Magla sakriva, magla otkriva...

Sunce na horizontu... kom horizontu?

Dok se vedri zimski dan približava svom kraju, vidljivost postaje sve slabija. Sumaglica obavija vazduh sve gušće, a Sunce se vidi kao jedan slab narandžasti krug koji se ocrtava kroz zamućen vazduh koji zalazi iznad horizonta. Ustvari, već je teško uopšte govoriti o horizontu, jer se nebo i zemlja od sumaglice teško razgraničavaju u sivilu. Vazdušni pritisak je dosegao svoj vrhunac i skoro neznatno skliznuo naniže, očekujući toplije vetrove sa južne strane. A vetar, lenj od zime, kao da hoće da zastane i odmori preko noći.

Skoro neprimetno, vazduh kao da se zgusnuo, jer je vidljivost opala na manje od 1 km. Sada već mogu da ti pričam o magli, jer je ovim ispunjen jedan neophodan uslov za raspoznavanje magle. Drugi isto tako važan uslov jeste da je vidljivost smanjena zbog prisustva vodenih kapljica kondenzovanih iz sveprisutne vodene pare.

Pogledaj uvis… Vidiš li nebo, ima li išta od one vedrine koja je prethodila magli? To treba da razlikuješ, jer se posebno vodi računa o magli kad je nebo vidljivo i o magli kad je nebo nevidljivo. U suštini, nema mnogo razlike između ove dve osnovne vrste magle, osim u njenoj debljini. Vidljivo nebo ukazuje na debljinu magle do stotinak metara, a kroz deblje magle se nebo ne da uočiti.

Magla sakriva, noć sakriva... samo svetlost otkriva

Magle se razlikuju i po načinu postanka. Opisao sam ti nastanak radijacione magle, hlađenjem mirnog vazduha pri površini tla. Advektivna magla nastaje kada se premeštanjem vazduha vazduh dovede do zasićenja vodenom parom usled mešanja hladnijeg, suvljeg dela, spremnog da primi topliji i vlažniji vazduh koji nosi višak vodene pare za kondenzaciju. Osim toga, advektivnom maglom može da se smatra i ona magla na planinama koja nastane za nekoliko sekundi, a ustvari oblak, nošen vetrom, naiđe na taj deo planine.

Ponekad, u magli se na veoma niskim temperaturama stvaraju sićušne ledene iglice koje lebde u vazduhu. Takva pojava se tada naziva ledena magla. Temperatura tada nije 0 stepeni, već znatno, znatno niža, bar -10, a najverovatnije oko -20 stepeni. Ledene iglice se stvaraju usled sublimacije vodene pare, direktnog pretvaranja vodene pare u ledene kristaliće. Ovaj fazni prelaz je moguć samo pri tako niskim temperaturama, jer se tako zaobilazi tečno agregatno stanje koje je održivo na temperaturama neposredno ispod nule. Tečno agregatno stanje, stanje prehlađene vode, podrazumeva znatno veći pritisak u samoj kapljici vode zbog postojanja površinskog napona koje kapljicu odvaja od vazduha. Pri većem pritisku, temperatura faznih prelaza iz jednog agregatnog stanja u drugo je znatno niža. Ako imaš sve ovo u vidu, shvatićeš koliko je besmisleno smatrati maglu ledenom na temperaturama neposredno ispod nule.

Uz vidljivost smanjenu na manje od kilometra, magla sakriva sve što se nalazi na većim rastojanjima. Seti se samo koliko može magla da bude gusta… Stotinak metara, nekoliko desetina? Deset? Može i manje, ali retko. Šašavo ili ne, ali sećam se jedne magle u kojoj nisam mogao da uočim ni svoja stopala na tlu.

A šta magla otkriva?

Pojava radijacione magle je neposredno vezana za temperaturnuinverziju. Idući uvis, vazduh je sve topliji, sve do vrha magle. Odatle pa na više, vazduh ponovo postaje hladniji, tako da visina magle otkriva vrh temperaturne inverzije.

Inverzija može da bude izraženija sa prilivom toplijeg vazduha po visini. Hladan vazduh uz samo tlo ostaje skoro netaknut, pa je promena temperature sa visinom još izraženija. Štaviše, dešava se da pri pojavi toplog vetra na visini, vazduh uz samo tlo može dodatno da se hladi, jer je prosto prikovan za podlogu koja se i dalje hladi. Sunčevo zračenje je skoro neznatno, a svako telo odaje svoju toplotu. Tako dolazimo do još jednog zanimljivog detalja, a to je da sve niža temperatura vazduha u dnu magle otkriva sve topliji vazduh na visini.

Ipak, u jednom trenutku, ova naizgled apsurdna situacija mora da se prekine. Ukoliko topli vetar postane jači, počeće da se ‘češe’ o sloj magle ispod sebe, pa će je tako ‘raščešati’ i oštetiti svojim turbulentnim mešanjem. Tada magla brzo nestaje, ustupajući mesto osetno toplijem, ali vetrovitom vremenu. Kao što znaš, takve situacije su aktuelne prilikom približavanja naoblačenja sa mogućim ili izvesnim padavinama, te ih magla otkriva na ovaj način.

Nestanak radijacione magle je uslovljen promenom vremenske situacije, odnosno narušavanjem temperaturne inverzije. Naoblačenje je sasvim dovoljno za to. Zračenje toplote uvis tako biva ‘poklopljeno’ oblacima koji vraćaju emitovanu toplotu nazad ka tlu. Seti se kako temperatura ponekad malo poraste noću pri naoblačenju, dok je vetar još slab.

Ponekad se dešava da nadiranje sve hladnijeg vazduha, koje je najizraženije upravo na visinama do kojih se pruža debljina magle, prosto sprečava postojanje magle. Temperaturna inverzija, čiji je vrh na tim visinama na kojim su izraženi takvi hladni vetrovi, biva direktno napadnuta bez pardona i briše je kao gumicom. Na ovaj način, čak i nestanak magle otkriva prodor hladnog vazduha. Zanimljivo je da pri ovakvom događaju, temperatura koja je bila ‘zakovana’ na niskim vrednostima biva ‘oslobođena’ nestankom inverzije i mešanjem u dubljem sloju vazduha, pa ponekad dolazimo do ‘apsurda’ da prodor hladnog vazduha podiže temperaturu.

Magla možda sakriva pogled u daljinu, ali ako prepoznaješ njeno ponašanje, ume da otkriva vremensku situaciju. I to je, na neki način, pogled u daljinu, zar ne?