Imaš li osećaj za vrućinu?

Vrućina, vlaga, omorina, šta li je ovo?

Pa, pomalo od svega.

Sunce je podgrejalo atmosferu baš kako dolikuje letu. S visine, ono puca skoro pravo u tlo. A na tlu, posle velikih kiša, ostalo je dosta vlage. Ne vidiš je? Skrivena je u zemljištu koje je delom propustilo, a delom odlilo nedavne padavine. Skrivena je u biljakama, a evapotranspiracijom pruža svoju glavu i izlazi u vazduh kao zlo iz Pandorine kutije. Čitav prizemni sloj vazduha je bogat i prebogat vodenom parom, upravo primljenom od tla.

Da problem bude značajniji, kapacitet vazduha da primi isparenu vodu u vodenu paru, odnosno vlagu iz vazduha, značajno raste sa povećanjem temperature. I to ne linearno, već eksponencijalno. Jedan stepen temperature pri 30 stepeni povećava kapacitet vazduha kao pri povećanju temperature sa 7 na 10.5 stepeni, ili sa 0 na 4.6 stepeni. A priznaćeš da povećanje temperature sa 30 na 31 stepen nije toliko značajno kao ova dva pomenuta zimska povećanja temperature.

Kombinacija ova dva meteorološka elementa sa svojim visokim vrednostima, temperature i vlažnosti vazduha, daju prilično nezgodan ishod: omorinu. Teško se diše, a lako se znoji. Teško se kreće, a može lako da se gubi svest. Saveti lekara za ponašanje u ovakvoj vremenkoj situaciji treba da se poštuju. Najzad, imaš i sam dovoljno iskustva za ponašanje i delanje i teško podnošljivim vrmenskim uslovima.

Orijentacije radi, pri temperaturi vazduha od 30 stepeni, relativna vlažnost vazduha od 30 procenata daje osećaj toplote na granici između omorine i prijatnog vremena. Subjektivni osećaj temperature je 32 stepena, skoro kao temperatura kože čoveka koja iznosi oko 34 stepena. Već pri relativnoj vlažnosti od 40 procenata dolazi do umerenih neugodnosti, jer je subjektivni osećaj kao da je 35 stepeni. Pri toj relativnoj vlažnosti vazuha, ali na 35 stepeni, subjektivni osećaj od 42 stepena daje jaku neugodnost, a ako opet podignemo relativnu vlažnost na 45 %, subjektivni osećaj je kao da je 45 stepeni, a to je već alarmantno! Ali, meteo alarm ima upozorenja samo na visoku temperaturu, a ne na kombinaciju temperature i vlage.

Uostalom, evo tablice za određivanje subjektivnog osećaja temperature, pa dalje ćeš se i sam snaći u računicama i upozorenjima.

Obliva te znoj, a vrućina ne popušta. Osećaš se kao da si i sam jedan od prirodnih pokazatelja vlažnosti vazduha: samo pogledaš oznojenu odeću i - sve znaš! Šta da radiš?

Prvo, poslušaj savete lekara. Kratki su i jednostavni: nađi zaklon od prevelike toplote, pij dosta tečnosti i smanji fizičku aktivnost. Zaklon od prevelike toplote možeš naći van domašaja Sunčevih zraka, u nekoj prirodnoj senci, kao što je senka od drveća. Tamo je osećaj temperature manji za 5 do 10 stepeni. Malo li je?

Dobro, i senka neke zgrade može da bude spas, ali ako je asfalt ili beton bio osunčan, njegova temperatura je bar 40 stepeni, što ti ne čini neko rešenje. Divna dobrodošlica za sunčanicu! Slično, nadstrešnica od plastike ili nedajBože metala samo je medveđa usluga, jer osećaj temperature je na takvim mestima bar 45-50 stepeni. Najgore je u kolima, gde je sve usijano, pa je temperatura vazduha 45-55 stepeni, a upravljača kojeg ne možeš ni da uhvatiš je i preko 90 stepeni! Ah, da, eto ti još jednog prirodnog pokazatelja temperature: šaka čoveka može da drži predmete temperature do 70 stepeni, a preko toga - pec-pec!

Kada je vrućina, prozore možeš da držiš otvorene samo dok spoljna temperatura ne premaši unutrašnju. Onda najpametnije je da zatovriš prozore, a ako su osunčani, onda i roletne, pa tako do uveče. Otvaranje prozora izaziva promaju, što daje lažni osećaj svežine, a ustvari samo unosiš i toplotu i vlagu, što ćeš shvatiti kad padne veče, pa ne možeš da rashladiš nijednu prostoriju ustanu ili kući. Međutim, početkom leta, podrumske prostorije su znatno svežije, jer tamo još uvek vladaju uspomene na proleće, sa temperaturom oko 25 stepeni. Do kraja leta, i tamo postaje toplo, ali je tada dan kraći, pa prirodni spas dolazi ipak koliko-toliko na vreme.

Uključuješ klima-uređaj? Molim te, vodi računa. Temperatura u klimatizovanoj prostoriji ne sme da bude mnogo niža od spoljne, ne više od 7-8 stepeni. U protivnom, hladan vazduh će ti doneti neprijatnosti na prvi kontakt: može da te 'preseče' i blago 'šokira', a osetljivi sinusi lako 'prorade'. I ovo dođe kao neki prirodni pokazatelj razlike u temperaturi. Veće razlike su veći problem, a razlike od preko 15 stepeni mogu da prouzrokuju ozbiljne, pa i fatalne posledice za nepripremljen organizam. Klimu, dakle, podesi pre na izvlačenje vlage, a ne na spuštanje temperature. Ako odeš na bazene, jezero ili more, nema ni skakanja u hladnu vodu sa nepokvašenom kožom iz istih razloga.

Nešto bi popio? I ovde važi slično pravilo. Piće iz frižidera prija na prvi kontakt, ali u većim količinama može da prouzrkuje crvenilo grla. Limunada ima i vode i vitamina, pa je prava stvar! Sokovi su za izbegavanje, jer unošenje šećera pri vrućem vremenu otežava posao organizmu, unoseći višak energije koje telo pokušava da se oslobodi. Pivo? Pa... samo ako je 'znojavo', ali tek da orosi. Ali, o ovome smo već pričali, zar ne?

Vrućina će izvesno proći, do prvog fronta, u krajnjoj liniji do jeseni. Do tada, znaj da je i na tropskim ostrvima ovako toplo i ovako vlažno. Ali, tamo je svima lepo, a tebi je loše. Nije to zbog toga što je tamo lepše nego kod kuće. Važno je duvanje vetra... Ne vutra! Da se nisi usudio!

Promene vremena koje se osećaju na licu

Čak i kad nema atmosferskih pojava, ni kada nebo ne govori mnogo svojim oblacima, opet se mogu osetiti vrlo fine promene vremena. Koža je ponekad veoma osetljiv pokazatelj određenih vremenskih karakteristika. A najosetljivija koža je upravo na licu.

Kada izađeš na hladno vreme, koji deo lica ti prvi reaguje na promene? Nos, naravno! Kao neka antena, prvi ‘namiriše’ promene temperature, jer svojim oblikom blago štrči sa površine lica. Baš ta osobina mu pomaže da prvi oseti promene temperature, jer je dovoljno mali da prvi poprimi deo toplote (ili hladnoće) okoline. Toplotni kapacitet nekog tela zavisi od mase i specifične toplote (jednostavnije rečeno, od veličine i vrste materijala). Ovakva osobina se može primeniti i na objašnjenje zašto se inje javlja pre svega na tankim i malim predmetima, kao što su četine zimzelenog drveća ili vrhovi i žice ograde. To je odavno poznato. Seti se stihova čika Jove Zmaja:

Uf, sto je hladno, hocu kuci... foto Moj Pedijatar

A šta meni zima može,

šta mi može, šta mi sme,

da mi nosić pocrveni,

eto to je, to je sve.

Posle nosa, sledeći reaguju obrazi, koji su ponekad pravi meteorološki instrument. Naime, kada jedva osetiš promenu temperature na obrazima, to znači da je razlika u temperaturi pre i posle promene oko 2 stepena Celzijusa. Tako možemo smatrati da je koža obraza neka vrsta termometra sa podeocima na 2 stepena.

Ovo, naravno, važi ako ne osećaš nikakvo strujanje vazduha. Sa druge strane, ako nema promena temperature, isti ti obrazi mogu da osete javljanje vetra od najmanje 2 metra u sekundi. Na ovaj način, obrazi se ponašaju kao indikator vetra sa pragom osetljivosti od 2 metra u sekundi, odnosno 2 stepena Boforove skale. Sada vidiš da svako od naskao da ima deo meteorološke stanice kao deo sebe.

Postoje i znaci surovosti zime koji se mogu opaziti na goloj koži. Jedan od takvih znakova je opisan kao Arktičko pravilo 30-30-30 koje kaže da se na temperaturi od -30 stepeni Farenhajta (oko -35 stepeni Celzijusa) i pri vetru brzine 30 milja na čas (oko 15 metara u sekundi) otkrivena koža smrzava za svega 30 sekundi. Pri tome, kada se kaže da je koža smrznuta, misli se na promrzline najvišeg stepena, kada se tkivotrajno oštećuje. Uh, kad samo pomisliš koliko se ljudi smrzlo u polarnim ekspedicijama i ko je sve to morao da preživi da bi se utvrdilo ovakvo surovo pravilo… još strašnije je kad shvatiš da takva iskustva mogu da steknu i ljudi koji nisu u takvim avanturama svojevoljno, već trpe zimu decenije ili stoleća.

Da vidimo... kolona -30 i red 30 daje... ekstremnu hladnoću! Brrrr... (tabela Accuracy Project)

Kombinacija niske temperature i vetra je često opisana kao subjektivni osećaj temperature, odnosno pri kojoj temperaturi jedva osetnom vetru se stiče isti osećaj hladnoće. Postoje mnoge formule i tablice za izračunavanje tog osećaja, ali često se one međusobno dosta razlikuju. Ono što je zajedničko jeste da se uzima u računicu temperatura površine kože od oko 32 stepena Celzijusa i granica osećaja vetra od 2 metra u sekundi. Sve ostalo može biti krajnje subjektivno. U svakom slučaju, izračunavanje subjektivnog osećaja temperature može biti zabavno, ali i predmet stručnih izučavanja. Ne, nisam rekao ‘meteoroloških’.

Sada znaš kako se oseća blaga, a kako ekstremno oštra zima. Ali, više će ti značiti ako ova saznanja iskombinuješ sa ostalim znanjima o vremenu koje si sticao kroz iskustvo, vremenom posmatrajući vreme.