Još jedan uzbudljiv dan se polako bliži kraju. Bilo je dosta oblaka, ponegde je bilo i kiše ili čak pljuska, a sada sve polako prestaje. Oblaci su se smirili, više ne divljaju i počeli su stidljivo da se razmiču, prosto neodlučni da li sutra da nastave svoju ludu igru na nebu. Voliš dinamično vreme, sa obrtima iz lepog u kišno, pa u suvo, ali sada ti je već dosta te igre. Uželeo si se Sunca, da ga vidiš još jednom pre kraja dana i pomišljaš kako bi bilo lepo da vidiš još koji sunčev zrak... A onda ti se prikaže ovako nešto:
Uhhh... kako je dobro... Pomišljaš kako je tvoje strpljenje nagrađeno, tvoja molba uslišena. Odlučuješ se da još malo uživaš u prizoru...
Ali, ljubitelj vremena u tebi ne miruje. Kako nastaje ova lepota?
Kada sam ti pričao o vidljivosti, pominjao sam postojanje čestica prašine i najsitnije vodene kapljice koje sam nazvao aerosolima. Da, da, to su iste one čestice koje uslovljavaju vidljivost. Sada su one obasjane zracima Sunca koji dolaze pod nešto nižim uglom, ali još dovoljno velikim da ne počinje crvenilo neba ili bilo kakva druga promena boja na nebu. Sunčevi zraci tako 'osvetljavaju' svaku česticu koja kao da postaje poseban izvor svetlosti.
Sa druge strane, oblaci ovde igraju veoma važnu ulogu, bacajući svoje senke. U senkama, ovog efekta nema. Tako se stvara 'pozadina' slike koja ti omogućava da vidiš osvetljeni deo vazduha u vidu svetlih traka koje polaze is iste tačke na nebu - Sunca.
Ali, zanimljivo je kako se oči poigravaju sa shvatanjem sveta koji se posmatra. Iako ti izgleda da zraci polaze iz iste tačke, oni su, ustvari, paralelni. Dobro, praktično paralelni, jer iz Sunca se zraci šire radijalno, u sve strane, udaljavajući se jedan od drugog sa sve većim rastojanjem od izvora, ali na ovako malim rastojanjima u poređenju sa Suncem, taj nedostatak paralelnosti je stvarno zanemarljiv.
Ono što se retko viđa jeste situacija kada su ti zraci toliko dugački da prelaze preko celog neba. I gle čuda - ponovo se sustiču u jednu tačku, na suprotnom kraju od Sunca. Ako se osnovna pojava naziva zracima zalaska Sunca, odnosno večernjim zracima (crepuscular rays), onda se ovakav slučaj naziva antivečernjim zracima (anticrepuscular rays). I sve to nije ništa drugo nego ponovljena igra sa tvojim posmatranjem perspektive. A zraci su i dalje paralelni. Skoro.
Ova pojava nije samo tebi izazvala divljenje, oduzela koji trenutak vremena ili možda čak i dah. Davno su ljudi uočavali ove zrake, i svako za sebe je pokušao da joj da ime: stari Grci su je nazivali Sunce koje izvlači vodu (aludirajući na isparavanje, što se ispostavilo kao potpuno netačno), pobožni su je nazivali Božji zraci (Budini zraci, Mauievi konopci, Jakobove lestve), nautičari su je prozvali konopcima za jedra za Sunce.
Ne postoji neka određena vremenska situacija koja sledi, a da se vezuje za ovu pojavu. Prošla vremenska situacija je već doživljena - promenljiva oblačnost, ponegde kratkotrajne padavine koje polako prestaju, ali to nije nikakva garancija da će se vreme promeniti na bolje ili ostati ćudljivo. Jedino što je uopšte sigurno jeste da narednih par sati ne treba očekivati padavine. Sve, opet, može da zavisi od roda oblaka koji prave ovakve zrake zalaska Sunca, što više treba vezivati za oblake, a ne za zrake Sunca. Ali, pomenuću i to. Ako su to Stratocumulusi nastali od Cumulonimbusa (Stratocumulus cumulonimbogenitus), računaj na stabilno vreme preko noći. Ako si video Stratocumulus koji izgleda kao da su bedemi nekih zidina u daljini, pa imaju tornjeve i puškarnice spremne za novi okršaj oblaka (Stratocumulus castellanus), novog okršaja lako može i biti. Ostali oblaci ne umeju da budu tako rečiti, već verovatno i oni ostaju bez reči u gledanju (i pravljenju) večernjih zraka Sunca.
Nažalost ljubitelja posmatranja prirode i vremena, ova pojava se ne svrstava u meteorološku pojavu. Šteta, kažeš, ali to nije bez razloga. Sa stanovišta fizike u meteorologiji, ova pojava nema nikakav značaj, ne ukazuje ni na šta posebno. Aerosoli su uvek tu, bili vidljivi ili ne, i njihova koncentracija je neodrediva na ovaj način. Ali, zar nisi i ti ljubitelj prirode? Ostavi tog meteorologa u sebi na trenutak i uživaj još malo u zalasku Sunca.
(Jedan dečak je pomerao stolicu unapred još malčice, kako bi ponovo posmatrao zalazak Sunca. Jednom je to gledao 43 puta. Ako se tebi dopao ovakav zalazak Sunca, ne moraš pomerati stolicu unapred. Samo ponovo pročitaj tekst, i biće kao da si to učinio, u želji da ponovo uživaš.)
 |
| Hvala ti, Sunce, za još poneki zrak! (foto Denis Flego, Omišalj, via RIMETEO) |
Ali, ljubitelj vremena u tebi ne miruje. Kako nastaje ova lepota?
Kada sam ti pričao o vidljivosti, pominjao sam postojanje čestica prašine i najsitnije vodene kapljice koje sam nazvao aerosolima. Da, da, to su iste one čestice koje uslovljavaju vidljivost. Sada su one obasjane zracima Sunca koji dolaze pod nešto nižim uglom, ali još dovoljno velikim da ne počinje crvenilo neba ili bilo kakva druga promena boja na nebu. Sunčevi zraci tako 'osvetljavaju' svaku česticu koja kao da postaje poseban izvor svetlosti.
Sa druge strane, oblaci ovde igraju veoma važnu ulogu, bacajući svoje senke. U senkama, ovog efekta nema. Tako se stvara 'pozadina' slike koja ti omogućava da vidiš osvetljeni deo vazduha u vidu svetlih traka koje polaze is iste tačke na nebu - Sunca.
Ali, zanimljivo je kako se oči poigravaju sa shvatanjem sveta koji se posmatra. Iako ti izgleda da zraci polaze iz iste tačke, oni su, ustvari, paralelni. Dobro, praktično paralelni, jer iz Sunca se zraci šire radijalno, u sve strane, udaljavajući se jedan od drugog sa sve većim rastojanjem od izvora, ali na ovako malim rastojanjima u poređenju sa Suncem, taj nedostatak paralelnosti je stvarno zanemarljiv.
Ono što se retko viđa jeste situacija kada su ti zraci toliko dugački da prelaze preko celog neba. I gle čuda - ponovo se sustiču u jednu tačku, na suprotnom kraju od Sunca. Ako se osnovna pojava naziva zracima zalaska Sunca, odnosno večernjim zracima (crepuscular rays), onda se ovakav slučaj naziva antivečernjim zracima (anticrepuscular rays). I sve to nije ništa drugo nego ponovljena igra sa tvojim posmatranjem perspektive. A zraci su i dalje paralelni. Skoro.
Ova pojava nije samo tebi izazvala divljenje, oduzela koji trenutak vremena ili možda čak i dah. Davno su ljudi uočavali ove zrake, i svako za sebe je pokušao da joj da ime: stari Grci su je nazivali Sunce koje izvlači vodu (aludirajući na isparavanje, što se ispostavilo kao potpuno netačno), pobožni su je nazivali Božji zraci (Budini zraci, Mauievi konopci, Jakobove lestve), nautičari su je prozvali konopcima za jedra za Sunce.
Ne postoji neka određena vremenska situacija koja sledi, a da se vezuje za ovu pojavu. Prošla vremenska situacija je već doživljena - promenljiva oblačnost, ponegde kratkotrajne padavine koje polako prestaju, ali to nije nikakva garancija da će se vreme promeniti na bolje ili ostati ćudljivo. Jedino što je uopšte sigurno jeste da narednih par sati ne treba očekivati padavine. Sve, opet, može da zavisi od roda oblaka koji prave ovakve zrake zalaska Sunca, što više treba vezivati za oblake, a ne za zrake Sunca. Ali, pomenuću i to. Ako su to Stratocumulusi nastali od Cumulonimbusa (Stratocumulus cumulonimbogenitus), računaj na stabilno vreme preko noći. Ako si video Stratocumulus koji izgleda kao da su bedemi nekih zidina u daljini, pa imaju tornjeve i puškarnice spremne za novi okršaj oblaka (Stratocumulus castellanus), novog okršaja lako može i biti. Ostali oblaci ne umeju da budu tako rečiti, već verovatno i oni ostaju bez reči u gledanju (i pravljenju) večernjih zraka Sunca.
Nažalost ljubitelja posmatranja prirode i vremena, ova pojava se ne svrstava u meteorološku pojavu. Šteta, kažeš, ali to nije bez razloga. Sa stanovišta fizike u meteorologiji, ova pojava nema nikakav značaj, ne ukazuje ni na šta posebno. Aerosoli su uvek tu, bili vidljivi ili ne, i njihova koncentracija je neodrediva na ovaj način. Ali, zar nisi i ti ljubitelj prirode? Ostavi tog meteorologa u sebi na trenutak i uživaj još malo u zalasku Sunca.
Нема коментара:
Постави коментар