... a
onda su oblaci počeli da se tovare u gomile. Velike, bele, skoro nepregledno
visoke, sa sivim tabanima. Ma da, već si ovo gledao kako nastaje. Počelo je od
malih belih grumuljica, preko pogačica na nebu, sve do ovoga, kada su gomile
oblaka Cumulus počele da zatrpavaju nebo, kao da neko sklanja sneg sa puta
grtalicom. Ali, šta je, tu je. U daljini jasno vidiš sivu oblačnu bazu, lepo
poravnatu, kao da stoji na nekom nevidljivom stočiću. Ali, na jednom mestu, ta
osnova se muti i sivilo donjeg dela oblaka počinje da se razliva naniže, ka
horizontu. Prosto deluje kao neka zavesa koja se spušta.
Međutim,
kada se ova zavesa spusti do tla, računaj da je ona načinjena od umerene ili
jake kiše, a često i pljuska. Takvu zavesu, koju meteorolozi nazivaju praecipitatio, oblak razmiče u širinu,
ponekad toliko da zatvara deo vidika. Ali, ako se vidik izgubi od zavese, onda
je kiša ili pljusak počeo da pada i na tebe, jer si obuhvaćen tom zavesom. Praecipitatio sigurno obeležava oblasti zahvaćene
padavinama, i po toj osobini je ovaj tip zavese dobio svoje ime. Oblak neretko izrasta
iz Cumulusa u Cumulonimbus. Grmljavina nije obavezna, ali svakako se može
pojaviti. Iz prostih razloga osvetljivanja neba i oblaka, munje se mogu videti
najčešće predveče, ali slušanje grmljavine je skoro onemogućeno zbog rastojanja
do munje tolikog da zvuk oslabi toliko da se izgubi na putu do tvojih ušiju.
Za
razliku od virge, praecipitatio je u srodstvu samo sa
oblacima koji daju padavine koje dopiru do tla. Krajnje logično, to su oblaci
roda Cumulus, Cumulonimbus, Nimbostratus,
Stratocumulus i ponekad Altostratus. Ostali oblaci raskidaju
ovaj odnos u rodoslovu oblaka, jer su promenili svoje osnovno svojstvo davalja
padavina.
I jeste
zavesa. Ali, napravljena je od kiše.
Donji
delovi ovih oblaka se sastoje od vodenih kapljica. Baš kao i kiša. I zato je
boja te zavese potpuno ista kao boja oblačne osnove. Oblak je na tom mestu
popustio i počeo je da curi u vidu kiše. One, mestimične kiše zbog koje
meteorolozi trpe podsmeh i kritike od ljudi koji ne razumeju vremenske prilike.
Ali, zaista je tako. Jedan ovakav oblak daje kišu samo na ograničenom prostoru
koji je u prečniku nekoliko kilometara. Na svom putu, on seje kišu i ostavlja
trakaste tragove na tlu, širine nekoliko kilometara, a dugačke i nekoliko
desetina kilometara.
Primetio
si već da zavesa od kiše ne mora uvek da dopire do tla. Ovaj prateći oblik koji
meteorolozi nazivaju virga jeste kiša
koja u svom padu ne dopire do tla, jer tokom svog pada ona ispari u suvom i
toplom vazduhu. Tada možeš da vidiš končastu strukturu te zavese, a konci su
načinjeni od padavinskih pruga, po kojima je i dobila ime. Virga nije mnogo široka i ne može da ti zatvori vidik u nekom
pravcu.
Končasti oblaci, končasti i tragovi...... |
Virga nije privilegija samo Cumulusa, Cumulonimbusa ili Nimbostratusa.
Ponekad se može videti i iz drugih oblaka, kao što su Stratocumulus, Altocumulus, Altostratus, pa čak i Cirrocumulus. Rodoslov oblaka dozvoljava
srodstvo između virge i svih ovih
oblaka, jer iz njih mogu da se oslobode padavine, čak i ako ne dopiru do tla.
Altocumulusi sa virgama kao da su sa druge planete... |
Gle! Otpalo dno sa oblaka, pa ispada sve iz njega! |
Gledanje
oblaka koji u daljini spuštaju zavese ka tlu može biti zanimljivo kao neka
pozorišna predstava. Vidiš ples oblaka u daljini, uživaš u njemu kao u nekom
baletu, ali budi oprezan, jer moraš da imaš u vidu da neka kiša ili pljusak
može da dođe i do tebe.