavinu. Teško se razilaze, ostaju dugo zajedno i tako otplove zajedno negde gde će nestati spuštajući se na manje visine, u topliji vazduh. To najčešće čine pod okriljem noći, jer se krajem dana gasi konvekcija, uzlazna kretanja koja stvaraju i neguju Cumulonimbuse. Sam po sebi, nestanak sunčeve topline im ne smeta, čak bi im i koristio za razvoj i obnavljanje, ali eto...

Altocumulus cumulonimbogenitus

Rastegli smo Cumulonimbus da vidimo koliko može da izdrži, ali on puče...

Sprat niže, u srednjoj fioci, ostaje ovaj oblak koji svojim izgledom može opasno da prevari nepažljivog posmatrača. Iako zbog svoje sive boje i debljine deluje opasno na prvi pogled, Ac cbgen nije ništa drugo osim uspomene na grmljavinske oblake koji su do malopre bili tu.
Raspad (ili, kako kažu meteorolozi, disipacija) Cumulonimbusa usled prekida konvektivnih (uzlaznih) strujanja, praćen izraženim horizontalnim smicanjem, glavni je uzrok nastanka ovog oblaka. Kako ga vetar dalje rasteže kao žvakaću gumu, kratkog je veka i brzo se transformiše u neki manje opasan oblik Altocumulus opacusa, kao poneki izolovani element, pa deluje kao da se originalni oblak nekako rasitnio po sastavnim elementima.
Za razliku od Ci spi cbgen koji nastaje od jako razvijenih Cb-a, Ac cbgen može da nastane i od Cumulonimbus calvusa (rođeni brat Cumulonimbusu capillatusu koga sam već pominjao), grmljavinskog oblaka bez razvučenog vrha u nakovanj, oblaka koji liči na neraščišćenu gomiletinu snega. Cumulonimbus koji stvara ovakav oblak svojim raspadom ne mora da bude nešto puno razvijen, pa može i zbog toga da nema Cirrusni vrh, jer ne dostiže tu visinu.

Stratocumulus cumulonimbogenitus

Sivo, ali ne i opasno. (foto Aleksandar Antonić)

U donjoj fioci, u visokom prizemlju oblaka, posle grmljavina može da se nađe ovaj oblak. Siv često do tamnih nijansi, deluje preteće, ali potpuno je bezopasan. Svojom pojavom, Sc cbgen ukazuje na prisustvo jakih horizontalnih strujanja koja stvaraju vrh graničnog sloja atmosfere. Razvoji oblaka od kojih nastaje ovakav oblak uopšte ne moraju da dosegnu razmere grmljavinskih oblaka (Cb), već mogu da nastanu i od nekog krupnijeg Cumulusa (Cumulus congestus ili eventualno Cumulus mediocris), pa se u tom slučaju naziva malo drugačije - Stratocumulus cumulogenitus (Sc cugen). To je brat blizanac Stratocumulus cumulonimbogenitusu, jer su po svemupotpuno isti između sebe, a jedina razlika je rod oblaka od kojih je nastao.

Zašto su ovi oblaci važni?

Svaki od ovih oblaka ukazuje na jedan te isti događaj - raspad (disipaciju) grmljavinskih oblaka usled gubitka priliva energije koja pokreće uzlazna strujanja i prisustvo vetra koji smicanjem 'potkreše' svaku konvekciju, kao da joj izmakne stolicu na kojoj sedi. Kraj dana i početak noći je idealno vreme za stvaranje ovakvih uslova, pa su zato česti gosti u večernjim izlascima na nebu.
Međutim, ove oblake ne treba olako shvatati. Njihovo postojanje je znak smirivanja kretanja u atmosferi, ali dok ovih oblaka ima, moguće je ponovno pokretanje burnih događaja među oblacima. Primirje ovog tipa je ponekad varljivo, jer bilo kakav dinamički pokretač (nailazak fronta, na primer) može da aktivira nove grmljavine.
Značaj ovih oblaka se ogleda i u činjenici da svaki od njih ima svoju posebnu šifru u SYNOPu, kodiranom izveštaju za razmenu meteoroloških podataka osmotrenih na zemlji. Ci spi cbgen ima šifru Ch=3, Ac cbgen nosi Cm=6, dok Sc cbgen se prepoznaje sa Cl=4. Koliko god da je objektivna analiza vremena razvijena i detaljno predstavljena poljima meteoroloških elemenata, ovakva informacija otklanja sve dileme oko postojanja opisanih, veoma važnih karakteristika vremena.
Najzad, možemo se vratiti uživanju u ovim oblacima, naročito ako ih zalazak Sunca oboji u neke lepe, zanimljive ljubičaste, narandžaste, žućkaste ili crvene boje.