Braća Cumulonimbus: ćelavi i čupavi

Postoje dva brata oblaka. Istog su roda - Cumulonimbus. Moćan je to rod, zadivljujući i opasan u isto vreme. Gde god se pojave, nose oluju sa sobom. To što nisu dugovečni, pa žive od jutra do večeri, eventualno par dana jašući neki hladni front, i nije nikakvo olakšanje, jer pustoš koju ostavljaju za sobom mogu da naprave za manje od sata. Ali ipak postoji različitost između ova dva brata, dve vrste Cumulonimbusa.

Kako se razlikuju Cumulonimbusi po svojoj vrsti?

Kao što naslućuješ iz samog naslova, razlika između dve vrste Cumulonimbusa je pre svega u njihovom izgledu. Jedan je 'ćelav', pa je zato dobio latinski naziv Cumulonimbus calvus. Nasuprot njemu, drugi je 'kosmat', pa se zato zove Cumulonimbus capillatus. Ne postoji treća vrsta ovih oblaka, niti Cumulonimbus da ostane bez određene vrste, kao što je slučaj sa pojedinim rodovima oblaka. Dakle, ili je 'ćelavac', ili je 'čupavac'.

Izviruje 'ćelavac' iza šume... pomalo i grmi

Cuulonimbus calvus je oblak čiji se gornji deo uzdiže u obliku loptastih gomila, pa je tako najširi u svom donjem delu, u blizini baze oblaka. Iako po svom izgledu može da liči na Cumulus congestus (veoma razvijeni Cumulus), od njega se razlikuje po svojoj veličini i po pratećm pojavama grmljavine. Iz daljine, međutim, gde se grmljenje ne čuje, razlikovanje ova dva oblaka ostaje stvar iskustva sa osmatranjem roda oblaka, odnosno proceni veličine, tačnije ukupne visine oblaka. Dok Cumulus congestus može da ima visine 3 do 5 km (zavisno od temperature vazduha), Cumulonimbus calvus, koji najčešće nastaje od pomenutog Cumulusa dostiže svakako veće visine, od 5 km pa skoro do tropopauze, vrha troposfere, odnosno 8 do 10 km. Za veće visine, Cumulonimbus calvus prestaje da postoji, jer se pretvara u...

Došao je do vrha troposfere, počinje da se razvlači (foto Nikola Pavlović)

...Cumulonimbus capillatus. Čupavo, kosmato čudovište, koje je toliko naraslo da udara glavom u vrh troposfere, u tropopauzu. Tropopauza je visina na kojoj prestaje opadanje temperature sa povećanjem visine, a da je izvan planetarnog graničnog sloja. Obično se nalazi na visini od 8 do 12 km iznad tla, što zavisi od doba godine (leti je, naravno, na većoj, a zimi na manjoj visini). Kao vrsta inverzije, i tropopauza onemogućava vertikalna, uzlazna kretanja vazduha, pa je potrebno puno energije da se slomi otpor konvekciji i zaustavi rast Cumulonimbusa. Međutim, ovo čudovište može da naraste toliko da svojim vrhom dostigne i 16 km visine i tako uđe u donji deo stratosfere. U svakom slučaju, gornji deo Cumulonimbus capillatusa se razvlači u širinu, pa dobija izgled nakovnja sačinjenog od vlakana nalik Cirrusu. Što je oblak stariji, taj gornji deo može da bude i nekoliko puta širi od baze oblaka, i par desetina kilometara.

Osim u izgledu i načinu postanka, ima li još neke razlike između 'ćelavog' i 'čupavog' Cumulonimbusa?

U suštini nema bitnih razlika osim u razvijenosti oblaka. Istina, u frontalnim nepogodama se najčešće javlja capillatus, a u nepogodama u nestabilnoj vazdušnoj masi calvus, mada se ovo ne sme uzeti kao pravilo. Pre će biti da vrsta Cumulonimbusa zavisi od njegove razvijenosti.

Što se tiče atmosferskih pojava koje ovi oblaci nose, sasvim je dovoljno imati Cumulonimbus calvus da se stvori bilo koja od takvih pojava (kiša, pljusak, krupa, sugradica, grad, pojačan vetar). Ipak, ove pojave su svakako intenzivnije kod capillatusa, što je i logično. Pojačan vetar uz Cumulonimbus je mnogo verovatniji kada je oblak udružen u sistem hladnog fronta, pa tako može da se stvori neka površna, posredna veza sa capillatusom. Ponoviću da je ovo samo statistički rezultat, nikako zakonitost ili pravilo.

Da li se uz vrstu Cumulonimbusa može očekivati određena verovatnoća pojave tornada?

Tornado je malo prejaka reč za oblačne surle i cevi koje spajaju oblak i tlo tim veoma snažnim kovitlanjem vazduha - bolji i pomalo zaboravljeni izraz za ovu pojavu nad kopnom je tromba, a nad morem pijavica.

Pošto sam ovo razjasnio, još jednom ću se osvrnuti na činjenicu da pravila javljanja određenih pojava uz Cumulonimbus nema. To, naravno, važi i za trombu i pijavicu. Štaviše, gledajući brojne fotografije tih pojava, nešto mi se čini da je više trombi osmotrno iz baze Cumulonimbus calvusa, što se pomalo kosi sa iznetom činjenicom da su pojave koje čine oluju u principu češće uz Cumulonimbus capillatus. Mislim da je ovakvo subjektivno (a možda i netačno) zapažanje samo potvrda da pravila nema.

A šta ti misliš? Voleo bih da znam, jer si možda te pojave osmotrio više puta od mene, naročito ako si sa primorja. Javi mi, molim te! I ja bih da naučim nešto od vas!