Noć se polako priprema za još jedno nebesko slikanje. Četkica od mesečine je tu, platno od poluprovidnih oblaka je tu, može da se počne...
Hmmm... Za početak, želim da naslikam krug. Lep, svetao koliko i sama mesečina, a veliki kao još dva-tri Meseca sa strane. Mesec je prilično pun, a uzeću jedan sloj Altocumulusa, povdrsta translucidus. Prekriću jedan deo neba tim oblacima i umočiću tačku Mesecom... Opa, željena boja se lako razliva kako sam zamišljao! Vodene boje su divne kad se tako razlivaju.
Ali gle! Ta divna, svetla, zatim skoro plavičasta boja mesečine se polako pretvara u žućkastu, da bi na samim ivicama kruga prešla u crvenkastu boju. Izvan tog kruga, postepeno se crvenkasta boja pretapa u noćnu tminu iza oblaka.
Čitava slika me podseća na tacnu za šoljicu od kafe... Vreme je za pauzu u slikanju!
Još da damo neko lepo ime ovoj slici... Hmm... Pa da! Neka se ova slika zove venac, ili korona.
Svetao krug na oblacima oko položaja Meseca na nebu su posledica rasipanja (disperzije) svetlosnih zraka mesečine. Kada mesečevi zraci dospevaju na poluprovidni oblačni sloj, oni se rasipaju, svaki zrak na po jednoj sićušnoj kapljici vode. Zato su ove boje 'vodene'. Ovo je sasvim pouzdan znak da se Altocumulusi sastoje od kapljica vode. Čak i kada je hladno, sa temperaturama i ispod nule, kapljice vode mogu da ostanu tečne dok su tako sitne. Ovo stanje vodenih kapljica na temperaturi ispod nule naziva se prehlađena voda. Iz ovog stanja kapljice vode mogu da se pretvore u kristaliće leda, ali samo u kontaktu sa nekim tvrđim česticama kao što su dovoljno krupne čestice prašine. Kako one veće čestice prašine obično obitavaju na manjim visinama (zbog svoje težine), stanje prehlađene vode u ovim oblacima može da opstane i više desetina sati. Fazni prelaz iz prehaleđene vode u led moguće je dobiti i daljim hlađenjem, ukoliko nema čestica koje bi poremetile nestabilnu kapljicu vode. Međutim, za to je potrebna prilično niska temperatura, skoro -40 stepeni, što se na visinama Altocumulusa ne dešava. Takve temperature u atmosferi vladaju tek na većim visinama, u nebeskoj fioci visokih oblaka.
Prelaz u crvenkastu boju je posledica rasipanja svetlosnih zraka pod nešto većim uglom. Kao u poznatoj slici sa prizmom koja razlaže svetlost na dugine boje, prvo se pojavljuje plava, pa se preko žute dolazi do crvene kojom se prelazi boje završavaju. Zbog različitih talasnih dužina pojedinih komponenata svetlosti koje nazivamo bojama, dolazi do različitog rasipanja svetlosnih zraka. Najmanje se rasipaju ljubičasta i plava, a najviše crvena boja. Upravo tim redosledom se menjaju i boje.
Već delimično neprovidni oblaci onemogućavaju prolazak svetlosnih zraka mesečine, pa se na tim mestima venac vidi kao da je malo oštećen. Ako su oblaci isključivo poluprovidni, nepravilnost venca je prouzrokovana međuoblačnim prostorom koji je sastavni deo sloja Altocumulusa. Da nema tog međuprostora, to više ne bi bio Altocumulus, već Altostratus. U svakom slučaju, venac se može opaziti na srednjim, a ređe i na niskim oblacima (uglavnom Stratocumulus translucidus i Stratus nebulosus još u fazi stvaranja).
Pravilnost oblika venca zavisi i od ujednačenosti veličine kapljica vode od kojih se sastoje oblačni elementi. Ako su sve kapljice slične veličine, venac je pravilan i jasan. Ako postoje razlike u veličini kapljica prehlađene vode u oblaku, venac se deformiše i zamućuje sa povećanjem razlika u dimenzijama oblačnih kapljica. Dovoljno je da 10% tih kapljica odstupa od većine, pa da ova slika venca više ne bude lepa.
Veoma retko, može se desiti da venac ima nepravilan, skoro jajast oblik, čak i kada na prvi pogled nema oblaka koji bi to prouzrokovali. Ipak, vodenih kapljica može da bude, a da se ne vide. U takvom slučaju, jednostavno ih nema dovoljno da bi se pokazali kao oblak.
Takođe, može se zameniti i izvor svetlosti, pa umesto Meseca imamo Sunce. Ali, Sunce je nezgodan slikar, mnogo pritiska tom četkicom, pa se od blještanja Sunca veoma teško opaža venac koji oslikava.
Jako retko, neke veoma sjajne zvezde (i najsjajnije planete kao što su Venera i Jupiter) mogu da docrtaju koju sićušnu koronu više, ali te slike su privilegija ljudi sa odličnim vidom. Oči sa sasvim mali problemi sa vidom koji ne zahtevaju ni upotrebu naočara za korekciju vida više nisu u stanju da opaze tako malene korone. Sa druge strane, zbog svetlosnog zagađenja, takve korone se više ne vide iz gradova, već samo sa onih mesta odakle je pogled na nebo kao u pradavna vremena od pre civilizacije.
Ovaj čas slikanja je možda završen, ali tek nam predstoje slikarski podvizi na nebu. Strpljivo sačekaj, doći će red na nove tehnike slikarstva na nebeskom platnu.
Hmmm... Za početak, želim da naslikam krug. Lep, svetao koliko i sama mesečina, a veliki kao još dva-tri Meseca sa strane. Mesec je prilično pun, a uzeću jedan sloj Altocumulusa, povdrsta translucidus. Prekriću jedan deo neba tim oblacima i umočiću tačku Mesecom... Opa, željena boja se lako razliva kako sam zamišljao! Vodene boje su divne kad se tako razlivaju.
Ali gle! Ta divna, svetla, zatim skoro plavičasta boja mesečine se polako pretvara u žućkastu, da bi na samim ivicama kruga prešla u crvenkastu boju. Izvan tog kruga, postepeno se crvenkasta boja pretapa u noćnu tminu iza oblaka.
Čitava slika me podseća na tacnu za šoljicu od kafe... Vreme je za pauzu u slikanju!
Još da damo neko lepo ime ovoj slici... Hmm... Pa da! Neka se ova slika zove venac, ili korona.
Šta se, ustvari, dešava?
 |
| Evo šta sam naslikao! Kao za televiziju! |
 |
| Od bele se mogu napraviti sve boje |
Zašto je venac oko Meseca ponekad nepravilnog oblika?
 |
| Ova slika je nešto jajasta... (foto Claudia Hinz) |
Pravilnost oblika venca zavisi i od ujednačenosti veličine kapljica vode od kojih se sastoje oblačni elementi. Ako su sve kapljice slične veličine, venac je pravilan i jasan. Ako postoje razlike u veličini kapljica prehlađene vode u oblaku, venac se deformiše i zamućuje sa povećanjem razlika u dimenzijama oblačnih kapljica. Dovoljno je da 10% tih kapljica odstupa od većine, pa da ova slika venca više ne bude lepa.
Veoma retko, može se desiti da venac ima nepravilan, skoro jajast oblik, čak i kada na prvi pogled nema oblaka koji bi to prouzrokovali. Ipak, vodenih kapljica može da bude, a da se ne vide. U takvom slučaju, jednostavno ih nema dovoljno da bi se pokazali kao oblak.
Da li korona može da se pravi i od drugog 'materijala'?
Naravno. Uslov je da taj materijal prouzrokuje difrakciju svetlosti. To mogu da budu čak i male čvrste čestice kao što su prašina, polen, alge (ako se korona ogleda u vodi), pa čak i vulkanski pepeo. U poslednjem slučaju, korona dobija vrlo poseban naziv - Biskupov prsten. U ovim retkim slučajevima kapljice vode bi samo smetale.Takođe, može se zameniti i izvor svetlosti, pa umesto Meseca imamo Sunce. Ali, Sunce je nezgodan slikar, mnogo pritiska tom četkicom, pa se od blještanja Sunca veoma teško opaža venac koji oslikava.
Jako retko, neke veoma sjajne zvezde (i najsjajnije planete kao što su Venera i Jupiter) mogu da docrtaju koju sićušnu koronu više, ali te slike su privilegija ljudi sa odličnim vidom. Oči sa sasvim mali problemi sa vidom koji ne zahtevaju ni upotrebu naočara za korekciju vida više nisu u stanju da opaze tako malene korone. Sa druge strane, zbog svetlosnog zagađenja, takve korone se više ne vide iz gradova, već samo sa onih mesta odakle je pogled na nebo kao u pradavna vremena od pre civilizacije.
Ovaj čas slikanja je možda završen, ali tek nam predstoje slikarski podvizi na nebu. Strpljivo sačekaj, doći će red na nove tehnike slikarstva na nebeskom platnu.
Нема коментара:
Постави коментар