Noćno prepoznavanje oblaka

Dolaskom noći, primećuješ kako isti oblaci izgledaju nekako drugačije. Naravno, dnevnu svetlost ne može zaneniti noćna, te je i osmatranje oblačnosti drugačije. Kada su na direktnoj dnevnoj svetlosti svi oblaci imaju belu, ponekad blještavo belu boju. U senci, pojavljuju se sve nijanse sive, od sasvim svetle, suptilne, do prilično tamne boje kao što je imaju oblaci koji donose oluju i dugotrajne padavine. Suton donosi brze smene boja, od sivkaste i ružičaste, preko ljubičaste, do tamnoplave. Uz malo sreće, i nebo u pozadini može biti osvetljeno bojama koje se prilično razlikuje od boje oblaka - plavičaste, žućkaste, čak i zelenkaste do crvene, ljubičaste i ponovo tamnoplave.

Suton počinje da se igra bojama (foto Srđan Mitić, Cloud Lovers)

A kad padne noć, kako ću onda videti oblake?

To zavisi od mnogo stvari. Od samih oblaka, njihovog roda u rodoslovu, vrste, pojava koje su prisutne, do njihove osvetljenosti, prozračnosti atmosfere i svetlosnog zagađenja. Ali, za sada ću samo da pozovem Mesec u pomoć, da osvetli nebo i oblake. To je veliko olakšanje i znatna pomoć u noćnom prepoznavanju oblaka.
Sa Mesecom u pozadini, mogu se prepoznati skoro svi oblaci kao na dnevnom svetlu. Visoki oblaci su ponekad ukrašeni halo pojavama, širokim svetlim prstenom ili delom prstena u čijem je centru Mesec. Kod srednjih oblaka ima malo nedoumica. Svi Altocumulusi se vide prilično dobro, ali Altostratus već nosi problem, ako nije poluprovidni kroz koji se  može videti Mesec okružen vencem (translucidus), već ako je neprovidni (opacus). Neprovidni Altostratus se može lako zameniti nekim drugim rodom oblaka, najčešće Stratocumulusom i Stratusom. Međutim, iskusno oko može razlikovati ove oblake prema njihovoj osvetljenosti sa zemlje, ali to ću ostaviti za neku narednu priču.

Ovi oblaci se vide jasno kao po danu (foto Ljiljana Jakovljević)

Niski oblaci su dosta lepo uočljivi, ukoliko postoje pukotine ili širi prostori između oblačnih elemenata, iza kojih je vedro nebo ili eventualno neka tanka srednja ili visoka oblačnost. Iako su po pravilu neprovidni za Mesec, ivice oblačnih elemnata su često dobro osvetljene i deluju kao konture iscrtane oko oblaka. Lako se raspoznaju Stratocumulus koji ne prekriva svo nebo i Cumulus gde uvek ima prostora između oblaka. Cumulonimbusu ne treba nikakva pomoć da se prepozna, on se oglasi svetlošću (sevanjem), sa ili bez zvuka (grmljavine). Zato je Stratus teže raspoznati, jer je jednoličan. Zbog svoje jednoličnosti, ponekad je teško razlikovati ga od Stratocumulusa koji potpuno prekriva nebo ili Altostratus opacusa, ali o tome sam pričao malopre i nije neophodno da to činim ponovo.
Ako se Mesec ne nalazi u pozadini oblaka, već samo osvetljava oblake sa svoje strane, onda su, logično, svi oblaci teži za raspoznavanje. Tada treba zakloniti rukom položaj Meseca, kako ne bi svojom svetlošću ometao osmatranje oblaka. Sličan postupak sam ti opisao za osmatranje vidljivosti noću.

Može li se odrediti oblačnost bez pomoći Meseca?

Lako je kada Mesec pomaže noćno prepoznavanje oblaka. Ali, kad Mesec nije pun, ili uopšte nije na noćnom nebu, osmatranje oblačnosti noću postaje veština, jer treba uključiti i iskustvo kao neophodno sredstvo koje može biti od pomoći. Tada je problematično sve, i opis oblaka, njihova klasifikacija u rodoslovu, ali i količina oblačnosti. Deo neba koji je niže, uz horizont, slabije se vidi zbog veće zamućenosti atmosfere, što od sumaglice, što od svetlosnog zagađenja. Zimi, deo neba koji se nejasno vidi širi se na veći deo, a ponekad, uz gustu sumaglicu i na ceo nebeski svod. Ali, o tome mogu da ti ptičam mnogo više, jer ima mali milion tajni i trikova za prepoznavanje oblaka. Samo, nemoj misliti da su svi problemi time rešeni. Ostaće više nego dovoljno prostora za nedoumice, a rizik za pogrešno određivanje oblačnosti će te uvek pratiti, naročito u situacijama koje su teške i kad je Mesec tu da ti pomogne.