Kada vidiš svoj dah...

Kada vidiš svoj dah u rano jesenje (zimsko, ili prolećno) jutro, osećaš i sam da je hladno. Vreme kratkih rukava je prošlo i vratiće se tek krajem proleća. Sada su tek džemperi i jakne dovoljni za ugodni boravak napolju. Dok hodaš, i ne osećaš da je hladno, jer se krećeš, jednostavno ne primećuješ svoj dah. Ali, tek kad zastaneš (recimo da sačekaš prevoz), primetiš da ti se nešto magli ispred nosa. Tvoj dah se jasno vidi u vazduhu. Ispred stakla. Ispred metalih predmeta. U lepom raspoloženju, možeš i da se zabaviš svojim dahom, da magliš staklo i prstom ispisuješ poruke. Ili si to nekada, kao mlađi, radio.
Kada vidiš svoj dah, onako zamišljen pokušavaš da shvatiš otkud se on stvorio. Misliš kako vazduh koji izdišeš ima veću vlažnost nego spoljašnji. Pa, skoro sasvim si u pravu. Vazduh koji izdišeš svakako je znatno topliji od spoljašnjeg vazduha. Tvoja telesna temperatura od oko 36 stepeni (ako je 37 ili viša, ne treba da budeš napolju, već treba da ostaneš i da pokušaš da ozdraviš) zagreva udahnut vazduh u tvojim ustima na tridesetak stepeni. Istovremeno se skoro trenutno obogaćuje isparenjima vode od pljuvačke i vlažne sluzokože i dostiže više vrednosti relativne vlažnosti od bar 60%. U takvim uslovima, temperatura tačke rose je svakako iznad 15 stepeni, pa kada takav vazduh dođe u dodir sa spoljnim vazduhom niže temperature od tačke rose, počinje kondenzacija vodene pare u vazduhu. To se odmah vidi kao dah koji izlazi iz usta.
Kada vidiš svoj dah, pa znaš kako nastaje, zapitaš se zašto ne nastaje na samim ustima? I zašto ispari za par sekundi? Odgovor na prvo pitanje leži u činjenici da vazduhu koji izdišeš treba delić sekunde da se ohladi do temperature tačke rose, odnosno spoljne temperature. Mnogo je teže dahu da izgubi sadržaj vodene pare, pa se zato kondenzuje i vidi. Te sićušne vodene kapljice koje vidiš kao dah ipak ispare za par sekundi samo zato što se izdahnuti sadržaj vodene pare širi oko usta doovljno brzo da relativna vlažnost izdahnutog vazduha opadne do ispod temperature tačke rose, pa u tom trenutku isparavanje vodenih kapljica može neometano da se obavi zbog manjka vlage u vazduhu. Možda si primetio da se kod tragova kondenzacije od aviona dešava nešto slično, s tim što tragovi kondenzacije opstaju znato duže u vazduhu. To se dešava zato što se te kapljice vode smrznu tamo gore, pa postaju led koji je znatno teže vratiti sublimacijom u vodenu paru.
Kada vidiš svoj dah, možda se zapitaš kolika je, ustvari, temperatura vazduha. Nisi čuo na radiju dok si se spremao za odlazak napolje. Javni termometri nisu pouzdani, jer ujutru mogu da pokažu više temperature od realnih. Ali, obrati pažnju: tvoj dah najčešće počinje da se vidi na temperaturama manjim od 15 stepeni. Na 12 stepeni nema greške, sigurno je tu. Na nižim temperaturama ga ima koliko hoćeš! U svakom slučaju, vidljivi dah je jedan od pouzdanih pokazatelja da je dovoljno hladno da se razmišlja o toplijem oblačenju, pa grejanju, zimi...

Kada vidiš svoj dah, videće ga i drugi... (foto Contrail Science)

Kada vidiš svoj dah, a nije prohladno jesenje (zimsko, ili prolećno) jutro, već posle pljuska kiše koji je doneo osveženje, pad temperature, znaj da granica od 15 stepeni više ne važi. Zbog relativne vlažnosti vazduha koja dostiže vrednosti i preko 90%, dah može da se vidi i na 18 stepeni. Sa druge strane, ako duva topli vetar u jesenje (zimsko, ili prolećno) jutro, a znaš da je temperatura 15 stepeni ili možda par stepeni niža, daha nema! Doslovno je ispario na vetru. Tada je relativna vlažnost vazduha niža, pa je isparavanje intenzivnije od kondenzacije vodene pare koju izdišeš.
Kada vidiš svoj dah kako se lepi za staklo, u trenutku ti kroz glavu može proći zapažanje kako su to, ustvari, kapljice vode. Sićušne toliko da se pojedinačno ne vide, već se vide kao zamućeno staklo, one su istovetne rosi, s tim što su kapljice rose znatno krupnije, pa se mogu pojedinačno i uočiti. To je zato što kondenzovana vodena para dalje raste na hladnoj podlozi što nastavkom kondenzacije, što spajanjem sitnijih susednih kapi u veće. Vidiš, rosi je potrebno neko vreme da dobije toliko velike kapi, bar par sati, dok tvoj dah je tako kondenzovan puno, puno mlađi i kratkovečniji. I dok se udaljiš od tog stakla koje si maglio svojim dahom, sićušne vodene kapljice koje ga stvaraju će brzo ispariti, dok kapljice rose ostaju duže, jer su veće i treba im više vremena da ispare.
Kada vidiš svoj dah i sutra, znaćeš sve te male tajne koje on odaje. Tada ćeš moći da vidiš i druge ljude, da ih pozdraviš kad ih prepoznaš, da se nasmešiš, a i drugi će već videti taj dah, možda i taj osmeh. Svi smo mi ponekad kao zmajevi, bar kad nam se dimi iz usta!

Beleške o vremenu na velikoj visini iznad zemlje

Da li znaš da je moguće oceniti neke meteorološke elemente na velikim visinama iznad tla pukim osmatranjem sa zemlje?
Kako, pitaš me?
Eno, piše na nebu. Beli tragovi nebeskih pisaljki mogu da ti pruže tu informaciju. To su kondenzacioni tragovi aviona.
Ove tvorevine nisu ništa drugo nego vodena para iz ispusta gasova aviona, najpre kondenzovana, a zatim zamrznuta. Baš kao oblaci na tim visinama. Ustvari, kondenzacioni tragovi i jesu oblaci na neki način, ali svakako nemaju svoje mesto u klasifikaciji oblaka. A baš bi lepo stajali, pored Cirrusa, na visinama od 5 km i više.
Zastani ovde na trenutak, pa se vrati par rečenica unazad. Obrati pažnju: vodena para je kondenzovana, a zatim smrznuta. Sa druge strane, stoji izraz na visinama od 6 km i više. Kako je na tim visinama temperatura prilično niska, nekih -30 do -55 C, možeš da se zapitaš šta se ne slaže u ovim rečenicama? Otkud kondenzacija vodene pare na -40 C? Zašto nema sublimacije (direktnog prelaska iz gasovitog u čvrsto stanje)?
Temperatura vodene pare koja se ispušta iz motora aviona iznosi nešto preko 100 C (dakle, radi se o pregrejanoj vodenoj pari). Pri ulasku u hladan vazduh, vodena para se kondenzuje upravo zbog svoje pregrejanosti, a tek kasije smrzava, jer tečna voda na -40 C ne može da opstane duže od delića sekunde. Zato, ako veoma pažljivo posmatraš trag kondenzacije, videćeš da postoji jedno veoma kratko rastojanje od aviona do početka traga, toliko kratko da je avionu potreban isti taj delić sekunde da ga prevali. Za detaljniji odgovor moraćeš da se pozabaviš fizikom nešto ozbiljnije.

Zašto su tragovi kondenzacije nekad duži, a nekad kraći? Kada su deblji, a kada tanji?

Postojanje tragova kondenzacije zavisi od nekoliko faktora, među kojima je najvažniji relativna vlažnost vazduha. Ukoliko je vazduh vlažniji, tragovi kondenzacije će biti postojaniji. Pri niskoj relativnoj vlažnosti, tragovi kondenzacije su kratki ili se čak ni ne vide.

Dešava se da avion prolazi kroz oblasti sa manjom ili većom vlagom u vazduhu. Opstajanje tragova veoma jasno odgovara ovim promenama koje se ne mogu odrediti nikakvim standardnim meteorološkim merenjima. U ovakvom slučaju, trag je deblji kada je vazduh vlažniji, tanji gde je vazduh manje vlažan, a prekida se gde je vazduh suv.

Kondenzacioni trag - sad ga vidiš, sad ga ne vidiš... sve zavisi od vlage

Kondenzacioni tragovi nastaju kao jedna horizontalna linija na nebu. Ta linija počinje da se premešta u smeru vetra, širi usled turbulencije (pojednostavljeno rečeno, zbog promenljivosti brzine vetra) i spušta ka tlu, što mu daje dodatno prividno širenje. Kada trag, usled dugog opstajanja na nebu, počinje da dobija oblik češlja, nemoj misliti da se raširio. Trag najčešće stoji vertikalno, sa veoma malom nagnutošću od vertikale, kao zavesa koja leluja na promaji.

U početku, trag beše tanak, ali počeo je da se širi... i širi...

Iz svih ovih razloga, prividna širina kondenzacionih tragova zavisi prvenstveno od dužine opstajanja na nebu. Trag će nestati posle različitog vremena, bilo da je to pola minuta ili kraće, bilo da je to pola sata ili duže. U svakom slučaju, trag nestaje kada ovako stvoren led sublimira nazad u paru bilo zbog niže relativne vlažnosti vazduha od potrebne za njegov dug život, bilo zbog zagrevanja prilikom spuštanja u niže slojeve atmosfere.

A koliko je važno znati elemente vremena na velikim visinama iznad tla?

Prilično je važno, jer možemo da utvrdimo dva važna elementa. To su visinski vetar i visinska vlažnost vazduha.
Vetar na tim visinama uslovljava premeštanje vazdušnih masa koje nam diktiraju tip vremena koji vlada. Najšešće su to vetrovi između severozapadnog i jugozapadnog smera. Severozapadni visinski vetar najčešće ukazuje na hladne prodore, stabilno vreme posle fronta, dok jugozapadni smer često ide uz nestabilno vreme u proleće i početkom leta, dok polovinom leta je sastavni deo suše. U hladnijoj polovino godine, jugozapadni vetar na visini donosi otopljenje, ali sa naoblačenjem i padavinama. Ovo je vrlo gruba ocena, i nemoj je uzimati zdravo za gotovo, već pokušaj da takva strujanja povežeš sa nešto širim poznavanjem meteorologije, naročito kretanja ciklona.
Sama relativna vlažnost vazduha ne znači mnogo, jer nema oblaka na tom mestu. Dobro, desi se da tragovi kondenzacije budu pomešani sa Cirrusima, pa čak da se Cirrusi dodatno uvećavaju zbog njih. Međutim, povišena relativna vlažnost vazduha na visini često može da ukazuje na dolazak vlažnije vazdušne mase, naoblačenja, pa čak i padavina. Prati i sam, kada su kondenzacioni tragovi dugovečni, očekuj promenu vremena i meri joj vreme - obično promena vremena sledi za dan ili dva.

Postoji mnogo informacija o avionskim tragovima na Internetu. One su ponekad veoma oštro protivrečne. Kako da znam koja je informacija prava?

Bojim se da ćeš morati nekom da veruješ. Ja ti nudim mišljenje iza kojeg stojim. Tvoje je da mi veruješ, ako želiš. Opet, ne mogu da te ubeđujem, jer imaš pravo da veruješ u one druge informacije o avionskim tragovima. Ja se takvih informacija klonim, jer nije dobro videti svetske konspiracije ni gde ih ima, a kamoli gde ih nema. Imaj u vidu da avionski motori ne rade na vodu, pa tako ono što vidiš je samo vodeni deo ispusta gasova iz motora. Mnogo više ima ugljen-dioksida, a nemoj da te čudi ni prisustvo drugih materija, čak i teških metala kao što je olovo. S druge strane, sve to imaš i u ispustima iz drugih motora koji pokreću automobile, autobuse, kamione, kojih ima mnogo više nego aviona na nebu.

Javi mi šta misliš o kondenzacionim tragovima. Zanima me kakvo mišljenje prihvataš. Ako ti se moje ne dopada, neću se ljutiti. Sigurno. Podeli sa mnom svoje viđenje, bez obzira na to kakvo je.