Vreme režira razne scene na nebu, kao za serije 'rekordne gledanosti' koje smo gledali mali milion puta. Pa ipak, da li si već zapazio sve detalje na sceni, ili te mrzi da se udubljuješ u poznatu priču? Baš kao kad se neka stvar zaturi, pa je nađeš na mestu koje nisi proveravao, ubeđen da nije i iznenađen što jeste tamo, tako i scene na oblacima mogu da kriju određene poruke koje nisi primio do sada. Evo jedne takve situacuje na nebeskoj pozornici...
Scena prva: Oblaci su prostrti po čitavom nebeskom svoju. Prema njihovoj visini, jasnoj donjoj bazi sastavljenoj od sivkastih oblačnih grudvi prividne veličine kao tri prsta ispružene ruke, pravilno zaključuješ da se radi o Stratocumulusima. Količina ovih oblaka je 8 osmina, ali pre ili kasnije počnu da se naziru prve pukotine između oblačnih elemenata, pa se iza njih providi plavo, vedro nebo. Oblaci se nalaze u jednom sloju i kao da se blago stanjuju (ili to Sunce dodaje malo više svetlosti, pa siva boja počinje da bledi), pa ne izgleda da će početi kiša, već kao da stidljivo najavljuju još koji sat vremena bez padavina.
Scena druga: Kroz blago razmaknute oblake počinje da dolazi toplota. Skoro neopaženo, ušunjala se između oblačnih elemenata. Temperatura blago raste. Okrećeš se prema nebu i kao da ti se čini da prema licu više nije hladno, kao da se zagreva od neke udaljene peći. Sa tla počinju da se podiže voda u obliku pare, isto tako nečujno i neopaženo kao toplota koja ih je pokrenula.
Scena treća: Blago razmaknuti Stratocumulusi su i dalje tu, ali počinju da pristižu i sustanari - Cumulusi. U početku to su malene krpice, iste kao kada se pojavljuju u vedrom danu, samo što deluju sivkasto. Ne brini, da ih Sunce obasjava, bili bi blještavo beli. Polako, pa sve više, Cumulusi se pojavljuju u sve većem broju. Samim tim, oni se organizuju, ređajući se na jednoj zajedničkoj visini za sve. Izgledaju kao da su poređani na nekom nevidljivom stolu. Stratocumulusi iznad njih počinju još više da se razmiču. Uskoro počinju da ulaze i zraci Sunca.
Gledaš, i kažeš: Pa ovo sam gledao milion puta! Opet repriza! Doke više? I zašto? - Pa da bi dobio poruku koja ti opisuje tip vremena koji treba raspoznati.
Prva scena ti opisuje stabilnu stratifikiaciju na visini. Ona je prouzrokovala nastajanje sloja Stratocumulusa. Blagim spuštanjem vazduha sa veće visine, uz usputnu kondenzaciju vazduha u sloju ispod spuštajućeg sloja, stvaraju se oblačne grudve koje predstavljaju elemente Stratocumulusa. Ispod oblaka, na tlu, stratifikacija je neutralna - temperatura opada sa povećanjem visine, ali ne dramatično, već sporo, tempom od oko 6 stepeni na 1 km visine. Međutim, stabilni sloj slabi zbog prestanka njegovog spuštanja, pa se Stratocumulusi polako stanjuju i razmiču.
U drugoj sceni, upravo to razmicanje Stratocumulusa omogućava dotok toplote na tlo, te stratifikiacija se menja ka nestabilnoj. Prizemni sloj vazduha se zagreva brže od sloja na visini, pa se promena temperature po visini blago intenzivira i do 7-8 stepeni na 1 km. Počinje konvektivno kretanje (vertikalno kretanje uvis).
Treća scena opisuje penjanje vazduha iznad nivoa kondenzacije, pa vodena para koja se podigla sa tla počinje da se vidi u obliku Cumulusa. Nestabilna stratifikacija polako jača i dodatno narušava sloj Stratocumulusa i stabilni sloj koji ga drži.
Ni u jednoj sceni nema smanjene vidljivosti, jer se donja baza oblaka lepo vidi. Dakle, nema sumaglice, a ako je ima, onda je prilično slaba. Takođe, ni u jednoj sceni nema ni nekog značajnog vetra, jer bi vetar smakao razvoj Cumulusa pre nego što se oni razviju.
Ova epizoda je česta, ali je i važna, jer opisuje početak nestabilnosti vazduha u toj oblasti. Stvaranje nestabilnosti može prouzrokovati delimično ili u krajnjoj liniji potpuno razvedravanje do kraja dana, uz usputno stvaranje dnevnog razvoja oblačnosti. Jednostavno rečeno, prelazak iz oblačnog u nešto lepše vreme. Ovaj tip vremena zavređuje i posebnu pažnju koja je i dodeljenja opisivanjem ove situacije, postojanje Cumulusa ispod sloja Stratocumulusa, SYNOP šifrom za opis niske oblačnosti CL=8. Sam broj šifre ukazuje na važnost ovog procesa u atmosferi, od kojeg je jedino važnije opisati postojanje Cumulonimbus capillatusa (opisano kao CL=9).
Nadam se da sam ti razjasnio šta ova epizoda, ustvari, znači. Međutim, primećujem da mnogim, čak i profesionalnim osmatračima, ova šifra primarno služi sa prepoznavanje oblaka, umesto za prepoznavanje tipa vremena. Kako Cumulusi i Stratocumulusi mogu da liče kada ne stoje jedan pored drugog, sada ću ti opisati šta ovaj opis oblaka ne znači. Dakle, slede izbačene scene sa snimanja.
Jedna od najčešćih izbačenih scena jeste kada je potpuno oblačno, oblaci su sivi i niski, nekako nisu jednoličnog izgleda, već kao da imaju neke svoje elemente. Često uz ovu scenu ide i pojava padavina, uglavnom kiše, ali čak i susnežice i snega! Tada se radi o Stratocumulusu, a ako su padavine značajne, ne treba isključiti ni Nimbostratus.
Za ovom scenom sledi još jedna često izbačena situacija kada je dnevni razvoj oblaka prilično značajan, pa su oblaci postali deblji i sivlji. Ustvari, nepažljiv osmatrač vidi kako donji deo neba nije u stanju da primi više oblaka, pa se gomilaju i izgledaju kao da su nabacaniu jedan preko drugog. Ova izbačena scena je u stvari pojava Cumulusa slabog i umerenog vertikalnog razvoja (humilis i mediocris), ograničenog zbog pojave zaostale visinske inverzije, uspomene na prolazak hladnog fronta od pre dan ili dva.
Ponekad se ovom epizodom pogrešno označi kraj konvektivnih oblaka na kraju dana, kada se Cumulusi razvlače u Stratocumuluse koji ispraćaju dan i dočekuju noć. Takav tip vremena uslovljava posebnu vrstu oblačnosti koja je poznata pod imenom Stratocumulus cumulogenitus, a pripada mu i druga šifra niskih oblaka, CL=4.
Najzad, tmurno vreme bez padavina, sa brojnim niskim oblacima koji se i ne prepoznaju zbog sumaglice ili mraka, često se pogrešno svrstava u opisanu epizodu. Takva nezgodna situacija se nepažljivom osmatraču čini kao zgodna prilika da se niski oblaci koji se ne vide baš najjasnije svrstaju u Cumulus i Stratocumulus. Kao da je CL=8 neka džoker varijanta, pa pošto opisuje dva roda oblaka, može da se u to doda još ponešto, pa ko se snađe u toj gužvi, svaka čast! Veoma je loše pogrešno koristiti bilo kakvo zapažanje tipa vremena za snalaženje i 'pravdanje' osmatrača da se ne prepoznaje tip vremena zbog pojave oblaka koji se pogrešno osmotre.
Ali, takav je život u serijama 'rekordne gledanosti'. Sve ti se čini da sve znaš, a detalji ti nisu bitni. Međutim, osmatranje vremena ne poznaje nebitne stvari, ispušteno slovo od oblaka ili atmosferske pojave u nebeskom vremenskom izveštaju. Ispravno prepoznati vreme, to je prava stvar, jer posle nema iznenađenja i neočekivanog vremena!
Scena prva: Oblaci su prostrti po čitavom nebeskom svoju. Prema njihovoj visini, jasnoj donjoj bazi sastavljenoj od sivkastih oblačnih grudvi prividne veličine kao tri prsta ispružene ruke, pravilno zaključuješ da se radi o Stratocumulusima. Količina ovih oblaka je 8 osmina, ali pre ili kasnije počnu da se naziru prve pukotine između oblačnih elemenata, pa se iza njih providi plavo, vedro nebo. Oblaci se nalaze u jednom sloju i kao da se blago stanjuju (ili to Sunce dodaje malo više svetlosti, pa siva boja počinje da bledi), pa ne izgleda da će početi kiša, već kao da stidljivo najavljuju još koji sat vremena bez padavina.
Scena druga: Kroz blago razmaknute oblake počinje da dolazi toplota. Skoro neopaženo, ušunjala se između oblačnih elemenata. Temperatura blago raste. Okrećeš se prema nebu i kao da ti se čini da prema licu više nije hladno, kao da se zagreva od neke udaljene peći. Sa tla počinju da se podiže voda u obliku pare, isto tako nečujno i neopaženo kao toplota koja ih je pokrenula.
Scena treća: Blago razmaknuti Stratocumulusi su i dalje tu, ali počinju da pristižu i sustanari - Cumulusi. U početku to su malene krpice, iste kao kada se pojavljuju u vedrom danu, samo što deluju sivkasto. Ne brini, da ih Sunce obasjava, bili bi blještavo beli. Polako, pa sve više, Cumulusi se pojavljuju u sve većem broju. Samim tim, oni se organizuju, ređajući se na jednoj zajedničkoj visini za sve. Izgledaju kao da su poređani na nekom nevidljivom stolu. Stratocumulusi iznad njih počinju još više da se razmiču. Uskoro počinju da ulaze i zraci Sunca.
Gledaš, i kažeš: Pa ovo sam gledao milion puta! Opet repriza! Doke više? I zašto? - Pa da bi dobio poruku koja ti opisuje tip vremena koji treba raspoznati.
Prva scena ti opisuje stabilnu stratifikiaciju na visini. Ona je prouzrokovala nastajanje sloja Stratocumulusa. Blagim spuštanjem vazduha sa veće visine, uz usputnu kondenzaciju vazduha u sloju ispod spuštajućeg sloja, stvaraju se oblačne grudve koje predstavljaju elemente Stratocumulusa. Ispod oblaka, na tlu, stratifikacija je neutralna - temperatura opada sa povećanjem visine, ali ne dramatično, već sporo, tempom od oko 6 stepeni na 1 km visine. Međutim, stabilni sloj slabi zbog prestanka njegovog spuštanja, pa se Stratocumulusi polako stanjuju i razmiču.
U drugoj sceni, upravo to razmicanje Stratocumulusa omogućava dotok toplote na tlo, te stratifikiacija se menja ka nestabilnoj. Prizemni sloj vazduha se zagreva brže od sloja na visini, pa se promena temperature po visini blago intenzivira i do 7-8 stepeni na 1 km. Počinje konvektivno kretanje (vertikalno kretanje uvis).
Treća scena opisuje penjanje vazduha iznad nivoa kondenzacije, pa vodena para koja se podigla sa tla počinje da se vidi u obliku Cumulusa. Nestabilna stratifikacija polako jača i dodatno narušava sloj Stratocumulusa i stabilni sloj koji ga drži.
Ni u jednoj sceni nema smanjene vidljivosti, jer se donja baza oblaka lepo vidi. Dakle, nema sumaglice, a ako je ima, onda je prilično slaba. Takođe, ni u jednoj sceni nema ni nekog značajnog vetra, jer bi vetar smakao razvoj Cumulusa pre nego što se oni razviju.
 |
| Evo jednog Cumulusa ispod raspadajućeg sloja Stratocumulusa... može? |
Ova epizoda je česta, ali je i važna, jer opisuje početak nestabilnosti vazduha u toj oblasti. Stvaranje nestabilnosti može prouzrokovati delimično ili u krajnjoj liniji potpuno razvedravanje do kraja dana, uz usputno stvaranje dnevnog razvoja oblačnosti. Jednostavno rečeno, prelazak iz oblačnog u nešto lepše vreme. Ovaj tip vremena zavređuje i posebnu pažnju koja je i dodeljenja opisivanjem ove situacije, postojanje Cumulusa ispod sloja Stratocumulusa, SYNOP šifrom za opis niske oblačnosti CL=8. Sam broj šifre ukazuje na važnost ovog procesa u atmosferi, od kojeg je jedino važnije opisati postojanje Cumulonimbus capillatusa (opisano kao CL=9).
Nadam se da sam ti razjasnio šta ova epizoda, ustvari, znači. Međutim, primećujem da mnogim, čak i profesionalnim osmatračima, ova šifra primarno služi sa prepoznavanje oblaka, umesto za prepoznavanje tipa vremena. Kako Cumulusi i Stratocumulusi mogu da liče kada ne stoje jedan pored drugog, sada ću ti opisati šta ovaj opis oblaka ne znači. Dakle, slede izbačene scene sa snimanja.
Jedna od najčešćih izbačenih scena jeste kada je potpuno oblačno, oblaci su sivi i niski, nekako nisu jednoličnog izgleda, već kao da imaju neke svoje elemente. Često uz ovu scenu ide i pojava padavina, uglavnom kiše, ali čak i susnežice i snega! Tada se radi o Stratocumulusu, a ako su padavine značajne, ne treba isključiti ni Nimbostratus.
Za ovom scenom sledi još jedna često izbačena situacija kada je dnevni razvoj oblaka prilično značajan, pa su oblaci postali deblji i sivlji. Ustvari, nepažljiv osmatrač vidi kako donji deo neba nije u stanju da primi više oblaka, pa se gomilaju i izgledaju kao da su nabacaniu jedan preko drugog. Ova izbačena scena je u stvari pojava Cumulusa slabog i umerenog vertikalnog razvoja (humilis i mediocris), ograničenog zbog pojave zaostale visinske inverzije, uspomene na prolazak hladnog fronta od pre dan ili dva.
Ponekad se ovom epizodom pogrešno označi kraj konvektivnih oblaka na kraju dana, kada se Cumulusi razvlače u Stratocumuluse koji ispraćaju dan i dočekuju noć. Takav tip vremena uslovljava posebnu vrstu oblačnosti koja je poznata pod imenom Stratocumulus cumulogenitus, a pripada mu i druga šifra niskih oblaka, CL=4.
Najzad, tmurno vreme bez padavina, sa brojnim niskim oblacima koji se i ne prepoznaju zbog sumaglice ili mraka, često se pogrešno svrstava u opisanu epizodu. Takva nezgodna situacija se nepažljivom osmatraču čini kao zgodna prilika da se niski oblaci koji se ne vide baš najjasnije svrstaju u Cumulus i Stratocumulus. Kao da je CL=8 neka džoker varijanta, pa pošto opisuje dva roda oblaka, može da se u to doda još ponešto, pa ko se snađe u toj gužvi, svaka čast! Veoma je loše pogrešno koristiti bilo kakvo zapažanje tipa vremena za snalaženje i 'pravdanje' osmatrača da se ne prepoznaje tip vremena zbog pojave oblaka koji se pogrešno osmotre.
Ali, takav je život u serijama 'rekordne gledanosti'. Sve ti se čini da sve znaš, a detalji ti nisu bitni. Međutim, osmatranje vremena ne poznaje nebitne stvari, ispušteno slovo od oblaka ili atmosferske pojave u nebeskom vremenskom izveštaju. Ispravno prepoznati vreme, to je prava stvar, jer posle nema iznenađenja i neočekivanog vremena!
 |
| Tražili ste - gledajte! U svakoj seriji rekordne gledanosti ima i reprize! |
Istina moze da se kaze na vise nacina,jedan od takvih i ti koristis u pojasnjenju ovih pojava,tj.prepoznavanju oblaka,ali ne sa pozicije osmatraca.Ja postujem tvoje znanje,ali branim svoj stav.Naime,u praksi osmatrac,a on je samo prakticar,ne i teoreticar,dakle prema stecenom znanju da prepozna rod i vrstu oblaka,a ti ces kao veci poynavalac na osnovu toga reci,ahaaaaa ovde se radi o stratifikaciji ili ne.Ti insistiras na onom prvom,da prvo spoznam procese u atmosferi pa da odredujem rod i vrstu,a ja obrnuto,i tu nema nikakvog pravdanja ,niti treba prepoznavati tip vremena.Pouzdan osnmatrac kada proceni oblacnost,svi ostali treba da znaju o kakvim procesima je rec.Da kazem da sam nedavno citao fiziku atmosfere,iz koje sam bio solidan,ne odlican,pa sam jedva prepoznao neke simbole u formulama,a kamo li da baratam njime,a pitas li se koliko osmatraca imamo sa drugom skolskom spremom,i kako traziti znanje tipa vremena i procesa u atmosferi.I to nemora nista da znaci dobar osmatrac /ja se opet uhvatih za dobrog/ je da prepozna oblake,bez da zna njihovo znacenje,naravno to je nadogradnja znanja,ako zna ,a nikako minus ili neznanje.Pozdravljam objasnjenja u tom smislu ,a ne nikako kritiku na rad osmatraca,jer on osmatra ono sto vidi ,ako dobro vidi,a ne da nagadja sta je nevidljivo iznad ili sta ce biti kad bude.Ovo moze da bude i dobar potez da se osmatraci isprovociraju da dignu glas u odbrani svog posla,ako je tako kod mene si uspeo,a ako se drugi ne jave ,pa valjda i pogresno rade.Ja pokusavam da kontrolisem svoje neznanje,tako sto pitam ono sto je deo mog posla i oko toga.pozzz
ОдговориИзбришиHajdemo redom sa odgovorima:
ИзбришиMoja objašnjenja su sa pozicija meteorologije. Meteorološki osmatrač mora da ima minimum tog znanja. Bez tog znanja, on je hroničar, istoričar. I to je za poštovanje, ali nije meteorološki profesionalno.
Možda si smetnuo s uma, ali ja sam bio osmatrač na meteorološkoj stanici nekih 8 godina. Neko osmatračko iskustvo imam, i naravno da sam ponosan na to.
Niko se ovde ne nadmeće u veličini poznavanja meteorologije. Poštujem te kao čoveka, kolegu i osmatrača. Štaviše, jako sam srećan što bar ti imaš reakciju. Ponekad ta reakcija nije baš povoljna, ali razumem je, uvek.
Možeš da se ljutiš na mene koliko god hoćeš, da misliš o meni šta god poželiš, ali razjasniću jedno: Ja stičem nova znanja. Srećan sam zbog toga i tu sreću saznavanja delim sa drugima koje to zanima. Verujem da se tako izdvajaju ljudi koji imaju sličan stav o saznavanju novih stvari. Želim da širim svoja znanja, pa makar 'zaratio' sa ljudima koji ne dele moje mišljenje. Iz tog 'rata' svašta se izrodi, i dok nema neprijateljstva, sve je u redu. Ja se ne plašim nepovoljnih komentara, naprotiv, uvek ih očekujem.
Razumljivo je da braniš svoj stav. I ja bh ga branio da sam na svom mestu. Zamisli, osmatram vreme 40 godina, a onda se nađe tamoneki koji će da me ubeđuje da nemam pojma. (Jesam li pogodio kako se osećaš?) Sa druge strane, javno podržavaš saznavanje novih stvari, a onda te saznanja pogode. Prošao sam kroz to, kolega. Jednom kad shvatiš da ništa nije u kamenu zapisano, da nova saznanja koja prihvataš mogu da ugroze tvoja dotadašnja saznavanja, biće ti lakše. Tada samo preispitaš ono što si znao, ono što saznaješ i izabereš ono šta proceniš da je bolje, da ti više odgovara.
Što se kritike na račun rada osmatrača tiče, odavno gledam nedovoljno poznavanje oblaka. Kako drugačije objasniti fenomen da ako imaš više osmatrača na jednom mestu u sto vreme, dobiješ upravo toliko različitih opisa vremena? Smešno je, ali je tako. Primer Beograda je slikovit. Postoje 4 stanice sa satnim osmatranjima. Jako često se dešava da se opisi oblaka razlikuju natako uskom prostoru. Razlike mogu biti i apsurdne. Paušalni primer je da se na jednoj stanici osmotri Sc, na drugoj CuSc, na trećoj AcAs, a na četvrtoj malo Sc, malo Ac. A nebo nad celom teritorijom je isto. Ovaj fenomen nije ograničen na naše prostore, to je normalno u svetu.
Opaske koje sam ovde razmotrio na račun osmatrača su proistekle iz sagledavanja kompletne situacije. To je 'privilegija' mog radnog mesta, u kontroli podataka. Ništa od opaski nije bilo protiv nekoga, samo kolegijalno skrećem pažnju na to šta se dešava. Pozicija osmatrača ti ne dozvoljava uvek da imaš tačan uvid, zar ne?
Sad nešto razmišljam, osmatranje ti je kao umetnost. Imaš svoje viđenje, utisneš deo sebe u osmatranje koje pošalješ u razmenu. Uh, koliko puta sam pogodio na osvonu SYNOPa ko radi na Vračaru... Nekad sam se sekirao zbog toga, sada me to zabavlja. Ili ne obraćam pažnju, prihavtim osmatranja kakva jesu, kakva god da ispadnu.
Eto, tako je, dragi kolega Gile. Nemoj da kontrolišeš svoje neznanje, već razuzdaj svoje znanje, pa makar ga obogatio. Hvala ti puno na ovom komentaru!
Još neko?
Cl=8 tehničke specifikacije
ИзбришиCu i Sc koji nije Sccugen, s bazama na različitim nivoima. Jednostavno pravilo koje ne treba zapetljavati ... bilo bi lijepo da staviš slike za primjere, ne kažu uzalud da jedan slika vrijedi 1000 rijeći
Pozdrav
Ne znam da li sam nešto zapetljao, ali želeo sam da razjasnim zašto baza Cu mora biti niža od baze Sc, te važnost takve kombinacije. Drugi cilj mi je bio da tim objašnjenjima pokušam da ukažem na (pogrešnu) upotrebu šifre CL=8.
ИзбришиKako nisam mogao da dodam sliku u ovaj komentar, dodao sam sliku u tekst. Slika je čuvena fotografija Tora Beržerona iz Atlasa oblaka. Ovim ujedno dajem i hommage velikom meteorologu koji je značajno pomerio granice poznavanja sinoptičkih procesa u atmosferi.
Hvala na ovoj sugestiji!