Imaš li osećaj za vrućinu?

Vrućina, vlaga, omorina, šta li je ovo?

Pa, pomalo od svega.

Sunce je podgrejalo atmosferu baš kako dolikuje letu. S visine, ono puca skoro pravo u tlo. A na tlu, posle velikih kiša, ostalo je dosta vlage. Ne vidiš je? Skrivena je u zemljištu koje je delom propustilo, a delom odlilo nedavne padavine. Skrivena je u biljakama, a evapotranspiracijom pruža svoju glavu i izlazi u vazduh kao zlo iz Pandorine kutije. Čitav prizemni sloj vazduha je bogat i prebogat vodenom parom, upravo primljenom od tla.

Da problem bude značajniji, kapacitet vazduha da primi isparenu vodu u vodenu paru, odnosno vlagu iz vazduha, značajno raste sa povećanjem temperature. I to ne linearno, već eksponencijalno. Jedan stepen temperature pri 30 stepeni povećava kapacitet vazduha kao pri povećanju temperature sa 7 na 10.5 stepeni, ili sa 0 na 4.6 stepeni. A priznaćeš da povećanje temperature sa 30 na 31 stepen nije toliko značajno kao ova dva pomenuta zimska povećanja temperature.

Kombinacija ova dva meteorološka elementa sa svojim visokim vrednostima, temperature i vlažnosti vazduha, daju prilično nezgodan ishod: omorinu. Teško se diše, a lako se znoji. Teško se kreće, a može lako da se gubi svest. Saveti lekara za ponašanje u ovakvoj vremenkoj situaciji treba da se poštuju. Najzad, imaš i sam dovoljno iskustva za ponašanje i delanje i teško podnošljivim vrmenskim uslovima.

Orijentacije radi, pri temperaturi vazduha od 30 stepeni, relativna vlažnost vazduha od 30 procenata daje osećaj toplote na granici između omorine i prijatnog vremena. Subjektivni osećaj temperature je 32 stepena, skoro kao temperatura kože čoveka koja iznosi oko 34 stepena. Već pri relativnoj vlažnosti od 40 procenata dolazi do umerenih neugodnosti, jer je subjektivni osećaj kao da je 35 stepeni. Pri toj relativnoj vlažnosti vazuha, ali na 35 stepeni, subjektivni osećaj od 42 stepena daje jaku neugodnost, a ako opet podignemo relativnu vlažnost na 45 %, subjektivni osećaj je kao da je 45 stepeni, a to je već alarmantno! Ali, meteo alarm ima upozorenja samo na visoku temperaturu, a ne na kombinaciju temperature i vlage.

Uostalom, evo tablice za određivanje subjektivnog osećaja temperature, pa dalje ćeš se i sam snaći u računicama i upozorenjima.

Obliva te znoj, a vrućina ne popušta. Osećaš se kao da si i sam jedan od prirodnih pokazatelja vlažnosti vazduha: samo pogledaš oznojenu odeću i - sve znaš! Šta da radiš?

Prvo, poslušaj savete lekara. Kratki su i jednostavni: nađi zaklon od prevelike toplote, pij dosta tečnosti i smanji fizičku aktivnost. Zaklon od prevelike toplote možeš naći van domašaja Sunčevih zraka, u nekoj prirodnoj senci, kao što je senka od drveća. Tamo je osećaj temperature manji za 5 do 10 stepeni. Malo li je?

Dobro, i senka neke zgrade može da bude spas, ali ako je asfalt ili beton bio osunčan, njegova temperatura je bar 40 stepeni, što ti ne čini neko rešenje. Divna dobrodošlica za sunčanicu! Slično, nadstrešnica od plastike ili nedajBože metala samo je medveđa usluga, jer osećaj temperature je na takvim mestima bar 45-50 stepeni. Najgore je u kolima, gde je sve usijano, pa je temperatura vazduha 45-55 stepeni, a upravljača kojeg ne možeš ni da uhvatiš je i preko 90 stepeni! Ah, da, eto ti još jednog prirodnog pokazatelja temperature: šaka čoveka može da drži predmete temperature do 70 stepeni, a preko toga - pec-pec!

Kada je vrućina, prozore možeš da držiš otvorene samo dok spoljna temperatura ne premaši unutrašnju. Onda najpametnije je da zatovriš prozore, a ako su osunčani, onda i roletne, pa tako do uveče. Otvaranje prozora izaziva promaju, što daje lažni osećaj svežine, a ustvari samo unosiš i toplotu i vlagu, što ćeš shvatiti kad padne veče, pa ne možeš da rashladiš nijednu prostoriju ustanu ili kući. Međutim, početkom leta, podrumske prostorije su znatno svežije, jer tamo još uvek vladaju uspomene na proleće, sa temperaturom oko 25 stepeni. Do kraja leta, i tamo postaje toplo, ali je tada dan kraći, pa prirodni spas dolazi ipak koliko-toliko na vreme.

Uključuješ klima-uređaj? Molim te, vodi računa. Temperatura u klimatizovanoj prostoriji ne sme da bude mnogo niža od spoljne, ne više od 7-8 stepeni. U protivnom, hladan vazduh će ti doneti neprijatnosti na prvi kontakt: može da te 'preseče' i blago 'šokira', a osetljivi sinusi lako 'prorade'. I ovo dođe kao neki prirodni pokazatelj razlike u temperaturi. Veće razlike su veći problem, a razlike od preko 15 stepeni mogu da prouzrokuju ozbiljne, pa i fatalne posledice za nepripremljen organizam. Klimu, dakle, podesi pre na izvlačenje vlage, a ne na spuštanje temperature. Ako odeš na bazene, jezero ili more, nema ni skakanja u hladnu vodu sa nepokvašenom kožom iz istih razloga.

Nešto bi popio? I ovde važi slično pravilo. Piće iz frižidera prija na prvi kontakt, ali u većim količinama može da prouzrkuje crvenilo grla. Limunada ima i vode i vitamina, pa je prava stvar! Sokovi su za izbegavanje, jer unošenje šećera pri vrućem vremenu otežava posao organizmu, unoseći višak energije koje telo pokušava da se oslobodi. Pivo? Pa... samo ako je 'znojavo', ali tek da orosi. Ali, o ovome smo već pričali, zar ne?

Vrućina će izvesno proći, do prvog fronta, u krajnjoj liniji do jeseni. Do tada, znaj da je i na tropskim ostrvima ovako toplo i ovako vlažno. Ali, tamo je svima lepo, a tebi je loše. Nije to zbog toga što je tamo lepše nego kod kuće. Važno je duvanje vetra... Ne vutra! Da se nisi usudio!

Pažnja! Olujni vetar!

Sprema se vetar, jak vetar, olujni vetar... Nosiće sve pred sobom, neće ti dati da normalno stojiš, guraće te dok se krećeš. Nešto će da se skrši, polomi, obori... Srećom po tvoje znanje, imaćeš pojma kolika je brzina vetra prema onome što zapažaš. Ta zapažanja ćeš moći da uporediš sa zvaničnim meteorološkim izveštajima o brzini vetra. Ali, kad jačina vetra dostigne 8 Bofora (17 metara u sekundi ili više), možeš da očekuješ i materijalnu štetu.

Pogledaj dobro oko sebe. Kakve štete možeš da očekuješ od vetra?

Nije imao sreće...

Sama Boforova skala već najavljuje moguće štete. Grane drveća već mogu da se slome i padnu. Tanje grane možda nisu toliko značajne, ali krupnije i deblje grane već mogu da nanose štetu prilikom svog pada. U gradu, grane koje padaju od olujnog vetra mogu da oštete vozila, kioske, žice između bandera, a u krajnjoj liniji i da povrede nekog prolaznika koji je bio takve, loše sreće. Pazi dobro! Olujni vetar može da otkine i prelomi i poneko stablo, naročito ako je drvo bolesno ili počelo da truli. Kako drveće ne ide kod lekara, a nadležne službe gradskog zelenila mogu i da ne primete odmah da je neko drvo u lošem stanju, ostaje na tebi da povedeš računa o tome.

E, iza ovog znaka vetar stvarno može da naudi vožnji!

Nalaziš se u autu, a vetar ga zabacuje kako on hoće. Uopšte nije prijatno ni putnicima, ali ni vozaču kojem se upravljač otima! Ali, zamisli da voziš kamion sa ciradom ili šleper. Bočni olujni vetar može da obori takvo vozilo kao od šale! Naravno, to se sve može desiti ako je vetar olujne jačine. Olujni vetar može najviše da pokaže svoje moći na mostovima i otvorenom prostoru, ali i u posebno vetrovitim područjima kao što su obale mora, neposredna blizina planine s koje duva vetar. Na takvim mestima se ponekad mogu naći i odgovarajući saobraćajni znaci koji upozoravaju na izraženu opasnost od udara vetra. Dešava se čak da se takve deonice puteva zatvaraju za saobraćaj dok vetar ne oslabi.




Nisu samo drumska vozila na udaru vetra. Rečna i morska plovidba je otežana za velika plovila, dok manja plovila moraju biti privezani na bezbednom. Ukoliko nisu, možda ćeš naći neki prevrnut ili razbijen čamac. Ako si u avionu, znaj da pilotu nije nimalo svejedno dok poleće ili sleće na pistu. Jači udar vetra može čak i te grdosije da otima iz kontrole.

Pre vetra, ovi crepovi su bili na krovu...

Koliko puta se moglo videti kako tokom olujnog vetra leže razbijeni crepovi oboreni s nekog krova. Dobro je, jer to je najmanja moguća šteta koja može nastati. Zamisli da je na mestu pada bio neki auto, ili još gore neki nesrećnik. Dešava se, a vetar ne bira kome će to da se desi. Zato svedi taj izbor na uži tako što ćeš da izbegavaš takva mesta i za prolaz, i za parkiranje auta.

Gradilišta su mesta posebno osetljiva na štetu od olujnog vetra. Uvek se nađe neki nepričvršćeni predmet, neka daska, limena ili drvena tabla, prozorsko staklo koje biva poneto nekim udarom vetra, pa lako može da pređe ogradu gradilišta i nađe se nasred ulice! Kranovi građevinara se tada posebno obezbeđuju i napuštaju. Ako vetar počne iznenada, samo zamisli kako je kranisti koji se zatekao u pola posla. Zatvoren u onom metalnom kavezu, desetinama metara iznad tla, a na kranu je nešto teško. Kuka može da bude i slobodna, ali betonski teg na drugoj strani krana je uvek tu. I šta ako se poneka tona otkači odatle? Ne razmišljaj previše ako si u toj ulozi, već odmah poštuj bezbednosne procedure!

Ako samo struje nema, dobro smo i prošli.

Bandere i dalekovodi mogu da popuste pod udarima olujnog vetra. Srećom, obično se pored dalekovoda niko ne nalazi, ali prekid struje koji se zbog toga desi potrajaće satima, a možda i koji dan.

Dakle, kad duva olujni vetar, zabeleži kad je počeo, kad završava i iz kog pravca je duvao. Oceni njegov jačinu, kao što znaš, prema Boforovoj skali. Znaj da je verovatno negde nastala neka šteta, možda baš kao iz ovih opisa. Ako je vidiš, opiši šta je sve oštećeno. Svaka takva informacija će svakako pomoći svima koji se bave štetama od olujnog vetra, pa čak i meteorolozima koji nemaju merenja baš na svakom uglu. Najzad, nemoj da zaboraviš da si i ti ljudsko biće, da je nezgoda koju si video i zabeležio mogla i tebi da se desi. Zato, prvo pomozi onima koji trpe štetu, pa tek onda piši šta si zapazio. Ako ne znaš gde da beležiš, možeš da ostaviš komentar na ovaj tekst. To će biti dovoljno. Hvala.