Meteorološka osmatranja: Ako ne možeš da izmeriš vetar, možeš da ga osmotriš!

Nije sve u meteorološkim instrumentima. Oni nam samo pomažu da precizno odredimo koliko čega ima u sastavu vrmenskih prilika: koliko je toplo ili hladno, koliko je vlažno ili suvo, koliko jako duva vetar... ali, taj vetar možeš i da vidiš, i da osetiš. Dakle, možeš i da ga osmotriš.
Vetar se sastoji iz dva nerazdvojiva dela: smera i brzine (odnosno, jačine). Potpun uvid u vetar može da bude samo ako znaš odakle i koliko jako vetar duva. Ako ne znaš odakle vetar duva, nećeš znati ni šta ti on donosi. Ako, opet, ne umeš da oceniš koliko jako duva vetar, nećeš znati koliko dugo će da potraje takvo stanje.

Kako da znaš odakle vetar duva?

Šta kažeš, nemaš vetrokaz? Imaš ga... to si ti.

Hm, ne ličiš mi na pevca, ali šta je on pametniji od tebe, pa da zna da pokaže odakle vetar duva. Evo kako on radi. Jednostavno je, videćeš.

Okreni se prema smeru odakle vetar duva. Tačno podešavanje tog smera možeš da osetiš tako što će ti lice biti ravnomerno 'umiveno' vetrom. Ako je vetar malo jači, okreni se tako da osetiš vetar ravnomerno na ušima (ako nemaš kosu prebačenu preko ušiju). Ako je vetar stvarno jak, probaj da se lagano 'nasloniš', nagneš ka smeru odakle duva vetar tako da te on najlakše 'vraća', 'gura' u uspravni položaj.

Ako je vetar tako slab da ne možeš ni da osetiš odakle duva, ne brini. Uvek mogu da se nađu priručne stvari koje mogu da ti pokažu odakle duva tako slab vetar. Na primer, možeš da pustiš dim od cigarete (ako si pušač), ili neki konac da visi iz ruke. Svakako će se okrenuti ka smeru kuda vetar duva.

Postoje čak i stvari koje ti pokazuju odakle vetar duva. Na primer, zimi možeš da vidiš kako su usmerene iglice inja. One se uvek talože niz smer tog veoma slabog vetra, toliko slabog da ga čak ni pojedini vetrokazi ne mogu odrediti usled povećanog trenja ili čak zamrzavanja mehanizma vetrokaza. Tako možeš da imaš tu dragocenu informaciju i kada merenja ne mogu da pokažu smer vetra. S druge strane, smer u kojem su povijena stabla visokog i vitkog drveća (na primer, topole) mogu da ti daju najčešći smer jakog vetra tokom proteklih godina. Klimatologija uživo!
Možeš da osmotriš i vetar na visini oblaka, znatno iznad tla. Samo okreni pogled tako da oblaci obilaze tvoj pogled jednako sa leve i desne strane. Vidiš? To je smer iz kojeg dolaze oblaci, što ti nesumnjivo pomaže da oceniš da li oluja dolazi ka tebi, ili te malo promašuje.
A jesi li zapazio da taj vetar nije istog smera kao onaj koji osećaš na tlu, već je malo drugačiji? I za to ima razloga, ali to je već neka druga priča, za neko kasnije druženje.

Kako da odredim jačinu vetra?

Jačina vetra je pomalo subjektivan pojam, jer ga svako doživljava prema svom viđenju i utiscima. Međutim, činjenice na kojima se može zasnovati procena jačine vetra moraju biti očigledne, jer će samo na taj način biti jednake za sve i na taj način uporedive. Tako se stvara zajednička mera za jačinu vetra. Ovaj nezahvalni posao su radili mnogi, ali je Sir Francis Beaufort bio u tome najuspešniji. Njegova klasifikacija jačine vetra u 13 kategorija, poznatija kao Boforova skala, bila je dovoljno dobra za uvođenje u zvanične mere meteoroloških službi tog vremena. Nema razloga da ovu skalu smatramo zastarelom, jer zasnovana je na efektima vetra na svet oko nas.
Evo kako izgleda Boforova skala:
0 - Tiho. Sve je mirno, vetra ni od korova. More je ravno kao ogledalo, prava bonaca. Dim se diže pravo uvis. Sve je stalo, kao slika.

Tiho, mirno... sve je stalo.

1 - Lahor. Vetar oseća samo dim koji se lagano povija, dok lišće na drveću i vetrokazi i dalje miruju. Ni na licu se ne oseća strujanje vazduha. Površina mora dobija jedva primetne nabore. Brzina vetra je oko 1 m/s.

Ovaj vetar niko ne primećuje, samo dim.

2 - Povetarac. Vetrokazi se polako bude, a lišće da šuška. Počinje da se oseća na licu lagano strujanje vazduha. Evo i prvih talasića na moru. Brzina vetra je 2 do 3 m/s.

Ahhh... pirnulo je malo vetra.

3 - Slab vetar. Sada počinju da se pokreću i zastave na jarbolima. Lišće se pomera uglavnom neprekidno. Talasići na moru postaju talasi, a tek poneki od njih biva ukrašen belinom kreste. Brzina vetra sada je 4 do 5 m/s.

Baš nežno duva, zar ne?

4 - Umeren vetar. Zastave lepršaju na vetru, ali počinju da se pomeraju i manje grane drveća. Vetar počinje da premešta papiriće na ulici, a na polju da podiže prašinu. Skoro svaki talas na moru ima krestu. Brzina vetra sada dostiže 6, ali ne prelazi 8 m/s.

Hmmm... počinje da duva malo jače, baš se oseća.

Duva vetar, baš...

5 - Umereno jak vetar. Počinju da se pomeraju i malo veće grane. Zastave se viju uz poznat zvuk (kao flaparanje). Četinari počinju da 'pevaju' svojim granama. More se uskomešalo u talasima koji ne samo da imaju kreste, već ljulja manje čamce. Visina talasa na otvorenom moru je 2 do 3 metra. Više nije prijatno i idilično. Brzina vetra prelazi 8, ali ostaje do 10 m/s.

E, ovo je već jak vetar.

6 - Jak vetar. Sada već postaje ozbiljno. Dovoljno ozbiljno da meteorološki osmatrači ovakav vetar poštuju kao zasebnu atmosfersku pojavu. Povijaju se i velike grane drveća, a vetar počinje da svira u žice na banderama i ostalim nosačima nadzemnih električnih vodova. Ako hoćeš da otvoriš kišobran po ovakvom vetru, može da ti se desi da ga vetar izvrne naopako. Talasi na moru su već sasvim ozbiljni, na otvorenom su visoki 3 do 4 metra, i bacaju i ljuljaju sve što je na vodi. Sa talasa pršte kapljice vode kao sprej. Brzina vetra je bar 11, ali je i dalje do 14 m/s.
7 - Veoma jak vetar. Većina drveća se opasno ljulja. Postaje teško hodati uz vetar. More izdiže talase koji naveliko pljuskaju po obalama, jer dostižu visinu 4 do 5 metara na otvorenom. Sada brzina vetra dostiže 14 do 17 m/s.

Baš se razduvalo...

Oluja, čoveče!

8 - Olujni vetar. Od ove jačine, vetar zaslužuje posebnu pažnju, jer počinje da pravi materijalnu štetu. Profesionalni osmatrači ga vode kao zasebnu atmosfersku pojavu, a analitičari podataka kao vetar rizične jačine. Počinju da se lome manje grančice na drveću, drveće se baš savija, a ti jedva da napreduješ hodajući uz vetar. Na moru su kapljice vode otkinute sa talasa visine 5 do 7 metara u tako velikom broju da ti se čini kao da se sva voda puši, a dim od tih kapljica vitla niz vetar. Brzina vetra prelazi 17 m/s i dostiže zavidan 21 m/s.

Ovo kida sve živo... preći će i na kuće!

9 - Jaka oluja. Od grančica, apetit uništenja vetrom prelazi na grane. Nemoj da te čudi kad takav vetar počne da skida crepove s krovova. More baca talase visine 7 do 10 metara koji se prevrću i preklapaju se preko sebe. Dim od mora počoinje da smanjuje vidljivost. Brzina ovog nesvakidašnjeg vetra je između 21 i 24 m/s.

10 - Žestoka oluja. Od ovog naziva možeš da pomisliš kako počinju da nedostaju reči za opis ovog vetra. Kako i ne bi, kada uveliko skida crepove i obara manje dimnjake! Na moru je čudo od talasa, visine od 9 do 12 metara, pa se od kresti i pene čini da je belo. Vidljivost je značajno smanjena od dima mora. Vetar ove jačine ima brzinu od 25 do 28 m/s, odnosno gazi preko 100 km/h.

Heeej, ode kuća!

11 - Oluja slična orkanu. Strašno koliko duva! Otkida granje, drveće, brsti vegetaciju, ostavljajući samo travu. Kuće trpe značajna oštećenja, više nisu za stanovanje. More se polako kida na komade sa penom nošene vetrom, a talasi su jako veliki, 12 do 16 metara. Brzina ovog čudovšnog vetra je između 29 i 32 m/s. Ima li još?

Može li više od ovoga?

12 - Orkan. Uragan. E, to je to! Vetar je takav da briše sve pred sobom. Kuće? Biljni svet? Ko preživi, pričaće. More? Prosto ključa u ogromnim talasima! Svet više nije isti...