Kada sam ti pričao o atmosferskim pojavama, pomenuo sam da se kod njih beleži prekidnost kao jedna od karakteristika. Za sada ću samo ugrubo da ti ispričam nešto o ovoj osobini pojava, a detalje ćeš imati prilikom pojedinačnog opisivanja pojava.
Neke pojave se javljaju u dolini sa jednim, a na planini sa sasvim drugim značenjem, pa je samim tim i njihovo tretiranje različito, čak i u smisli prekidnosti. Evo ti primer magle. Dok je magla u dolini i niziji proizvod hlađenja tla i kondenzacije vodene pare u sloju vazduha neposredno iznad tla, magla na planini je ustvari oblak koji se 'zakačio' za planinu. Samim tim, magla u dolini i niziji je obično neprekidna,, a njena prekdnost može da ima više smisla u prostoru (magla u bancima i pramenovima) nego u vremenu. Na planini, magla lako može da bude prekidna kada naleću pojedinačni oblačni komadi, pa je vidljivost naizmenično dobra i značajno smanjena u periodima od po nekoliko minuta.
Dobro, ovo je prilično banalan primer. Evo malo suptilnijeg primera. Vreme je nestabilno, kao ovih dana. U nekom trenutku počinje kraća kiša, prekida se. Posle sat i po, od sledećeg oblaka se javlja nova kiša. Osmatrač iz ovog primera iz prakse void kišu u prekidima. I ovo zvuči malo nesuvislo, zar ne? Ali, takav osmatrač će ti reći da on to tako radi i u jesen, kada je oblačni sloj prisutan po ceo dan, pa mu kiša malo pada, pa prestane, pa posle sat i po ponovo počne da pada. To nije isto, zar ne?
Slično je i sa grmljavinom. Jedna grmljavina od nekog oblaka potraje neko vreme, pa prestane, pa se posle sat i po ponovo javi. Naravno, drugi je oblak u pitanju. Je li to ista grmljavina? Naravno da nije!
Dakle, dolaziš do zaključka da fiksirani kriterijum ovog tipa nema mnogo smisla. To je tehničko rešenje, ali osmatranje vremena nije tehnika, već umetnost praćenja atmosferskih prilika, gde treba da raspoznaš svaki vremenski fenomen, da znaš njegovo poreklo, njegov smisao. Šta sad?
Nema nekog odgovora oko kojeg bi se svi složili. Lično mislim da prekidanje pojava treba da bude u skladu sa raspoznavanjem vremena. Uzimajući prethodne primere ponovo u obzir, zapiši kišu u prekidima ako pada iz istog oblaka, a sa vremenskim rastojanjima od najviše dva sata između dve kiše. Ali, ako je nestabilno, svaku kišu treba voditi ponaosob, ako potiču od različitih oblaka koji se smenjuju.
Dakle, sve zavisi od poznavanja vremenske situacije. Profesionalni osmatrači bi trebalo da prepoznaju tip vremena i da se time rukovode, dok u suštini najbolje je da pišeš prema svojoj svesti i poimanju vremenskih prilika. Dakle, imaš slobodu da pišeš kako želiš.
Naravno, zanima me kakvo rešenje primenjuješ. Očekujem tvoj komentar.
Šta je prekid pojave?
Prekid pojave je činjenica da je vreme koje protekne između završetka jedne i otpočinjanja sledeće pojave istog identiteta dovoljno kratko da se one mogu objediniti. Ovo objedinjavanje pojava se u profesionalnoj praksi čini kako bi se svaka pojava beležila u skladu sa svojim meteorološkim značajem. Primera radi, možeš da osmotriš kišu koja pada desetak minuta, pa prestane na desetak minuta, pa se zatim ponovo javi. U slučaju da su na nebu isti oblaci, da se tip vremena nije promenio, u praksi su ovakve pojave kiše značajne kao jedna (da je kiša padala iz pojedinih delova istog prostranog onlaka), pa se vodi kao prekidna.Da li sve pojave mogu da budu prekidne?
Svaka pojava je priča za sebe. Neke pojave mogu da budu prekidne, ali neke ne, ili mogu samo u izuzetnim slučajevima. Prekidne pojave svakako mogu da budu padavine, električne pojave, jak i olujni vetar. S druge strane, prekid nekih pojava nema baš mnogo smisla. U takve pojave spadaju hidrometeori koji se talože na tlu (rosa, slana, inje), sumaglica, litometeori (prašinske i peščane pojave) i fotometeori (svetlosne pojave).Neke pojave se javljaju u dolini sa jednim, a na planini sa sasvim drugim značenjem, pa je samim tim i njihovo tretiranje različito, čak i u smisli prekidnosti. Evo ti primer magle. Dok je magla u dolini i niziji proizvod hlađenja tla i kondenzacije vodene pare u sloju vazduha neposredno iznad tla, magla na planini je ustvari oblak koji se 'zakačio' za planinu. Samim tim, magla u dolini i niziji je obično neprekidna,, a njena prekdnost može da ima više smisla u prostoru (magla u bancima i pramenovima) nego u vremenu. Na planini, magla lako može da bude prekidna kada naleću pojedinačni oblačni komadi, pa je vidljivost naizmenično dobra i značajno smanjena u periodima od po nekoliko minuta.
Koliko vremena treba da protekne između dve pojave istog identiteta da se to smatra prekidom?
Ovo je vrlo nezgodno pitanje. U profesionalnoj praksi postoje pokušaji da se 'legalizuju' razni kriterijumi prekidnosti pojave. Na primer, ustanovljeno je pravilo da se prekidom smatra svaki vremenski razmak između dve istvrsne pojave koji je kraći od dva časa. Imajući to u vidu, osmatrači koji poštuju takav kriterijum skloni su da i maglu vode u prekidima, ako je period između dve magle kraći od dva časa. Zvuči besmisleno, zar ne? Pa to su dve magle koje se javljaju u različito vreme! Zašto bi pisao jednu maglu u prekidima?Dobro, ovo je prilično banalan primer. Evo malo suptilnijeg primera. Vreme je nestabilno, kao ovih dana. U nekom trenutku počinje kraća kiša, prekida se. Posle sat i po, od sledećeg oblaka se javlja nova kiša. Osmatrač iz ovog primera iz prakse void kišu u prekidima. I ovo zvuči malo nesuvislo, zar ne? Ali, takav osmatrač će ti reći da on to tako radi i u jesen, kada je oblačni sloj prisutan po ceo dan, pa mu kiša malo pada, pa prestane, pa posle sat i po ponovo počne da pada. To nije isto, zar ne?
Slično je i sa grmljavinom. Jedna grmljavina od nekog oblaka potraje neko vreme, pa prestane, pa se posle sat i po ponovo javi. Naravno, drugi je oblak u pitanju. Je li to ista grmljavina? Naravno da nije!
Dakle, dolaziš do zaključka da fiksirani kriterijum ovog tipa nema mnogo smisla. To je tehničko rešenje, ali osmatranje vremena nije tehnika, već umetnost praćenja atmosferskih prilika, gde treba da raspoznaš svaki vremenski fenomen, da znaš njegovo poreklo, njegov smisao. Šta sad?
Nema nekog odgovora oko kojeg bi se svi složili. Lično mislim da prekidanje pojava treba da bude u skladu sa raspoznavanjem vremena. Uzimajući prethodne primere ponovo u obzir, zapiši kišu u prekidima ako pada iz istog oblaka, a sa vremenskim rastojanjima od najviše dva sata između dve kiše. Ali, ako je nestabilno, svaku kišu treba voditi ponaosob, ako potiču od različitih oblaka koji se smenjuju.
A šta ako se radi o pojavama koje su same po sebi iz prekida? Kao grmljavina?
Grmljavina je specifična pojava baš zbog toga što je sastavljena iz prekida po svojoj prirodi. Neki osmatrači je po definiciji vode kao prekidnu pojavu. Drugi, opet po definiciji, kao neprekidnu. A definicija prekida - nigde! Doduše, u aerodromskim osmatranjima postoji kriterijum da se grmljavine vode posebno, ako je između dva osmotrena električna pražnjenja prošlo 15 minuta. Nemam ništa protiv da se vođenje pojave grmljavine secka na ovaj način. Ali, napravo bih izuzetak kada je nestabilna vazdušna masa u pitanju, kada nema fronta, pa postoji serija grmljavinskih oblaka sa pauzama i po sat, sat i po, dva sata. Onda je možda najpametnije rešenje voditi grmljavinu kao prekidnu, od prvog javljanja prve do poslednjeg javljanja poslednje grmljavine.Dakle, sve zavisi od poznavanja vremenske situacije. Profesionalni osmatrači bi trebalo da prepoznaju tip vremena i da se time rukovode, dok u suštini najbolje je da pišeš prema svojoj svesti i poimanju vremenskih prilika. Dakle, imaš slobodu da pišeš kako želiš.
Naravno, zanima me kakvo rešenje primenjuješ. Očekujem tvoj komentar.
Moram priznati da sam pomalo očekivao neku novu,senzacionalnu,inovatorsku derfiniciju,ali nije usledeila.Naravno, usledila je jedna divna formulacija za osmatrače,po savesti i poznavanju situacije,te svako pominjanje nekog perioda od 2 sata je nepotreban i stetan,za porofesionalce.Ovo iz razloga, jer ja svoje honoratrne saradnike učim ovom krtiterijumu,a nikako profeasionalce.Pomalo sam posle čitanja u dilemi,kao osmatrač, ja belezim prekid,pa bio on iz iste mase oblaka ili ne,prekid je prekid.Ne sećam se da mi je,recimo kiša predstavljala problem prekidnosti,jer sam savaki uočeni prekid iste upisivao.Kada bi me sada pitali, pa koji je to interval,e rekao bih vam da neznam.Sviđa mi se kriterijum za grmljavinu od 15 minuta i ja ga tako radim,naravno ima i tu odstupanja.Kod vetra,ako su udari u okcviru od 1 sata ne prekidam ,ako su duži prekidi,započinjem novu pojavu ili ako promeni jačinu ,pa ode na olujni ili promeni pravac za više od 45s. opet sledi nova pojava.Druge pojave ama baš nisu problematiične,a napokon mi je drago da neko priča o ovim stvarima,jer imam utisak da svi beže od ovakvih tema.Naravno treba čuti različita mišljenja i na osnovu njih formulisati kako da se ponašamo,ovako svako ima svoje manje-više ispravne kriterijume,ali ono što nevalja za službu je različitost tih kriterijuma.Lepo je rečeno treba imati sliobodu,ali i tu mora da postoje pravila.
ОдговориИзбришиizvinite na opširnost.
Ne vidim potrebu mešanja "službe" u osmatranja .merenja su nešto što je egzaktno i tu moraju postojati "pravila" .Mišljenja sam posle 35 godina osmatranja da je to oblast koja se ni na koji način ne može uobraziti(uvesti u kliše i obrasce) jer je i priroda van tih obrazaca. Nekada će kiša biti u prekidima i bez promene vrste oblaka i obrnuto. Osmatranja su ostavljena na "savest" osmatrača i zato samo SAVESTAN osmatrač može biti DOBAR osmatrač. Koliko ja shvatam prekidnost nekih pojava može biti od koristi samo prognostičaru radi dobijanja ispravne slike o stanju vremena na nekoj stanici dok za klimatologiju baš i nema nekog značaja . Ili možda grešim??????
ИзбришиOvde je potegnut nekoliko sjajnih pitanja za profesionalce (što je, priznajem, i bio cilj ovog teksta). Kao čovek koji pregleda dnevnike osmatranja sa svih stanica, ne vidim način da se postave neka kruta i stroga pravila kojih bi se svi držali. Ono što ja vidim gledajući dnevnike jeste da postoje osmatrači (i čitave ekipe) koje se drže jednih, vrlo rigoroznih pravila u kojima se pojave seckaju, pa ih ima i po 10, 15 u danu, ali ima i onih drugih ekipa koje 'štede' na pojavama, pa vode samo najnužnije, zaboravljajući 'sporedne' pojave kao što je rosa, a one pojave koje vode, vode samo jednom u danu, objedinjujući ih u prekidnu.
ИзбришиŠto se tiče obuke honorarnih osmatrača, ja ne vidim baš nijedan razlog zašto bih im pričao neku drugu priču od one koju znam i koju primenjujem. Osmatranje vremena je osmatranje vremena, jer ne vode ga ljudi različitih rangova meteo stanice,već ljudi različitih interesovanja, karaktera, kakvi smo svi mi. Moj je predlog zato krajnje fleksibilan, jer ne samo da ne želim da remetim ustaljene navike posle decenija rada, već želim da podignem meteorološku svest ljudi.
Slažem se da treba čuti različita mišljenja ('anonimni', mislim da te prepoznajem). Ali, treba ih i poštovati, i u skladu sa tim doći do nekog rešenja. Smatram da je najbolje postaviti predlog, početnu tačku, koju treba posle doterivati do onog stepena kada sledeća oredložena promena bude zaista beznačajna.
Milane, mislim da si lepo istakao samo savestan osmatrač može biti dobar osmatrač. Naravno, nije u pitanju samo meteorološka savest, već i ljudska pre svega. Među našim saradnicima ima toliko ljudi voljnih da rade bolje od profesionalaca (neki su zaista takvi, lično ih poznajem), te ne vidim zašto bi se njima uskraćivala ta sloboda beleženja pojava po njihovom nahođenju. Ako je tačno, odlično, to je to. Ako je grubo, pa dobro, ne možeš od svakog očekivati tvoj maksimum. Mišljenja sam da sve to treba poštovati do pojavljivanja grešaka, odnosno promašaja doba dana, ili čak samog dana sapojavama. Treba znati sa čime se raspolaže.
Ja sam se hrabro usudio da pokrenem jednu ovakvu temu i debatu, da bi smo se mi najzad čuli i razmenili iskustva. Meni je izuzetno drago da ste vas dvojica reagovali.
'Anonimni', neka si ti odužio, niko ti ne zamera. I ja sam odužio, pa šta? Čak mi je drago da smo se raspričali.
Ima li još profesionalaca što ovo čitaju? Hajde, znam da ima, javljajte se! Neka diskusija bukne!
bolje par spontanih komentara,nego stotinu iznudjenih ,zato polako i opusteno,dok i ovi spori ne probiju zid stida ili zid /ne/znanja,evo recimo,kao ja.pozz.Evo, da nebi bio aniniman ,u ovom smislu,jer mrzim prikrivanje,mada nisam lep.
ОдговориИзбришиGile, nisi ti ovde zbog lepote. Hvala ti što si izašao iz anonimnosti (koja ti ne stoji).
ОдговориИзбришиi ja sam znao ko je "anonimni" ali neka ga javice se sam. Pozdrav Gile brate.
ОдговориИзбришиma ljudi nisam anoniman iz neznam kojih razloga ,jedini razlog nisam umeo da ubacim ime,a moram priznati i da mi dosta glavobolje zadaje onaj švrakopis od slova,eeee tu stalno idem na popravni,štasćete omatorilo seeee.Pozdrav ovoj braći i svim sestrama, i žalim što nas nema znatno više,no to nije u našoj moći.Naša ruka je ispružena............
ОдговориИзбриши