Koje je boje kiša?

Siva, je li?

Pa, takvi su kišni oblaci, sivi. Manje ili više, stvarno imaju turobnu boju. Ali nije siva.

Kišne kapi su u principu bezbojne. One se, kao što znaš, stvaraju kondenzovanjem vodene pare oko neke fine, majušne, skoro mikroskopske čvrste čestice koju meteorolozi označavaju kao jezgra kondenzacije. To je najčešće prašina, ali može biti i zrnce soli u vazduhu, otkinute od površne mora vetrom i podignute daleko iznad mora, u oblake. Iako se takve čestice nazivaju aerodolima, svaka sličnost ovog naziva sa činjenicom iz prethodne rečenice je apsolutno slučajna. Ali, zgodno je za pamćenje, zar ne? Ali, nemoj pogrešno da zapamtiš, jer biće smešno-tužno ako bupneš da su to aerošećeri.
 

Retko, ali ponekad se kišna kap stvori oko mušice u letu. To se jedino moglo videti u sredini zrna grada, nastalog od kišnih kapi. Kako god da bude, bez jezgara kondenzacije, stvaranje kišne kapi može da bude skoro nemoguća misija. Dakle, vodena para se mora kondenzovati oko neke čestice. Šta sve lebdi u vazduhu, teško je i zamisliti. Međutim, nešto od toga može da oboji kišu.

Koje je boje kiša koja tako nastaje?

Žuta kiša je isprljala vetrobran. Hajd' po sunđer i vodu...

Najčešće je to bledožuta. Jezgra kondenzacije su u ovom slučaju najfinija zrnca pustinjskog peska. I ne samo jezgra kondenzacije, zrnca peska bivaju pokupljena jakim vetrovima sa površine peščare, uzdignuta samim vetrom, ali i jakim uzlaznim strujanjima koje stvaraju oblačne sisteme i pripremaju padavine u boji za neku drugu, udaljenu lokaciju, na koju će se izručiti ova kiša u boji, kada oblaci narastu dovoljno da prospu svoj sadržaj. Pravljenje ovakve kiše traje dan-dva do recimo četiri ili eventualno pet dana. U našim krajevima, zrnca peska potiču iz Sahare, putuju sa oblacima preko Mediterana, napajajući se vodom i olakšavajući se iznad Apenina, Balkana ili čak malo severnije, iznad Panonske nizije, sve do Karpata ili Tatri na severu.

Praktično, žuta kiša odaje jugozapadno visinsko strujanje koje je posledica razvijanja oblačnih sistema iznad Mediterana. Kraj zime i dobar deo proleća često dospevaju do ovakve situacije, pa su tada žute kiše i najčešće. U Podunavlju, Pomoravlju, Vojvodini, žuta kiša može da ide čak i uz košavu. Iako je košava jugoistočni vetar, samo kilometar iznad tla strujanje može biti iz drugog smera, najčešće jugozapadno.

Da li i druge padavine i pojave mogu da budu žute?

Ne mora samo kiša da bude obojena. Dosta retko, ali čak i sneg može da bude žućkast. Priča o stvaranju takvih padavina je ista kao i za kišu, samo morajunistovremeno da se pogode uslovi za padanje snega, što nije jednostavno uklopiti.

Veoma neobična varijanta jeste pojava žute kiše koja se ledi na tlu. Krajnje neobično, ali istinito. Dok košava stvara uslove za ledenu kišu, dotle jugozapadno strujanje vazduha po visini donosi saharski pesak i žutu boju. Pamtim ovu pojavu od 25. marta 2013. godine, zatekavši svoj auto prekriven tankim slojem žućkastog leda. Auto je ličio na sladoled od vanile i kajsije, ali ne verujem da je bio imalo ukusan.

Ne, ne... ovo je od prave žute kiše!

Nedavno sam primetio žućkaste tragove na automobilima, a kiše nije bilo. Istina, jugozapadno strujanje je bilo tu, ali tek u funkciji narušavanja polja visokog pritiska koje je još obezbeđivalo pojavu magle. Ispostavilo se da su čestice saharskog peska doplovile i bez oblaka, a tonući ka tlu, ušle su u prizemni sloj vazduha i, kao jezgra kondenzacije, pokrenule stvaranje magle. Možda i ne bih obratio pažnju da mi nije kolega sa kojim radim skrenuo pažnju na ovu neobičnu pojavu.

Žuta kiša može da bude i posledica spiranja domaćih čestica prašine. Posle nekoliko suvih i vrelih letnjih dana, u vazduhu se namnoži prašina koja muti vazduh, izbledi sunčev sjaj i guta horizont pa izgleda kao da crveno Sunce zalazi pre vremena, iza neke nevidljive, neodredive prepreke i jede se odozdo, gric po gric. A onda dođu kipšni oblaci, i u litar-dva padavina spere tu prašinu iz vazduha i složi je na tlo u flekama.

Da li svaka kiša iz ovakvih situacija bude žuta?

Iako ima čestica peska, one se ne nađu uvek vidljive u kiši. Ako kiša pada jačim intenzitetom, ili u vidu pljuska, veća količina vode iz padavina spere sve što bi se nataložilo od peska na tlo i dobro razmućene u puno vode pošalje niz potočiće niz ulicu ili neku strminu. Čak i da je ta kiša sa česticama peska, zbog velikog razblaženja vodom i male koncentracije, one se jednostavno ne primećuju. Istina, dokaže se analizom uzoraka padavina njihoov postojanje, ali ne viđenje ove pojave.

Žuta kiša koja snataje spiranjem prašine iz vazduha nekako ne ide u primorju. Odakle naći prašinu u primorskom vazduhu? To je privilegija kontinentalaca! Žuta kiša u primorju je isključivo uvozna!

Ima li još neka boja za kišu?

Sve zavisi šta su jezgra kondenzacije i šta kiša spira iz vazduha. Često tu ulogu odigraju čestice pepela koje potiču od velikih šumskih požara. Takva kiša ostavlja sive tragove.

Čestice koje je neki vulkan snažno izbacuje u atmosferu mogu biti različitog porekla, pa tako i različite boje. Ne samo žućkasta, ima tu i čisto žute od sumpora, tu je često siva, ali čak i crvena i mrka boja. Vulkani izbacuju i velike količine vodene pare, tako da stvaraju gotov proizvod, bez potrebe da se vulkanski oblak razvija. Baš obrnuto, vulkanski oblaci se razređuju vazdušnim strujanjima, a obojene padavine mogu da dospeju i par hiljada kilometara od mesta nastanka.

Na obroncima Himalaja, u Kašmiru, 1991. godine zabeležen je slučaj crnog snega. Crnilo je došlo od naftonosnih polja koja su gorela u Kuvajtu i Iraku, dodajući kapljice nafte za jezgra kondenzacije i stvarajući oblak koji je posle par dana rasta i razvijanja izbacio sneg potpuno neobične boje – crne. Naravno, ne sasvim crne, već razmućene u vodi i zamrznute u vidu snega. Grudve takvog snega bile su masnjikave, što je potvrdilo njihovo poreklo. Međutim, nijedan Jeti nije imao motorne sanke.

... a da žuta kiša ipak ne nastaje ovako?

Kiša može biti čak i zelene boje. Ovako neobična kiša bi morala da se stvori od okeanskih algi i planktona koji obitavaju na vodenim površinama. Sargasko more ih je prepuno. Takva zelena kiša iz Sargaskog mora bi pala negde u Atlantik, gde ne živi niko, a samo brodovi prolaze.

Najzad, raznobojne kiše spadaju u prave retkosti. Serija takvih događaja zabeležena je u Indjiskoj državi Kerala, leta 2001. Godine, kada su zabeležene žuta, zelena, crna i crvena kiša. Nosioci tih boja su bili različite alge iz bogate indijske flore, mada su postojale sumnje o vanzemaljskom poreklu ovih boja. Još nam samo svemirci fale da nam boje kišu!

Jedino ne znam koje čudo bi napravilo plavu kišu. Ali, pouzdano znam da svaka kiša koja pada preko Sunčevih zraka može da proizvede sve boje odjednom. Znaš li kako?