Čini ti se da su visoki oblaci samo paučina na tavanici neba? Ne možeš da ih dohvatiš? Nemaš predstavu koliko su visoko, ali vidiš da su van domašaja svega osim pogleda? I ništa ni ne znače, jer deluju samo kao lepe šare na nebu? Dozvoli mi da ti pokažem čitav jedan svet visokih oblaka.
Rekosmo da su visoki oblaci na visinama većim od 5 km iznad tla. Kad ti kažem da se oni mogu naći i na 10 km iznad tla, imaćeš jednostavan dokaz da oni zauzimaju čitavu gornju polovinu troposfere! Istina, u toj gornjoj polovini troposfere vazduh je veoma hladan i jako razređen, tako da je vodenoj pari dovoljna sasvim mala količina da u svom smrzavanju (sublimaciji) napravi lepe, prostrane tvorevine od ledenih kristala. Najčešće su te tvorevine vlaknaste kao raščešljana kosa, a ponekad umeju da budu od naoko sasvim sitnih grumuljica, malenih kao širina jednog prsta ispružene ruke.
Rodoslov oblaka raspoznaje tri roda visokih oblaka: Cirrus, Cirrostratus i Cirrocumulus. Svi su, zbog svog sastava (kristalići leda) blještavo beli, osim u svitanje i sumrak, kada svoju boju mogu da menjaju zbog boje neba.
Ali, nisu svi Cirrusi tako dobroćudni. Iako se javlja pri lepom vremenu, Cirrus uncinus ukazuje na izvesne probleme sa mirnoćom atmosfere na visini. Kukice, po kojima je ova vrsta Cirrusa dobila ime (uncinus, lat. kukičasti), ispadaju iz oblaka naniže, kao padavine koje najavljuju kroz skori nailazak toplog fronta.
Od intenzivnog stvaranja, pojedini Cirrusi umeju da se ugoje i zadebljaju, pa skoro da više nisu prozračni i lepršavi kao fibratusi. Oni se nazivaju Cirrus spissatus i neretko najavljuju jače naoblačenje koje treba da usledi već sledećeg dana. Ono što je lepo kod njih jeste da često imaju ulogu palete za slikanje neba optičkim pojavama, uglavnom halo pojavama. Međutim, oni mogu da nastanu kao posledica raspadanja grmljavinskog oblaka i tada dobijaju još jedno ime - cumulonimbogenitus.
Najzad, Cirrus castellanus izgledaju kao delovi nekog zamka rasturenog najezdom osvajača. Krhotine u obliku tornjeva koji su mu dali ime (castellanus, lat. iz zamka, kaštela) ukazuju na očitu znatnu turbulenciju na visini, nestabilno vreme koje se približava, prosut benzin kojem nedostaje varnica opšte nestabilnosti da izazove krš i lom od nevremena. Prilično je pouzdan najavljivač oluja.
Dopunski asortiman Cirrusa nalazi se u njihovim podvrstama. Ako vidiš kojim slučajem kako se Cirrusna vlakna upredaju, uvrću ili prepliću, to se opisuje podvrstom intortus. Možda si ponekad uspevao da uočiš kako se ta vlakna ređaju u obliku kičme sa rebrima, kao kod ribljeg kostura, ali sada se upoznaješ sa imenom te podvrste vertebratus. Ako ti se čini kao da se sustiču u jednu tačku negde na horizontu, kao što ponekad čine sunčevi zraci, nema greške, to je podvrsta radiatus. Najzad, ako im nije dosta da se nalaze u jednom sloju, pa ih ima u dva ili više slojeva jedan iznad drugog, reč je o podvrsti duplicatus.
Zanimljive su i dve podvrste Cirrostratusa. Podvrsta undulatus opisuje talasaste oblike koji se ponekad mogu javiti, dok podvrsta duplicatus označava da se ovaj oblak javlja u dva sloja (ili više, ali nećemo sada preterivati), baš kao kod Cirrusa. Međutim, poseban značaj ovih podvrsta ostaje u drugom planu.
Iako su već sami po sebi specifični, i među Cirrocumulusima postoji ustrojstvo u vrstama. Veoma često se susreće vrsta stratiformis, koja prekriva lep komad neba u jednom sloju. Ponekad, elementi Cirrocumulusa mogu da dobiju sočivast izgled zbog formiranja stojećih talasa, pa se tako prepoznaje vrsta lenticularis. Ipak, najuspešniji najavljivači grmljavina za sutradan su vrste castellanus, koji izgleda kao tornjevi nekog zamka u daljini, i floccus, koji svoje oblačne elemente ima u grupama koje deluju kao stado ovaca. Podvrste mogu da budu zaminljive, ali postoje samo dve: undulatus, koji odaje talasastu organizaciju oblačnih elemenata, i lacunosus, koji daje rupičast, perforiran izgled ovog sloja oblaka. Posebnu čar daju retki slučajevi dopunskih oblika mammatus, u vidu kesica, i virga, tankih padavinskih pruga koje se jedva primetno otkidaju iz spuštajućih elemenata Cirrocumulusa.
Šta reći...? Raj za fotografisanje neba, ali i upozorenje za sutrašnje moguće nevreme.
Rekosmo da su visoki oblaci na visinama većim od 5 km iznad tla. Kad ti kažem da se oni mogu naći i na 10 km iznad tla, imaćeš jednostavan dokaz da oni zauzimaju čitavu gornju polovinu troposfere! Istina, u toj gornjoj polovini troposfere vazduh je veoma hladan i jako razređen, tako da je vodenoj pari dovoljna sasvim mala količina da u svom smrzavanju (sublimaciji) napravi lepe, prostrane tvorevine od ledenih kristala. Najčešće su te tvorevine vlaknaste kao raščešljana kosa, a ponekad umeju da budu od naoko sasvim sitnih grumuljica, malenih kao širina jednog prsta ispružene ruke.
Rodoslov oblaka raspoznaje tri roda visokih oblaka: Cirrus, Cirrostratus i Cirrocumulus. Svi su, zbog svog sastava (kristalići leda) blještavo beli, osim u svitanje i sumrak, kada svoju boju mogu da menjaju zbog boje neba.
Kakvih sve Cirrusa ima?
Svojim velikim asortimanom, Cirrusi mogu da pokažu šta sve može da se napravi od vlakana ledenih kristala. Pa ipak, sve se može složiti u četiri vrste Cirrusa. Najčešće se javlja u obliku fino poređanih paralelnih vlakana, zbog čega je ova tvorevina dobila ime Cirrus fibratus (lat. vlaknasti). Vlakna Cirrusa mogu da budu veoma kratka, ali i sasvim dugačka, toliko da se pruže i na više od polovine nebeskog svoda. Pravac njihovog prostiranja je najčešće normalan na pravac njihovog kretanja, tako da deluju kao talasi u moru.Ali, nisu svi Cirrusi tako dobroćudni. Iako se javlja pri lepom vremenu, Cirrus uncinus ukazuje na izvesne probleme sa mirnoćom atmosfere na visini. Kukice, po kojima je ova vrsta Cirrusa dobila ime (uncinus, lat. kukičasti), ispadaju iz oblaka naniže, kao padavine koje najavljuju kroz skori nailazak toplog fronta.
Od intenzivnog stvaranja, pojedini Cirrusi umeju da se ugoje i zadebljaju, pa skoro da više nisu prozračni i lepršavi kao fibratusi. Oni se nazivaju Cirrus spissatus i neretko najavljuju jače naoblačenje koje treba da usledi već sledećeg dana. Ono što je lepo kod njih jeste da često imaju ulogu palete za slikanje neba optičkim pojavama, uglavnom halo pojavama. Međutim, oni mogu da nastanu kao posledica raspadanja grmljavinskog oblaka i tada dobijaju još jedno ime - cumulonimbogenitus.
Najzad, Cirrus castellanus izgledaju kao delovi nekog zamka rasturenog najezdom osvajača. Krhotine u obliku tornjeva koji su mu dali ime (castellanus, lat. iz zamka, kaštela) ukazuju na očitu znatnu turbulenciju na visini, nestabilno vreme koje se približava, prosut benzin kojem nedostaje varnica opšte nestabilnosti da izazove krš i lom od nevremena. Prilično je pouzdan najavljivač oluja.
 |
| Ovi Cirrusi, izgleda, misle da je nedelja ili neki praznik... |
Da li su Cirrostratusi predznak lošeg vremena?
Najčešće i jesu, jer nastaju uglavnom od Cirrusa koji svoje pakovanje paralelnih vlakana čine sve gušćim, pa nastaje Cirrostratus fibratus, ili sve zadebljanijim, iz čega nastaje Cirrostratus nebulosus (lat. jednolični). Često su, ili bar u početku, poluprovidni, pa omogućavaju halo pojavama da se razmahnu preko većeg dela neba. Kad postanu neprovidni, kad izgube tu čar, polako se pretvaraju u Altostratus, pa i u Nimbostratus. Ovakva sudbina ih čini relativno pouzdanim najavljivačima oblačnog vremena, često sa dugotrajnim i skoro jednoličnim padavinama. |
| Sunce iscrtava svoj krug na platnu od Cirrostratusa |
Kakav je značaj Cirrocumulusa?
Cirrocumulus može da bude odličan prognostičar lošeg vremena koje obično ide uz hladni front, pre svega grmljavine, kiše i pljuskova. Specifičan oblik ovog roda oblaka je posledica izražene turbulencije u tankom sloju na visini, koja prethodi prolasku fronta za nekih 10 do 18 sati. Cirrocumulus je prilično nestabilna tvorevina i sama po sebi, pa se brzo transformiše u Altocumulus ili raspadne i iščezne sa neba za nekoliko minuta. Njegovi rođaci sa istog sprata su znatno dugovečniji. Cirrostratusi umeju da požive nekoliko sati, pa i ceo dan, a Cirrusi neretko mogu da opstaju na nebu i par dana. |
| Kao da je neko prosuo zrnevlje po nebu (foto Zlatan Krstić) |
Šta reći...? Raj za fotografisanje neba, ali i upozorenje za sutrašnje moguće nevreme.
Osim ovih oblaka, šta se još zanimljivo može naći u tom delu neba?
Često se uz ove oblake mogu naći tragovi kondenzacije (contrails) od aviona, pa zajedno duže opstaju na nebu. Ponekad se dešava da neki kondenzacioni trag pređe u tabor Cirrusa, ali takvi brzo padaju sa neba i nestaju u tom padu.
Kristalići leda koji sačinjavaju visoke oblake (ali i kondenzacione tragove) omogućavaju optičke pojave haloa. Tu su i lažna Sunca koja se ocrtavaju na pristojnom rastojanju od pravog, ali na istoj visini iznad horizonta, ali to nije ni izdaleka sve što mogu da našaraju Sunčevi zraci na oblacima. O tom slikarskom pravcu ću ti pričati neki naredni put.
Нема коментара:
Постави коментар