(Ne)slana šala

U hladnim, često vedrim jutrima sa malo ili bez imalo vetra, kada je miris mraza u naznakama pomešan sa mirisima loženja, vrhovi vlati trave umeju da osvanu pod tankim, belim prekrivačem. Kao da joj je hladno, pa se pokriva još jednim ćebencetom, trava podseća da i mi treba da imamo još jedan sloj odeće na sebi. Slično travi, u gradu se ovako ogrnu krovovi i haube automobila.

Ali, gde je rosa, kojom se jutro umiva? Kakva je ovo neslana šala?

Ovo nije neslana šala, već slana. Ne slana šala, već samo slana. Mraz je, nema šale.

Otkud slana?

Noć nije 'posolila', već 'poslanila' travu
(foto www.slometeo.net)

Vlaga iz vazduha se skuplja na površine koje se najjače hlade, baš isto tako kao kad prave rosu. Međutim, kondenzacija vlage iz vazduha se polako zamenjuje sublimacijom vodene pare na najbolje ohlađenim površinama. Nije teško pogoditi da se ova zamena vrši na temperaturama ispod nule, s tom razlikom što se više ne radi o temperaturi vazduha, već o temperaturi koju dostižu površine koje se hlade. Razlika se veoma jasno vidi, jer umesto vodenih kapljica rose, stvaraju se ledene ljuspice od kojih se sastoji ova pojava.

Nastanak slane zavisi ne samo od hlađenja, već i od trenutka u kojem se menja znak temperature površina na kojima nastaje. Jesenjim i prolećnim slanama često prethodi pojava rose, jer nastaje na skoro istovetan način. Mrazne večeri, međutim, nemaju uvertiru od rose, jer je početna temperatura pri kojoj se vodena para prikuplja na hladne površine je već ispod nule.

Ovakve nitne nisu ukrasne (foto
http://don.komarechka.com/2010/11/more-frozen-dew-drops/)

Prelaz iz rose u slanu se u prvim javljanjima mrazeva javlja pred jutro. Narod kaže: ''Pred zoru se mrzne''. Ima narod pravo; tada je temperatura najčešće najniža. Ali, dešava se da se prilikom hlađenja zamrzavaju kapljice rose. Ova neobična bela rosa se od slane razlikuje upravo po obliku tih tanušnih elemenata od kojih se tka tanki pokrivač od komadića leda. Dok je kod slane ovo tkanje od ledenih ljuspica i pločica, bela rosa ima zamrznute kapljice, odnosno okruglaste nitnice vešto poređane jedne pored druge u gustom rasporedu. Na prvi pogled deluje isto jer je od istog materijala, ali ledeno tkanje je različitog oblika.

Šta se zbiva kada nestaje slana?

Jednostavno, nestanak slane označava i promenu uslova koji su prouzrokovali njen nastanak, ponekad prelazeći u svoju suprotnost. Slana nestaje kada, umesto hlađenja, počne zagrevanje preko dana; kada noć nije više vedra, već postane oblačna; kad ono malo ili nimalo vetra se pokrene i uskovitla vazduh. Primetićeš i to da slana može da opstane i par sati duže u senci nego na osunčanom tlu. To je samo dokaz da temperatura vazduha nije uvek dovoljna za nestajanje slane.

Slana može da nestane topljenjem delića od leda, što ostavlja tragove od vodenih kapljica. One više nisu lepo poređane po površinama, već se slivaju kao na kiši. Zato, te kapljice nisu rosa. Slana može da nestane i bez prelaska u tečnu fazu, već samo sublimuje direkno u vodenu paru. Čim izdahneš vazduh na hladnom vremenu, setićeš se da je vodena para nevidljiva i sveprisutna, a vidi se samo kada se kondenzuje ili kristališe u ledene elemente.

Kakav je značaj slane?

U hladnim jutrima, slana jasno oslikava predele koje su osetljivije na mraz, stavljajući više svoje bele boje na tim mestima. Primetićeš da su ta mesta uglavnom nizije i doline, pa čak i mala udubljenja, ne šira od nekoliko metara. Takva mesta i imaju svoje posebno ime: mrazišta. Svako ko zna nešto o uzgajanju biljaka, bilo da je to cveće ili neka kultura koja daje plodove, izbegava mrazišta kao mesta na kojima biljke treba da rastu. U rano proleće, ova mesta mogu da 'oberu' biljke pre nego što i počnu da rastu. S druge strane, rani mrazevi nisu toliko opasni, jer biljke završavaju vegetacioni ciklus svog života.

Slana je takođe i znak da na putevima i ulicama može da bude klizavo za automobile. Tada izlaze ekipe za održavanje ulica i posipaju so, kako bi se sprečilo formiranje tankog, skoro nevidljivog sloja leda. Tada je i ulica slana, ali ne od slane, već od soli.

Kad primetiš prelazak iz rose u slanu, obrati pažnju na temperaturu vazduha. Ona je tada ne mnogo, ali svakako iznad nule za nekih 3 do 5 stepeni. Taman tolika je i razlika između temperature vazduha i površina na kojima se slana javlja. Eto još jednog prirodnog termometra. Zgodno je imati takve termometre za svaku priliku, zar ne?

Rosa u podne!

Sedeo sam na travi, tek prosušenoj od jutrošnje kiše. Zemlja je bila još vlažna, a Sunce je bilo baš hladno i gubilo svoj sjaj. Ne, nije mi bilo dosadno. Naprovit, bio sam prilično zauzet posmatranjem providnog alkoholnog konca u termometru čiji je rezervoar nežno dodirivao uredno podšišanu travu u tom uglu salaša u Horgošu. Bora je stajao iznad mene i pratio toplotne prilike u onoj legendarnoj drvenoj beloj kućici, a Mira se nešto dalje družila sa vetrom koji je jedva duvao, pokušavajući da mu uzme meru pomoću tri polukugle.

Lutajući iza oblaka, odgriženo Sunce je gubilo svoju toplinu

Iako se Sunce probijalo kroz oblake sa promenljivim uspehom, moglo se osetiti kako je toplina bila sve oskudnija. Vazduh je još bio vlažan i miran. Približavalo se nešto što niko nije mogao da zna kako izgleda, nadajući se da će ga prepoznati. Svakog minuta će se to desiti. I svakog minuta, svako od nas beležio je ono što se moglo zabeležiti naššim instrumentima.

Odjednom, sve se smračilo! Kao da je neko isključio svetlo u sobi, nastao je potpuni mrak. Samo pri horizontu mogla se videti tanka žućkasta traka od neba. Izvadili smo pripremljene baterijske lampe i nastavili da pratimo instrumente, pomalo uzbuđeni što nas je očekivana promena ipak malo iznenadila. Iskočiše komarci iz trave, ptice sletoše na prvo što su naišle, kučići polegaše u travu na spavanje, a ljudi zagrajaše. Pravo povečerje, nema šta!

Nežno obrisah tanku staklenu cev koja je čuvala moj providni alkoholni konac koji je vidno počeo da se skraćuje. Nesvestan šta sam uradio, zabeležih još jednu brojku, nešto manju nego u prošlom minutu. Minut kasnije, ponovo obrisah prstom tu situ cev, a onda se spoznaja svog postupka sruči na mene. Kondenzacija vodene pare iz vlažnog vazduha pri tlu... čekaj, pa to je... rosa! Pogledah na sat, ali da shvatim doba dana. Bilo je pet minuta do jedan posle podne. Hej, rosa u podne!

- Miro, Boro, pogledajte ovamo! – pozvah ih uzbuđeno. Bili su mi potrebni da i sami vide ono što i ja vidim, da podelim ovu neobičnost sa njima.

- Šta da vidimo?

- Ovo je... – podigoh glas od uzbuđenja - rosa u podne!

- Rosa u podne, ma daj...

- Ma ozbiljan sam! Vidi... – i ponovo obrisah staklenu cev sa alkoholnim koncem koji se još malo skratio. - Rosa, definitivno. Došlo je do kondenzacije.

Neverica prolete za trenutak, a onda sam rekao nešto što mi je uvek bila šala. Samo sada ne.

- Rosa u podne! Osmortili smo nastanak rose usred dana!

- Eto, i to može...

Još samo trenutak i ponovo će se razdaniti...

Mira i Bora se vratiše svom poslu, a ja sam pored zabeleženih brojki notirao i ono što je u normalnim uslovima nemoguće. Dakle, rosa nastaje kada Sunce ne sija i kad vazduh pri tlu počne da se hladi, pa makar bilo i usred dana, ali samo ako Sunce nestane.

Ponovo obrisah staklenu cev, a onda se razdanilo, isto tako naglo kao kada se smrklo. Začuše se pevci na salašu, psi se podigoše iz trave i dan je mogao da se nastavi. Jedan nezaboravni dan, kada je nemoguće za trenutak postalo moguće... Naravno da pamtim datum i događaj - 11. avgust 1999. godine, potpuno pomračenje Sunca.

Rosa

Sveže jutro, sunce se polako podiže sa horizonta, probijajući se kroz vlažan vazduh.
Ako si nekog svežeg jutra išao po travi, pa si pokvasio obuću...
Ako si video kapljice vode na krovovima automobila, a nije pala kiša (nije imala iz čega da padne)...
... znaš i sam da je to rosa. Sinonim za svežinu, a ipak je meteorološka pojava.

Kako nastaje rosa?

Kapljice rose, kao reklama za svežinu jutra

Kondenzacija vodene pare iz vazduha na objektima na tlu koji su hladniji od vazduha stvara rosu. Vazduh može da sadrži u sebi neku količinu vodene pare. Ta količina eksponencijalno zavisi od temperature vazduha. Što je vazduh topliji, može u sebi da sadrži više vodene pare. Kada se vlažan vazduh dovede u kontakt sa nekim hladniijm predmetom, smanjuje se sposobnost vazduha da i dalje zadržava tu vlagu. Ako je temperatura tog objekta niža od temperature tačke rose, onda se sposobnost vazduha da zadržava vodenu paru u sebi smanjuje toliko da vodena para mora da se izluči iz vazduha, kako bi hlađenje i dalje moglo nesmetano da se odvija. Vodena para se iz vazduha izlučuje kondenzacijom, gde su okolni hladniji predmeti sada jako bitni. Naime, veoma je teško da se vodena para sama po sebi tek tako kondenzuje. U tako tankom sloju vazduha oko hladnog predmeta skoro i da nema zrnca prašine ili kakvog drugog aerosola. Postojanje takvih predmeta je jako važno, jer oni imaju ulogu tog kondenzatora za vlagu. Drugim rečima, to su jezgra kondenzacije. Umesto aerosola, za ovu kondenzaciju sasvim dobro mogu da posluže neravnine na hladnim objektima. Te neravnine imaju skoro mikroskopske dimenzije, i upravo predstavljaju ono što vodenoj pari treba za kondenzaciju! Dalje je lako: oko tih neravnina formira se mikroskopska kapljica vode koja na sebe navlači još vodene pare iz vazduha i tako raste. Za stvaranje kapljica vidljivih dimenzija, dovoljno je nekoliko minuta ovog procesa i eto nam kapi rose.

Kada nastaje rosa na ovaj način?

Naravno da zavisi od toga kada su ispunjeni opisani uslovi. Pošto je jedan od osnovnih uslova manjak toplote koja dolazi iz atmosfere na tlo, samim tim prvi uslov je noć. To može biti odmah po zalasku Sunca, ako je vazduh dosta vlažan i brzo se hladi, ali i pred jutro, kada se, posle čitave noći hlađenja, najzad ispune uslovi za nastanak rose. Iz onoga što sam ti malopre ispričao, sledeći uslovi su malo ili nimalo vetra i dovoljno vlažan vazduh.

Gde nastaje rosa?

Pomalo dvosmisleno pitanje... ali, idemo od objekata na tlu.

Jedan od bitnih uslova za stvaranje rose jeste ekspozicija, okrenutost površina hladnih objekata. Horizontalne površine, kao krovovi automobila i lišće sitnih biljaka u travi, prosto su idealni za to, i treba ih koristiti za uspešno osmatranje rose.

Što će pauk da se iznenadi ovoj poplavi na mreži...

Objekti sa malim toplotnim kapacitetom su prvi raspoloženi da prime kapljice rose, jer se najbrže hlade. Osim vlati trave i lišća , često ćeš imati prilike da vidiš kapljice rose na paučini.

Geografski gledano, duga se najčešće javlja u oblastima sa intenzivnim hlađenjem tla i vazduha, kao što su doline i ravnice, dok su rose na brdima u znatno manjem broju, naročito leti. Još jedan od zgodnih geografskih uslova jeste prisustvo neke bitnije vodene površine u blizini mesta osmatranja (kao što su more, jezero, pa i reka), jer upravo ta voda čini vazduh dovoljno vlažnijim u tom najnižem sloju vazduha da se rosa stvori češće, ili ranije nego na drugim mestima.

Kada nestaje rosa?

Čim se uslovi hlađenja vazduha povuku pred zagrevanjem, rosa počinje da nestaje. Najčešće je to vreme izlaska Sunca. Logično, tada ćeš videti najviše od rose. Ali, nije to dovoljno. Vazduh treba da bude sa manjom relativnom (ali ne i sa manjom apsolutnom) vlažnošću, kako bi se isparavanje kapljica rose odvijalo brže. Ako ovde uvedemo još i pojavu vetra, naročito toplog, rosa može da nestane još u toku noći.

Rosa može da nestane na još jedan, relativno grub način, a to je kada se ona naruši padavinama ili stvaranjem magle. Kapljice kiše, istina, povećavaju količinu vode na tlu, ali to se više ne može nazvati rosom.

Kako beležiti rosu?

Rosa spada u hidrometeore koji nastaju na površini tla. Nastanak takvih pojava je spor i postepen, tako da ne možeš sa sigurnošću da odrediš tačan minut nastajanja rose. Ali, ako pažljivo gledaš površinu na kojoj se rosa očekuje na svakih 10-15 minuta, u jednom trenutku ćeš primetiti razliku, odnosno kondenzovanu vodenu paru u vidu rose. Dovoljno je precizno odrediti u vremenskim koracima od po 10 minuta. U praksi, međutim, kada se osmatranja vrše na svakih sat vremena, dovoljno je dobro zabeležiti pojavu rose u nekom minutu između dva osmatranja. Na primer, ako osmatraš u punom satu, obično se beleži da je to 30-ti minut u satu.
Slična pravila važe i za nestanak rose. Međutim, izuzetak od ovog pravila je kada se rosa naruši na pomenut način. Onda se za vreme završetka rose beleži vreme početka pojave koja je narušila rosu.
Intenzitet rose je pomalo slobodna kategorija. Svako može da ima neke svoje kriterijume za ocenu intenziteta. Na primer, ako se posmatra površina krova automobila, slaba rosa se jedva primećuje, umerena rosa se može naći i na vetrobranskom staklu, a jaka rosa se prosto cedi u kapljicama koje se kotrljaju niz nagnute površine, skupljajući kapljice koje su se našle na putu kotrljajućoj kapi.
Ako si profesionalac, kaži mi kako ti ocenjuješ jačinu rose? Prema kojoj površini? Koliko se vode skupi od rose? Razmenimo naša zapažanja, jer to svima nama obogaćuje iskustva.

Koliko vode može da se skupi od rose?

Rosa, kao što sam ti već pomenuo, ne može da utiče na vremenske prilike. Samim tim, ni količina vode skupljena od rose nije meteorološki bitna. Retko kada se skupi dovoljna količina vode da bi bila merljiva kao padavine. U planinskim krajevima, ova količina je obično kao 0.2 mm padavina, mada ume da dostigne i 0.5 mm. Teoretski maksimum iznosi 0.8 mm.

Iako ova količina vode nije bitna u mnogim klimatima, postoje skupljališta rose kao izvora vode za navodnjavanje pojedinih vrsta biljaka. Čak postoje izgrađena rosilišta u kojima se skupi i do 200 litara vode u periodu oktobar-maj, kao što je u regionu Kuč u zapadnoj Indiji. Ovakvo skupljanje vode je bilo poznato i u davnim vremenima, a kamenje na kojima se skupljala rosa otkrivena su u Ukrajini.

Zašto je rosa važna u meteorologiji?

Rosa je suviše mala da bi uticala na bilo kakav razvoj vremena. Međutim, ona je odličan indikator hlađenja vlažnog vazduha pri tlu. Ovo hlađenje se bolje odvija kada je vedro ili, u najmanju ruku, nema niskih oblaka, u uslovima nesmetanog izračivanja toplote. Takođe, bolje hlađenje je kada ima sasvim malo ili nimalo vetra. Umeren i pojačan vetar onemogućavaju stvaranje rose čak i kada je vazduh dovoljno vlažan, čak i kada je vedro, i sve to samo zbog mešanja ohlađenog vazduha uz samo tlo ili objekte na tlu sa vazduhom koji je izvan tog tanušnog ohlađenog sloja od nekoliko centimetara. Hlađenje je jedna polovina priče o bilansu toplotnog zračenja između tla i vazduha (druga polovina je zagrevanje, što je samo po sebi jasno). Od toplotnog bilansa zavise temperature vazduha ne samo u najplićem sloju, ili graničnom sloju, već i za čitave vazdušne mase. Dovoljno razloga da se rosa osmotri kao meteorološka pojava, zar ne?

Nešto zanimljivo za kraj?

Da... Sećam se kako sam bio skoro zatečen kada sam u okolini Sjenice, 1991. godine, u vedrim, svežim jutrima, odlazeći u šetnju, primetio kako se rosa presijava na suncu, kao duga. Ustvari, to i jeste bila duga na izvesan način. Naime, opažao sam krug u duginim bojama kako se presijava na rosnoj travi. Centar tog kruga je bila senka moje glave. Potpuno isti način nastajanja ove pojave, baš kao prava duga!

Da, baš ovako izgleda ova 'duga' na rosi

Ova pojava nema neko posebno ime u našem jeziku (ili ga ja ne znam, a ako ga ti znaš, molim te da mi javiš), dok se na engleskom može naći izraz dewbow koji označava ovu pojavu. Opet, u literaturi sam nalazio da ta pojava spada u gloriju, ali kada ti budem pričao o pojavi glorije, setiću se ove priče.