Pažnja! Olujni vetar!

Sprema se vetar, jak vetar, olujni vetar... Nosiće sve pred sobom, neće ti dati da normalno stojiš, guraće te dok se krećeš. Nešto će da se skrši, polomi, obori... Srećom po tvoje znanje, imaćeš pojma kolika je brzina vetra prema onome što zapažaš. Ta zapažanja ćeš moći da uporediš sa zvaničnim meteorološkim izveštajima o brzini vetra. Ali, kad jačina vetra dostigne 8 Bofora (17 metara u sekundi ili više), možeš da očekuješ i materijalnu štetu.

Pogledaj dobro oko sebe. Kakve štete možeš da očekuješ od vetra?

Nije imao sreće...

Sama Boforova skala već najavljuje moguće štete. Grane drveća već mogu da se slome i padnu. Tanje grane možda nisu toliko značajne, ali krupnije i deblje grane već mogu da nanose štetu prilikom svog pada. U gradu, grane koje padaju od olujnog vetra mogu da oštete vozila, kioske, žice između bandera, a u krajnjoj liniji i da povrede nekog prolaznika koji je bio takve, loše sreće. Pazi dobro! Olujni vetar može da otkine i prelomi i poneko stablo, naročito ako je drvo bolesno ili počelo da truli. Kako drveće ne ide kod lekara, a nadležne službe gradskog zelenila mogu i da ne primete odmah da je neko drvo u lošem stanju, ostaje na tebi da povedeš računa o tome.

E, iza ovog znaka vetar stvarno može da naudi vožnji!

Nalaziš se u autu, a vetar ga zabacuje kako on hoće. Uopšte nije prijatno ni putnicima, ali ni vozaču kojem se upravljač otima! Ali, zamisli da voziš kamion sa ciradom ili šleper. Bočni olujni vetar može da obori takvo vozilo kao od šale! Naravno, to se sve može desiti ako je vetar olujne jačine. Olujni vetar može najviše da pokaže svoje moći na mostovima i otvorenom prostoru, ali i u posebno vetrovitim područjima kao što su obale mora, neposredna blizina planine s koje duva vetar. Na takvim mestima se ponekad mogu naći i odgovarajući saobraćajni znaci koji upozoravaju na izraženu opasnost od udara vetra. Dešava se čak da se takve deonice puteva zatvaraju za saobraćaj dok vetar ne oslabi.




Nisu samo drumska vozila na udaru vetra. Rečna i morska plovidba je otežana za velika plovila, dok manja plovila moraju biti privezani na bezbednom. Ukoliko nisu, možda ćeš naći neki prevrnut ili razbijen čamac. Ako si u avionu, znaj da pilotu nije nimalo svejedno dok poleće ili sleće na pistu. Jači udar vetra može čak i te grdosije da otima iz kontrole.

Pre vetra, ovi crepovi su bili na krovu...

Koliko puta se moglo videti kako tokom olujnog vetra leže razbijeni crepovi oboreni s nekog krova. Dobro je, jer to je najmanja moguća šteta koja može nastati. Zamisli da je na mestu pada bio neki auto, ili još gore neki nesrećnik. Dešava se, a vetar ne bira kome će to da se desi. Zato svedi taj izbor na uži tako što ćeš da izbegavaš takva mesta i za prolaz, i za parkiranje auta.

Gradilišta su mesta posebno osetljiva na štetu od olujnog vetra. Uvek se nađe neki nepričvršćeni predmet, neka daska, limena ili drvena tabla, prozorsko staklo koje biva poneto nekim udarom vetra, pa lako može da pređe ogradu gradilišta i nađe se nasred ulice! Kranovi građevinara se tada posebno obezbeđuju i napuštaju. Ako vetar počne iznenada, samo zamisli kako je kranisti koji se zatekao u pola posla. Zatvoren u onom metalnom kavezu, desetinama metara iznad tla, a na kranu je nešto teško. Kuka može da bude i slobodna, ali betonski teg na drugoj strani krana je uvek tu. I šta ako se poneka tona otkači odatle? Ne razmišljaj previše ako si u toj ulozi, već odmah poštuj bezbednosne procedure!

Ako samo struje nema, dobro smo i prošli.

Bandere i dalekovodi mogu da popuste pod udarima olujnog vetra. Srećom, obično se pored dalekovoda niko ne nalazi, ali prekid struje koji se zbog toga desi potrajaće satima, a možda i koji dan.

Dakle, kad duva olujni vetar, zabeleži kad je počeo, kad završava i iz kog pravca je duvao. Oceni njegov jačinu, kao što znaš, prema Boforovoj skali. Znaj da je verovatno negde nastala neka šteta, možda baš kao iz ovih opisa. Ako je vidiš, opiši šta je sve oštećeno. Svaka takva informacija će svakako pomoći svima koji se bave štetama od olujnog vetra, pa čak i meteorolozima koji nemaju merenja baš na svakom uglu. Najzad, nemoj da zaboraviš da si i ti ljudsko biće, da je nezgoda koju si video i zabeležio mogla i tebi da se desi. Zato, prvo pomozi onima koji trpe štetu, pa tek onda piši šta si zapazio. Ako ne znaš gde da beležiš, možeš da ostaviš komentar na ovaj tekst. To će biti dovoljno. Hvala.

Pažnja! Opasne meteorološke pojave!

Čitajući tekstove sa ovog bloga, imao si priliku da otkriješ mnoge tajne meteoroloških osmatranja. Naučio si, ili si se podsetio kako se osmatraju i razumeju vremenske prilike, šta koja pojava znači, odakle dolazi i šta možeš da očekuješ sledeće iz asortimana meteoroloških pojava. To radiš zato što to voliš, želiš da razumeš prirodu i njene ćudi, proširiš svoje vidike, obogatiš svoje znanje, umnožiš svoje iskustvo... ali, da li je to dovoljno? Ima li svo to znanje i iskustvo neku praktičnu primenu?

Naravno da ima!

Vreme nije uvek predividivo. Ponekad može da bude i opasno! Uz razvoj tehnologije, sve smo osetljiviji i ranjiviji na razne nedaće, pa i na vremenske neprilike. Iako se one mogu relativno pouzdano predvideti dovoljno vremena unapred, nikad ne možemo tačno znati da li će napraviti neku štetu ili, ne daj Bože, odneti neki ljudski život. Ovo je sasvim dovoljan razlog da uposliš svoja umeća: da razumeš opasne meteorološke pojave.

Među opasne meteorološke pojave ubrajaju se:

• gusta magla ,
• visok snežni pokrivač, snežni nanosi, mećava,
• lavine,
• poledica, naslage leda na objektima,
• olujni vetar, bilo da je to uz grmljavinsku oluju ili višednevni,
• grad (kao najopasniji deo grmljavinskih oluja),
• poplava i bujica,
• suša,
• dugotrajno hladno ili vruće vreme, odnosno hladni i topli talasi.

Primećuješ da neke od ovih pojava nisu samo odraz trenutnog stanja vremena, već i posledice održavanja jednog tipa vremena u dužem periodu (nekoliko dana, pa i više sedmica). To samo znači da vreme treba pratiti stalno, a ne samo kada je u toku neka uzbudljiva promena.

Meteorološke službe su zadužene da prate vreme. To ne znači da možeš da se tek tako osloniš na njih, jer uprkos raznim naprednih tehnikama praćenja vremena (sateliti, radari, automatska i daljinska merenja), one ne mogu uvek znati gde je nastala kakva šteta od vremenskih (ne)prilika. Takva informacija je od suštinskog značaja, jer osnovna dužnost meteoroloških službi jeste da praćenjem i prognoziranjem vremena pomogne u normalnom odvijanju drugih aktivnosti, sa posebnim osvrtom na zaštitu ljudskih života, životne sredine i materijalnih dobara. Međutim, veliki problem meteoroloških službi je da imaju u vidu nastale štete od opasnih meteoroloških pojava kako bi procenili rizik od njihovog pojavljivanja. Takva procena rizika je izuzetno važna za planiranje i zaštitu objekata od opšteg značaja (putevi, pruge i druge saobraćajnice, poljoprivredne površine, razna postrojenja, skladišta, važne zgrade i slično).

Tvoja uloga u ovom zadatku počinje ovde! Svojim umećem posmatranja vremena možeš da obratiš pažnju na opasne meteorološke pojave, da ih pratiš i beležiš, ali i da beležiš štete koje tako nastaju. Te zabeleške podeli sa drugima. Objavi ih na nekom pogodnom mestu, recimo kao komentar na ovaj tekst ili na neki tekst na ovom blogu koji se odnosi na odgovarajuću opasnu pojavu. Nađi i neki meteorološki forum i podeli tu informaciju i sa ostalim članovima koji svakodnevno prate vreme. Budi uveren da u meteorološkim službama postoje ljudi koji prate te tekstove u potrazi za takvim informacijama.

I da... ako još nije počela, tvoja uloga u ovom zadatku počinje sada!

Jači vetrovi, slabije vidljivosti

Jesen je vreme kada su sumaglice i magle sve češće. Vazduh sve više liči na neumiveno lice. Tmurni dani donose sumaglice, a tiha vedra jutra više nisu bistra kao u proleće i na leto.

Jesen je vreme kada se vetrovi vraćaju na scenu, kovitlajući kroz opalo lišće u prirodi i sitne otpatke u gradovima. Grane se ljuljaju, kao da mašući pozdravljaju dolazeću poznu jesen. Ruke hrle u džepove u pokušaju da sačuvaju ono malo toplote.

Osim jeseni, šta pojačan vetar i smanjena vidljivost imaju zajedničko?

Na prvi pogled, baš ništa. Ali, ako si pažljiv posmatrač vremenskih prilika, neće ti promaći nekoliko detalja koji ukazuju na posrednu zavisnost vidljivosti od vetra. Vetar sam po sebi ne može mnogo toga da učini, ali i sam znaš koliko je u stanju da utiče na druge stvari. Ali, polako ću ti otkrivati jednu po jednu vezu između vetra i vidljivosti.

Sumaglice, bez obzira da li kvare vidljivost u tmurnom ili vedrom danu, javljaju se samo kada je vetar sasvim slab. Pri tome, smanjenje vidljivosti nije uvek samo od prisustva vodene pare u vazduhu skoro do zasićenja, već i od prisustva prašine i čađavine koje potiču od sagorevanja raznih goriva. Čim vetar postane umeren, vazduh počinje da se čisti od ovakvih primesa koje lebde u vazduhu. Jak vetar obično omogući vidljivost od najmanje 10 kilometara, čime se ukida pojava sumaglice.

Ali, šta se dešava kada taj isti vetar donese nešto što smanjuje vidljivost? Ima i takvih pojava koje nastaju povećanjem brzine vetra i smanjenjem vidljivosti. Takve pojave obično sadrže razne čestice podignute sa tla, odnosno podloge, pa njihov identitet zavisi od prirode takvih čestica.

Koje su to pojave koje smanjuju vidljivost kada vetar pojača?

Vetar je jedva podigao sneg sa tla (foto J.R./Pinehouse Photos)

Mećava je tipičan primer ovakve pojave. Vetar podiže pahulje suvog snega sa snežnog pokrivača već pri brzini od oko 8 m/s. Kovitlanje snega iznad površine je sve veće, zauzima sve veću visinu sa daljim pojačanjem vetra. Kada uskovitlane pahulje dostižu visinu manju od visine oka osmatrača (po definiciji Svetske Meteorološke Organizacije, to je visina od 1,80 m), tada se ova pojava nazina niska mećava. Ona još uvek ne ugrožava vidljivost u bitnoj meri, ali je sklona da pravi neke druge nedaće, kao snežne nanose.

Da li to sneg pada ili se penje? (foto Anthony's Science Blog)

Međutim, veoma jak vetar koji podiže sneg sa snežnog pokrivača iznad visine oka osmatrača naziva se visoka mećava. Logično, iz same definicije ove pojave je jasno da je vidljivost smanjena na manje od 10 kilometara, a obično iznosi 1 do 4 kilometra. Visoka mećava može da bude i takva da može da te zbuni i da od silnih pahuljica u vazduhu, nošenih veoma jakim vetrom, više ne razlikuješ da li padaju iz oblaka ili su podignute sa snežnog pokrivača. Sve te pahulje lete skoro horizontalno, kao da prave oštre rezove u vazduhu. Peckaju po licu, ponekad jače od samog mraza. Vidljivost tada može da bude smanjena i na desetak metara. Srećom, ovo se najčešće dešava na planinama, kada snežni oblak nalegne na njene obronke, dok je u nizijama prilično retko da se oblak sa snegom spusti skoro do tla uz takav vetar.

Prašina se podiže vetrom (foto The Long Island Blog)

Postoji i drugačija verzija ove pojave, poznate pod nazivom prašinska, odnosno peščana mećava. To je ista pojava kao i snežna mećava, samo što čestice podignute sa tla više nisu pahulje snega, već zrnca prašine, odnosno peska. Naravno, ova pojava je mnogo zastupljenija u predelima sa peščanim tlom. Međutim, može da dođe do ove pojave i u vreme velikih suša, kada posle nekoliko dana bez ijedne kapi kiše tlo postane toliko suvo da je prekriveno tankim slojem prašine. Najčešće se to dešava leti, prilikom nailaska hladnog fronta sa pojačanim vetrom, tako da ova pojava ne traje dugo, manje od sat vremena. Vidljivost je tada obično smanjena na 2 do 8 kilometara, dok su vidljivosti manje od kilometra mnogo verovatnije u pustinjama nego u našim predelima. Samo se seti priča o karavanima koji bivaju zaustavljeni, kako ne bi zalutali u dubinu pustinje.

Kud plovi ovaj brod po ovakvom moru? (foto The American Practical Navigator)

I na moru može doći do slične pojave, kada vetar otkida kapljice vode sa talasa. Takva pojava više nije nikakva mećava, već se naziva dim mora. Ponekad, takve kapljice mogu ponegde da dobiju oblik pokretnih vrtloga. Na talasima, te kapljice su često pomešane sa penom. Vidljivost je smanjena srazmerno jačini vetra, a ponekad se može činiti da se više ne zna da li vidljivost smanjuju te kapljice ili visoki talasi.

A da li može da se pojavi slaba vidljivost, a da vetar ostane slab?

Naravno. Pa zar to nije mnogo češći slučaj? Ah, dobro, podsetiću te i na to… ali drugi put.

Ako ne možeš da izmeriš vetar, možeš da ga osmotriš!

Nije sve u meteorološkim instrumentima. Oni nam samo pomažu da precizno odredimo koliko čega ima u sastavu vrmenskih prilika: koliko je toplo ili hladno, koliko je vlažno ili suvo, koliko jako duva vetar... ali, taj vetar možeš i da vidiš, i da osetiš. Dakle, možeš i da ga osmotriš.
Vetar se sastoji iz dva nerazdvojiva dela: smera i brzine (odnosno, jačine). Potpun uvid u vetar može da bude samo ako znaš odakle i koliko jako vetar duva. Ako ne znaš odakle vetar duva, nećeš znati ni šta ti on donosi. Ako, opet, ne umeš da oceniš koliko jako duva vetar, nećeš znati koliko dugo će da potraje takvo stanje.

Kako da znaš odakle vetar duva?

Šta kažeš, nemaš vetrokaz? Imaš ga... to si ti.

Hm, ne ličiš mi na pevca, ali šta je on pametniji od tebe, pa da zna da pokaže odakle vetar duva. Evo kako on radi. Jednostavno je, videćeš.

Okreni se prema smeru odakle vetar duva. Tačno podešavanje tog smera možeš da osetiš tako što će ti lice biti ravnomerno 'umiveno' vetrom. Ako je vetar malo jači, okreni se tako da osetiš vetar ravnomerno na ušima (ako nemaš kosu prebačenu preko ušiju). Ako je vetar stvarno jak, probaj da se lagano 'nasloniš', nagneš ka smeru odakle duva vetar tako da te on najlakše 'vraća', 'gura' u uspravni položaj.

Ako je vetar tako slab da ne možeš ni da osetiš odakle duva, ne brini. Uvek mogu da se nađu priručne stvari koje mogu da ti pokažu odakle duva tako slab vetar. Na primer, možeš da pustiš dim od cigarete (ako si pušač), ili neki konac da visi iz ruke. Svakako će se okrenuti ka smeru kuda vetar duva.

Postoje čak i stvari koje ti pokazuju odakle vetar duva. Na primer, zimi možeš da vidiš kako su usmerene iglice inja. One se uvek talože niz smer tog veoma slabog vetra, toliko slabog da ga čak ni pojedini vetrokazi ne mogu odrediti usled povećanog trenja ili čak zamrzavanja mehanizma vetrokaza. Tako možeš da imaš tu dragocenu informaciju i kada merenja ne mogu da pokažu smer vetra. S druge strane, smer u kojem su povijena stabla visokog i vitkog drveća (na primer, topole) mogu da ti daju najčešći smer jakog vetra tokom proteklih godina. Klimatologija uživo!
Možeš da osmotriš i vetar na visini oblaka, znatno iznad tla. Samo okreni pogled tako da oblaci obilaze tvoj pogled jednako sa leve i desne strane. Vidiš? To je smer iz kojeg dolaze oblaci, što ti nesumnjivo pomaže da oceniš da li oluja dolazi ka tebi, ili te malo promašuje.
A jesi li zapazio da taj vetar nije istog smera kao onaj koji osećaš na tlu, već je malo drugačiji? I za to ima razloga, ali to je već neka druga priča, za neko kasnije druženje.

Kako da odredim jačinu vetra?

Jačina vetra je pomalo subjektivan pojam, jer ga svako doživljava prema svom viđenju i utiscima. Međutim, činjenice na kojima se može zasnovati procena jačine vetra moraju biti očigledne, jer će samo na taj način biti jednake za sve i na taj način uporedive. Tako se stvara zajednička mera za jačinu vetra. Ovaj nezahvalni posao su radili mnogi, ali je Sir Francis Beaufort bio u tome najuspešniji. Njegova klasifikacija jačine vetra u 13 kategorija, poznatija kao Boforova skala, bila je dovoljno dobra za uvođenje u zvanične mere meteoroloških službi tog vremena. Nema razloga da ovu skalu smatramo zastarelom, jer zasnovana je na efektima vetra na svet oko nas.
Evo kako izgleda Boforova skala:
0 - Tiho. Sve je mirno, vetra ni od korova. More je ravno kao ogledalo, prava bonaca. Dim se diže pravo uvis. Sve je stalo, kao slika.

Tiho, mirno... sve je stalo.

1 - Lahor. Vetar oseća samo dim koji se lagano povija, dok lišće na drveću i vetrokazi i dalje miruju. Ni na licu se ne oseća strujanje vazduha. Površina mora dobija jedva primetne nabore. Brzina vetra je oko 1 m/s.

Ovaj vetar niko ne primećuje, samo dim.

2 - Povetarac. Vetrokazi se polako bude, a lišće da šuška. Počinje da se oseća na licu lagano strujanje vazduha. Evo i prvih talasića na moru. Brzina vetra je 2 do 3 m/s.

Ahhh... pirnulo je malo vetra.

3 - Slab vetar. Sada počinju da se pokreću i zastave na jarbolima. Lišće se pomera uglavnom neprekidno. Talasići na moru postaju talasi, a tek poneki od njih biva ukrašen belinom kreste. Brzina vetra sada je 4 do 5 m/s.

Baš nežno duva, zar ne?

4 - Umeren vetar. Zastave lepršaju na vetru, ali počinju da se pomeraju i manje grane drveća. Vetar počinje da premešta papiriće na ulici, a na polju da podiže prašinu. Skoro svaki talas na moru ima krestu. Brzina vetra sada dostiže 6, ali ne prelazi 8 m/s.

Hmmm... počinje da duva malo jače, baš se oseća.

Duva vetar, baš...

5 - Umereno jak vetar. Počinju da se pomeraju i malo veće grane. Zastave se viju uz poznat zvuk (kao flaparanje). Četinari počinju da 'pevaju' svojim granama. More se uskomešalo u talasima koji ne samo da imaju kreste, već ljulja manje čamce. Visina talasa na otvorenom moru je 2 do 3 metra. Više nije prijatno i idilično. Brzina vetra prelazi 8, ali ostaje do 10 m/s.

E, ovo je već jak vetar.

 6 - Jak vetar. Sada već postaje ozbiljno. Dovoljno ozbiljno da meteorološki osmatrači ovakav vetar poštuju kao zasebnu atmosfersku pojavu. Povijaju se i velike grane drveća, a vetar počinje da svira u žice na banderama i ostalim nosačima nadzemnih električnih vodova. Ako hoćeš da otvoriš kišobran po ovakvom vetru, može da ti se desi da ga vetar izvrne naopako. Talasi na moru su već sasvim ozbiljni, na otvorenom su visoki 3 do 4 metra, i bacaju i ljuljaju sve što je na vodi. Sa talasa pršte kapljice vode kao sprej. Brzina vetra je bar 11, ali je i dalje do 14 m/s.
7 - Veoma jak vetar. Većina drveća se opasno ljulja. Postaje teško hodati uz vetar. More izdiže talase koji naveliko pljuskaju po obalama, jer dostižu visinu 4 do 5 metara na otvorenom. Sada brzina vetra dostiže 14 do 17 m/s.

Baš se razduvalo...

Oluja, čoveče!

8 - Olujni vetar. Od ove jačine, vetar zaslužuje posebnu pažnju, jer počinje da pravi materijalnu štetu. Profesionalni osmatrači ga vode kao zasebnu atmosfersku pojavu, a analitičari podataka kao vetar rizične jačine. Počinju da se lome manje grančice na drveću, drveće se baš savija, a ti jedva da napreduješ hodajući uz vetar. Na moru su kapljice vode otkinute sa talasa visine 5 do 7 metara u tako velikom broju da ti se čini kao da se sva voda puši, a dim od tih kapljica vitla niz vetar. Brzina vetra prelazi 17 m/s i dostiže zavidan 21 m/s.

Ovo kida sve živo... preći će i na kuće!

9 - Jaka oluja. Od grančica, apetit uništenja vetrom prelazi na grane. Nemoj da te čudi kad takav vetar počne da skida crepove s krovova. More baca talase visine 7 do 10 metara koji se prevrću i preklapaju se preko sebe. Dim od mora počoinje da smanjuje vidljivost. Brzina ovog nesvakidašnjeg vetra je između 21 i 24 m/s.

10 - Žestoka oluja. Od ovog naziva možeš da pomisliš kako počinju da nedostaju reči za opis ovog vetra. Kako i ne bi, kada uveliko skida crepove i obara manje dimnjake! Na moru je čudo od talasa, visine od 9 do 12 metara, pa se od kresti i pene čini da je belo. Vidljivost je značajno smanjena od dima mora. Vetar ove jačine ima brzinu od 25 do 28 m/s, odnosno gazi preko 100 km/h.

Heeej, ode kuća!

 11 - Oluja slična orkanu. Strašno koliko duva! Otkida granje, drveće, brsti vegetaciju, ostavljajući samo travu. Kuće trpe značajna oštećenja, više nisu za stanovanje. More se polako kida na komade sa penom nošene vetrom, a talasi su jako veliki, 12 do 16 metara. Brzina ovog čudovšnog vetra je između 29 i 32 m/s. Ima li još?

Može li više od ovoga?

12 - Orkan. Uragan. E, to je to! Vetar je takav da briše sve pred sobom. Kuće? Biljni svet? Ko preživi, pričaće. More? Prosto ključa u ogromnim talasima! Svet više nije isti...

Svet... koji svet?

...ali ne brini, ovo je samo priča.