Imaš li osećaj za vrućinu?

Vrućina, vlaga, omorina, šta li je ovo?

Pa, pomalo od svega.

Sunce je podgrejalo atmosferu baš kako dolikuje letu. S visine, ono puca skoro pravo u tlo. A na tlu, posle velikih kiša, ostalo je dosta vlage. Ne vidiš je? Skrivena je u zemljištu koje je delom propustilo, a delom odlilo nedavne padavine. Skrivena je u biljakama, a evapotranspiracijom pruža svoju glavu i izlazi u vazduh kao zlo iz Pandorine kutije. Čitav prizemni sloj vazduha je bogat i prebogat vodenom parom, upravo primljenom od tla.

Da problem bude značajniji, kapacitet vazduha da primi isparenu vodu u vodenu paru, odnosno vlagu iz vazduha, značajno raste sa povećanjem temperature. I to ne linearno, već eksponencijalno. Jedan stepen temperature pri 30 stepeni povećava kapacitet vazduha kao pri povećanju temperature sa 7 na 10.5 stepeni, ili sa 0 na 4.6 stepeni. A priznaćeš da povećanje temperature sa 30 na 31 stepen nije toliko značajno kao ova dva pomenuta zimska povećanja temperature.

Kombinacija ova dva meteorološka elementa sa svojim visokim vrednostima, temperature i vlažnosti vazduha, daju prilično nezgodan ishod: omorinu. Teško se diše, a lako se znoji. Teško se kreće, a može lako da se gubi svest. Saveti lekara za ponašanje u ovakvoj vremenkoj situaciji treba da se poštuju. Najzad, imaš i sam dovoljno iskustva za ponašanje i delanje i teško podnošljivim vrmenskim uslovima.

Orijentacije radi, pri temperaturi vazduha od 30 stepeni, relativna vlažnost vazduha od 30 procenata daje osećaj toplote na granici između omorine i prijatnog vremena. Subjektivni osećaj temperature je 32 stepena, skoro kao temperatura kože čoveka koja iznosi oko 34 stepena. Već pri relativnoj vlažnosti od 40 procenata dolazi do umerenih neugodnosti, jer je subjektivni osećaj kao da je 35 stepeni. Pri toj relativnoj vlažnosti vazuha, ali na 35 stepeni, subjektivni osećaj od 42 stepena daje jaku neugodnost, a ako opet podignemo relativnu vlažnost na 45 %, subjektivni osećaj je kao da je 45 stepeni, a to je već alarmantno! Ali, meteo alarm ima upozorenja samo na visoku temperaturu, a ne na kombinaciju temperature i vlage.

Uostalom, evo tablice za određivanje subjektivnog osećaja temperature, pa dalje ćeš se i sam snaći u računicama i upozorenjima.

Obliva te znoj, a vrućina ne popušta. Osećaš se kao da si i sam jedan od prirodnih pokazatelja vlažnosti vazduha: samo pogledaš oznojenu odeću i - sve znaš! Šta da radiš?

Prvo, poslušaj savete lekara. Kratki su i jednostavni: nađi zaklon od prevelike toplote, pij dosta tečnosti i smanji fizičku aktivnost. Zaklon od prevelike toplote možeš naći van domašaja Sunčevih zraka, u nekoj prirodnoj senci, kao što je senka od drveća. Tamo je osećaj temperature manji za 5 do 10 stepeni. Malo li je?

Dobro, i senka neke zgrade može da bude spas, ali ako je asfalt ili beton bio osunčan, njegova temperatura je bar 40 stepeni, što ti ne čini neko rešenje. Divna dobrodošlica za sunčanicu! Slično, nadstrešnica od plastike ili nedajBože metala samo je medveđa usluga, jer osećaj temperature je na takvim mestima bar 45-50 stepeni. Najgore je u kolima, gde je sve usijano, pa je temperatura vazduha 45-55 stepeni, a upravljača kojeg ne možeš ni da uhvatiš je i preko 90 stepeni! Ah, da, eto ti još jednog prirodnog pokazatelja temperature: šaka čoveka može da drži predmete temperature do 70 stepeni, a preko toga - pec-pec!

Kada je vrućina, prozore možeš da držiš otvorene samo dok spoljna temperatura ne premaši unutrašnju. Onda najpametnije je da zatovriš prozore, a ako su osunčani, onda i roletne, pa tako do uveče. Otvaranje prozora izaziva promaju, što daje lažni osećaj svežine, a ustvari samo unosiš i toplotu i vlagu, što ćeš shvatiti kad padne veče, pa ne možeš da rashladiš nijednu prostoriju ustanu ili kući. Međutim, početkom leta, podrumske prostorije su znatno svežije, jer tamo još uvek vladaju uspomene na proleće, sa temperaturom oko 25 stepeni. Do kraja leta, i tamo postaje toplo, ali je tada dan kraći, pa prirodni spas dolazi ipak koliko-toliko na vreme.

Uključuješ klima-uređaj? Molim te, vodi računa. Temperatura u klimatizovanoj prostoriji ne sme da bude mnogo niža od spoljne, ne više od 7-8 stepeni. U protivnom, hladan vazduh će ti doneti neprijatnosti na prvi kontakt: može da te 'preseče' i blago 'šokira', a osetljivi sinusi lako 'prorade'. I ovo dođe kao neki prirodni pokazatelj razlike u temperaturi. Veće razlike su veći problem, a razlike od preko 15 stepeni mogu da prouzrokuju ozbiljne, pa i fatalne posledice za nepripremljen organizam. Klimu, dakle, podesi pre na izvlačenje vlage, a ne na spuštanje temperature. Ako odeš na bazene, jezero ili more, nema ni skakanja u hladnu vodu sa nepokvašenom kožom iz istih razloga.

Nešto bi popio? I ovde važi slično pravilo. Piće iz frižidera prija na prvi kontakt, ali u većim količinama može da prouzrkuje crvenilo grla. Limunada ima i vode i vitamina, pa je prava stvar! Sokovi su za izbegavanje, jer unošenje šećera pri vrućem vremenu otežava posao organizmu, unoseći višak energije koje telo pokušava da se oslobodi. Pivo? Pa... samo ako je 'znojavo', ali tek da orosi. Ali, o ovome smo već pričali, zar ne?

Vrućina će izvesno proći, do prvog fronta, u krajnjoj liniji do jeseni. Do tada, znaj da je i na tropskim ostrvima ovako toplo i ovako vlažno. Ali, tamo je svima lepo, a tebi je loše. Nije to zbog toga što je tamo lepše nego kod kuće. Važno je duvanje vetra... Ne vutra! Da se nisi usudio!

Rosa u podne!

Sedeo sam na travi, tek prosušenoj od jutrošnje kiše. Zemlja je bila još vlažna, a Sunce je bilo baš hladno i gubilo svoj sjaj. Ne, nije mi bilo dosadno. Naprovit, bio sam prilično zauzet posmatranjem providnog alkoholnog konca u termometru čiji je rezervoar nežno dodirivao uredno podšišanu travu u tom uglu salaša u Horgošu. Bora je stajao iznad mene i pratio toplotne prilike u onoj legendarnoj drvenoj beloj kućici, a Mira se nešto dalje družila sa vetrom koji je jedva duvao, pokušavajući da mu uzme meru pomoću tri polukugle.

Lutajući iza oblaka, odgriženo Sunce je gubilo svoju toplinu

Iako se Sunce probijalo kroz oblake sa promenljivim uspehom, moglo se osetiti kako je toplina bila sve oskudnija. Vazduh je još bio vlažan i miran. Približavalo se nešto što niko nije mogao da zna kako izgleda, nadajući se da će ga prepoznati. Svakog minuta će se to desiti. I svakog minuta, svako od nas beležio je ono što se moglo zabeležiti naššim instrumentima.

Odjednom, sve se smračilo! Kao da je neko isključio svetlo u sobi, nastao je potpuni mrak. Samo pri horizontu mogla se videti tanka žućkasta traka od neba. Izvadili smo pripremljene baterijske lampe i nastavili da pratimo instrumente, pomalo uzbuđeni što nas je očekivana promena ipak malo iznenadila. Iskočiše komarci iz trave, ptice sletoše na prvo što su naišle, kučići polegaše u travu na spavanje, a ljudi zagrajaše. Pravo povečerje, nema šta!

Nežno obrisah tanku staklenu cev koja je čuvala moj providni alkoholni konac koji je vidno počeo da se skraćuje. Nesvestan šta sam uradio, zabeležih još jednu brojku, nešto manju nego u prošlom minutu. Minut kasnije, ponovo obrisah prstom tu situ cev, a onda se spoznaja svog postupka sruči na mene. Kondenzacija vodene pare iz vlažnog vazduha pri tlu... čekaj, pa to je... rosa! Pogledah na sat, ali da shvatim doba dana. Bilo je pet minuta do jedan posle podne. Hej, rosa u podne!

- Miro, Boro, pogledajte ovamo! – pozvah ih uzbuđeno. Bili su mi potrebni da i sami vide ono što i ja vidim, da podelim ovu neobičnost sa njima.

- Šta da vidimo?

- Ovo je... – podigoh glas od uzbuđenja - rosa u podne!

- Rosa u podne, ma daj...

- Ma ozbiljan sam! Vidi... – i ponovo obrisah staklenu cev sa alkoholnim koncem koji se još malo skratio. - Rosa, definitivno. Došlo je do kondenzacije.

Neverica prolete za trenutak, a onda sam rekao nešto što mi je uvek bila šala. Samo sada ne.

- Rosa u podne! Osmortili smo nastanak rose usred dana!

- Eto, i to može...

Još samo trenutak i ponovo će se razdaniti...

Mira i Bora se vratiše svom poslu, a ja sam pored zabeleženih brojki notirao i ono što je u normalnim uslovima nemoguće. Dakle, rosa nastaje kada Sunce ne sija i kad vazduh pri tlu počne da se hladi, pa makar bilo i usred dana, ali samo ako Sunce nestane.

Ponovo obrisah staklenu cev, a onda se razdanilo, isto tako naglo kao kada se smrklo. Začuše se pevci na salašu, psi se podigoše iz trave i dan je mogao da se nastavi. Jedan nezaboravni dan, kada je nemoguće za trenutak postalo moguće... Naravno da pamtim datum i događaj - 11. avgust 1999. godine, potpuno pomračenje Sunca.

Rosulja - isceđena voda iz tmurnog oblaka

Tmuran jesenji dan se ogrnuo širokim sivim oblačnim plaštom. Hladnoća tera prste u džepove ili pred usta kako bi se zagrejali duvanjem. Sva sreća, pa nema vetra koji bi osećaj hladnoće pojačao. Sasvim je dovoljno to što sve deluje nekako zamućeno, kao pogled iz neumivenih očiju. Oseća se neka vlaga koja prekriva travu, kolovoze, drveće, zidove, sam vazduh, čitav svet.

Taman pomisliš kako je dobro što ne pada kiša, kad ti na lice slete prvi dodiri sitnih vodenih kapljica, slabašni kao titraji, na granici da ih i ne osetiš. Nije to kiša kakvu očekuješ. Ovo je više kao neka magla koja se cedi iz oblaka. Kad obratiš pažnju, primećuješ lebdenje i sporo spuštanje tih sićušnih kapljica što te skoro golicaju. Kad prođeš rukom kroz njih, čini ti se kao da ćeš ih razneti oko sebe, a one hrabro ostanu u tvojoj blizini i zaplešu.

Kako su sitne ove kapljice... ali ih puno ima! (foto Hairstyle Pictures)

Da, to je sipeća kiša, ili kako je još meteorolozi nazivaju, rosulja. Čudnog li naziva, primetićeš. Zvuči kao rosa, a nije. Rosaje nešto što krasi vedra jutra. Vedrinu sada možeš samo da zamišljaš, da je se sećaš.

Odakle li dolazi?

Naizgled težak sivi, jednolični oblačni sloj Stratusa donosi ovu vrstu padavina. Prema definiciji Svetske meteorološke organizacije (WMO), rosulju čine vodene kapljice prečnika manjeg od 0,5 mm. Osim iz Stratusa, rosulja se javlja i iz magle, jer Stratus može da predstavlja maglu koja je izdignuta iznad tla. Po svojoj prirodi, rosulja i ne može da se javi iz oblaka nekog drugog roda.

Ceđenje... Da, to je prava reč koja opisuje nastanak rosulje. Spuštanjem vazduha sa veće visine dolazi do intenziviranja procesa kondenzacije vodene pare u kapljice vode. Zbog tako povećane koncentracije kapljica vode, one se češće sudaraju i spajaju u veće, pa u nekom trenutku postaju dovoljno velike da savladaju silu Zemljive teže ili, kao na planinama, da nalete na neku podlogu i tako iscede iz oblaka. Ali, kako se kondenzacija i dalje nastavlja, isceđena voda iz oblaka se brzo nadoknadi novonastalom iz dalje kondenzacije. Rosulja se javlja dokle god se održava ovaj sled događaja. Čim oslabi spuštanje vazduha na visini, kondenzacija slabi i više nema vode koja bi se cedila iz oblaka.

Koje su prateće atmosferske pojave koje se javljaju uz rosulju?

Vidljivost koja tom prilikom vlada je prilično slaba. Ako nije u pitanju magla, kada po definiciji vidljivost iznosi manje od 1000 metara, onda vidljivost može da bude u domenu sumaglice, odnosno počev od 1 km, ali manje od 10 km. Relativna vlažnost vazduha je prilično visoka, obično preko 85%, a neretko dostiže 100%, odnosno dolazi i do zasićenja vazduha vodenom parom. Zbog toga, a i zbog nižih temperatura, isparavanje vode sa tla je znatno manje nego inače. Zato i ostaje taj osećaj vlage na svim predmetima i u vazduhu.

Veoma, veoma retko, vidljivost prilikom rosulje može da bude 10 km, ali takva rosulja se već graniči sa sitnom kišom, jer Stratus retko dozvoljava vidljivosti od 10 km na više. Ako je vidljivost dobra, a beležiš rosulju, zapitaj se da to nije ipak neka sitna kiša, a Stratusi iznad tvoje glave već mogu da budu i Stratocumulusi.

Koliko su značajne količine padavina od rosulje?

Takmičenje u količini padavina između rosulje i kiše
(ilustracija USA Today)

Količina padavina koja stiže od rosulje nije velika, obično je manje od 1 mm vodenog taloga. Dešava se da tokom celog dana može da bude i više padavina, ali ne više od 2 ili 3 mm. Više od toga može da dopre do tla u nekim posebnim uslovima, kao što vladaju na planinama. Tada se oblak, zalepljen za planinu, čini kao magla, a iz njega se cede sićušne kapljice rosulje. Količina padavina tako ume da bude znatno veća od opisane, i do 1 mm na čas. Takve količine padavina svakako ne menjaju bitno ukupnu količinu padavina tokom godine na nekom mestu. Zato se manje pažljivim osmatračima na saradničkim i amaterskim meteorološkim stanicama se ova pojava može učiniti manje značajnom, pa da je čak i ne zabeleže. Biljke se ne bi složile sa tim stavom, jer ne samo da im je važno da dobiju vodu za svoj rast, već isto tako osećaju kako ne gube postojeću količinu vode u sebi.

Iako znaš, kao ljubitelj vremenskih prilika i prirode, da je svaka atmosferska pojava važna i da je svaka količina padavina važna, sada znaš i zašto je važna. Verujem da ćeš pažljivo pratiti pojavu rosulje i razumeti vremenske prilike još malo više nego ranije.

Kada vidiš svoj dah...

Kada vidiš svoj dah u rano jesenje (zimsko, ili prolećno) jutro, osećaš i sam da je hladno. Vreme kratkih rukava je prošlo i vratiće se tek krajem proleća. Sada su tek džemperi i jakne dovoljni za ugodni boravak napolju. Dok hodaš, i ne osećaš da je hladno, jer se krećeš, jednostavno ne primećuješ svoj dah. Ali, tek kad zastaneš (recimo da sačekaš prevoz), primetiš da ti se nešto magli ispred nosa. Tvoj dah se jasno vidi u vazduhu. Ispred stakla. Ispred metalih predmeta. U lepom raspoloženju, možeš i da se zabaviš svojim dahom, da magliš staklo i prstom ispisuješ poruke. Ili si to nekada, kao mlađi, radio.
Kada vidiš svoj dah, onako zamišljen pokušavaš da shvatiš otkud se on stvorio. Misliš kako vazduh koji izdišeš ima veću vlažnost nego spoljašnji. Pa, skoro sasvim si u pravu. Vazduh koji izdišeš svakako je znatno topliji od spoljašnjeg vazduha. Tvoja telesna temperatura od oko 36 stepeni (ako je 37 ili viša, ne treba da budeš napolju, već treba da ostaneš i da pokušaš da ozdraviš) zagreva udahnut vazduh u tvojim ustima na tridesetak stepeni. Istovremeno se skoro trenutno obogaćuje isparenjima vode od pljuvačke i vlažne sluzokože i dostiže više vrednosti relativne vlažnosti od bar 60%. U takvim uslovima, temperatura tačke rose je svakako iznad 15 stepeni, pa kada takav vazduh dođe u dodir sa spoljnim vazduhom niže temperature od tačke rose, počinje kondenzacija vodene pare u vazduhu. To se odmah vidi kao dah koji izlazi iz usta.
Kada vidiš svoj dah, pa znaš kako nastaje, zapitaš se zašto ne nastaje na samim ustima? I zašto ispari za par sekundi? Odgovor na prvo pitanje leži u činjenici da vazduhu koji izdišeš treba delić sekunde da se ohladi do temperature tačke rose, odnosno spoljne temperature. Mnogo je teže dahu da izgubi sadržaj vodene pare, pa se zato kondenzuje i vidi. Te sićušne vodene kapljice koje vidiš kao dah ipak ispare za par sekundi samo zato što se izdahnuti sadržaj vodene pare širi oko usta doovljno brzo da relativna vlažnost izdahnutog vazduha opadne do ispod temperature tačke rose, pa u tom trenutku isparavanje vodenih kapljica može neometano da se obavi zbog manjka vlage u vazduhu. Možda si primetio da se kod tragova kondenzacije od aviona dešava nešto slično, s tim što tragovi kondenzacije opstaju znato duže u vazduhu. To se dešava zato što se te kapljice vode smrznu tamo gore, pa postaju led koji je znatno teže vratiti sublimacijom u vodenu paru.
Kada vidiš svoj dah, možda se zapitaš kolika je, ustvari, temperatura vazduha. Nisi čuo na radiju dok si se spremao za odlazak napolje. Javni termometri nisu pouzdani, jer ujutru mogu da pokažu više temperature od realnih. Ali, obrati pažnju: tvoj dah najčešće počinje da se vidi na temperaturama manjim od 15 stepeni. Na 12 stepeni nema greške, sigurno je tu. Na nižim temperaturama ga ima koliko hoćeš! U svakom slučaju, vidljivi dah je jedan od pouzdanih pokazatelja da je dovoljno hladno da se razmišlja o toplijem oblačenju, pa grejanju, zimi...

Kada vidiš svoj dah, videće ga i drugi... (foto Contrail Science)

Kada vidiš svoj dah, a nije prohladno jesenje (zimsko, ili prolećno) jutro, već posle pljuska kiše koji je doneo osveženje, pad temperature, znaj da granica od 15 stepeni više ne važi. Zbog relativne vlažnosti vazduha koja dostiže vrednosti i preko 90%, dah može da se vidi i na 18 stepeni. Sa druge strane, ako duva topli vetar u jesenje (zimsko, ili prolećno) jutro, a znaš da je temperatura 15 stepeni ili možda par stepeni niža, daha nema! Doslovno je ispario na vetru. Tada je relativna vlažnost vazduha niža, pa je isparavanje intenzivnije od kondenzacije vodene pare koju izdišeš.
Kada vidiš svoj dah kako se lepi za staklo, u trenutku ti kroz glavu može proći zapažanje kako su to, ustvari, kapljice vode. Sićušne toliko da se pojedinačno ne vide, već se vide kao zamućeno staklo, one su istovetne rosi, s tim što su kapljice rose znatno krupnije, pa se mogu pojedinačno i uočiti. To je zato što kondenzovana vodena para dalje raste na hladnoj podlozi što nastavkom kondenzacije, što spajanjem sitnijih susednih kapi u veće. Vidiš, rosi je potrebno neko vreme da dobije toliko velike kapi, bar par sati, dok tvoj dah je tako kondenzovan puno, puno mlađi i kratkovečniji. I dok se udaljiš od tog stakla koje si maglio svojim dahom, sićušne vodene kapljice koje ga stvaraju će brzo ispariti, dok kapljice rose ostaju duže, jer su veće i treba im više vremena da ispare.
Kada vidiš svoj dah i sutra, znaćeš sve te male tajne koje on odaje. Tada ćeš moći da vidiš i druge ljude, da ih pozdraviš kad ih prepoznaš, da se nasmešiš, a i drugi će već videti taj dah, možda i taj osmeh. Svi smo mi ponekad kao zmajevi, bar kad nam se dimi iz usta!

Prirodni pokazatelji vlažnosti vazduha

Nekada su letnje vrućine lakše, a nekad teže. To najčešće zavisi od raspoloženja, ali dosta zavisi i od objektivnih faktora, kao što je vetar ili vlažnost vazduha.
Vlaga u vazduhu je nešto što čulima ne možeš lako osetiti. Leti je najčešće osećaš kao omorinu, sparinu, a zimi ti se čini kao da se prosto uvlači u kosti. Zadržaću te na letnjoj omorini i ispričati kako da oceniš vlagu u vazduhu malo objektivnije.
Noćno vreme donosi hlađenje tla, a zatim i vazduha. U tom hlađenju, pri vedrom vremenu sa sasvim malo ili nimalo vetra, često se dešava da se na travi stvori rosa. To je znak da se relativna vlažnost podiže do između 60 i 75%, a temperatura na površini tla spušta 5 do 8 stepeni ispod temperature na standardna 2m visine iznad tla. Što je rosa obilnija, to je vlažnost vazduha veća. Još jednom da te podsetim, ovo važi samo ako je noć vedra i sa sasvim malo ili bez imalo vetra.

Nevezano za doba dana, postoji jedan pokazatelj vlažnosti vazduha koji je u vrelim danima svakako među prvima pri ruci, ili barem među najpoželjnijim stvarima. Ako nisi znao, hladno piće može da ukazuje na vlažnost vazduha.

Izvini, ali kako hladno piće može da mi pokaže vlažnost vazduha?

Vazduh uvek poseduje neko količinu vlage koja može da se kondenzuje hlađenjem. Temperatura vazduha na kojoj počinje kondenzacija vlage iz vazduha hlađenjem naziva se temperatura tačke rose. Ova veličina neposredno zavisi od stvarne količine vlage u vazduhu, bez obzira na temperaturu. Iz ovog možeš tačno da zaključiš da je temperatura tačke rose uvek niža od temperature vazduha, jer se do nje dolazi hlađenjem. U meteorologiji, ova vrednost ima veoma veliki značaj, toliko da se od svih načina da se iskaže vlažnost vazduha, u meteorološkim izveštajima nađe na prvom mestu. U praktičnoj upotrebi, ova veličina nema neki značaj kao što ima relativna vlažnost vazduha, što je odnos postojeće količine vlage u vazduhu prema maksimalnom mogućem sadržaju vlage u vazduhu na datoj temperaturi. Praktično, relativna vlažnost vazduha može da ti znači za procenu kada će da se osuši mokra ulica, mokar veš (još ako dodamo uticaj vetra, milina jedna), ali i...
... uf, osušila su mi se usta. Ustvari, stadoh kod pića? O, daaa...

... ahh, sad je bolje...

... i kod procene da li je piće dovoljno hladno. Naime, sve sam ti ovo pričao da ti objasnim otkud kapljice vode na hladnom piću. Pa, sada već naslućuješ odgovor... Iz vazduha, kondenzovanjem prilikom hlađenja. Kada se vazduh neposredno uz piće ohladi do temperature niže od tačke rose, spoljni zidovi čaše/flaše pića počinju da se orošavaju, da se kondenzuje vlaga iz vazduha.

Koje su to vrednosti relativne vlažnosti vazduha pri kojima počne da se kondenzuje vlaga iz vazduha?

Opet, zavisi od temperature i tačke rose. U suvom i toplom vazduhu, recimo na 30 stepeni, a pri temperaturi orošavanja od 12 stepeni (prilično hladno piće), relativna vlažnost vazduha je 33%. Ovakvi uslovi su na granici sparine, dakle tek što je počela da se oseća. U velikoj sparini, kada je relativna vlažnost vazduha recimo 50%, temperarura orošavanja je čitavih 18 stepeni. Praktično, razlika je ta što u prvim uslovima nedovoljno hladno piće se ne orošava, a prilično hladno je jedva orošeno, dok u drugim uslovima orošava se svako iole hlađeno piće, a ono stvarno hladno postaje skoro mokro.

Primetio sam da mi je hladnije kada sam mokar, kao kad izlazim iz vode, kao i kad nosim vlažnu ili mokru odeću. Ima li to veze sa ovom pričom?

A ti si mislio da je ovo mokra majica?

Donekle ima veze, ali ne i sa pojmom temperature tačke rose. U ovom slučaju je hlađenje vazduha izazvano isparavanjem vode sa neke površine (recimo, površine tela ili odeće). Temperatura do koje se vazduh ohladi isparavanjem naziva se temperatura mokrog termometra. Ovaj naziv potiče od opisa osnovnog meteorološkog instrumenta za određivanje vlage u vazduhu, psihrometra (vidi sliku desno), koji se sastoji iz dva što sličnija termometra, od kojih jedan ima mokru majicu krpicu na sebi, a drugi je slobodan. Tako se vrlo direktno mere ove dve veličine, temperatura vazduha i temperatura mokrog termometra, iz koje se izračunavaju sve ostale veličine vlažnosti vazduha.

Dakle, temperatura mokrog termometra je ona vrednost temperature kojoj teži mokra površina tokom njenog sušenja. Iako je i ova vrednost niža od temperature vazduha, viša je od temperature tačke rose, otprilike je na upola razlike između temperature vazduha i tačke rose. Iz ovoga zaključuješ da je hlađenje polivanjem manje efikasno od firžidera, ali nije ni ono zanemarljivo.

Takođe, ovaj fenomen je više iskorišćen za meteorološka merenja, dok je u praktičnom životu veoma malo upotrebljiv, čak ni za našu priču o proceni vlažnosti vazduha. Ali, treba znati nešto i o merenju vlažnosti vazduha, jer samo je takvo znanje kompletno.