Promene vremena koje se osećaju na licu

Čak i kad nema atmosferskih pojava, ni kada nebo ne govori mnogo svojim oblacima, opet se mogu osetiti vrlo fine promene vremena. Koža je ponekad veoma osetljiv pokazatelj određenih vremenskih karakteristika. A najosetljivija koža je upravo na licu.

Kada izađeš na hladno vreme, koji deo lica ti prvi reaguje na promene? Nos, naravno! Kao neka antena, prvi ‘namiriše’ promene temperature, jer svojim oblikom blago štrči sa površine lica. Baš ta osobina mu pomaže da prvi oseti promene temperature, jer je dovoljno mali da prvi poprimi deo toplote (ili hladnoće) okoline. Toplotni kapacitet nekog tela zavisi od mase i specifične toplote (jednostavnije rečeno, od veličine i vrste materijala). Ovakva osobina se može primeniti i na objašnjenje zašto se inje javlja pre svega na tankim i malim predmetima, kao što su četine zimzelenog drveća ili vrhovi i žice ograde. To je odavno poznato. Seti se stihova čika Jove Zmaja:

Uf, sto je hladno, hocu kuci... foto Moj Pedijatar

A šta meni zima može,

šta mi može, šta mi sme,

da mi nosić pocrveni,

eto to je, to je sve.

Posle nosa, sledeći reaguju obrazi, koji su ponekad pravi meteorološki instrument. Naime, kada jedva osetiš promenu temperature na obrazima, to znači da je razlika u temperaturi pre i posle promene oko 2 stepena Celzijusa. Tako možemo smatrati da je koža obraza neka vrsta termometra sa podeocima na 2 stepena.

Ovo, naravno, važi ako ne osećaš nikakvo strujanje vazduha. Sa druge strane, ako nema promena temperature, isti ti obrazi mogu da osete javljanje vetra od najmanje 2 metra u sekundi. Na ovaj način, obrazi se ponašaju kao indikator vetra sa pragom osetljivosti od 2 metra u sekundi, odnosno 2 stepena Boforove skale. Sada vidiš da svako od naskao da ima deo meteorološke stanice kao deo sebe.

Postoje i znaci surovosti zime koji se mogu opaziti na goloj koži. Jedan od takvih znakova je opisan kao Arktičko pravilo 30-30-30 koje kaže da se na temperaturi od -30 stepeni Farenhajta (oko -35 stepeni Celzijusa) i pri vetru brzine 30 milja na čas (oko 15 metara u sekundi) otkrivena koža smrzava za svega 30 sekundi. Pri tome, kada se kaže da je koža smrznuta, misli se na promrzline najvišeg stepena, kada se tkivotrajno oštećuje. Uh, kad samo pomisliš koliko se ljudi smrzlo u polarnim ekspedicijama i ko je sve to morao da preživi da bi se utvrdilo ovakvo surovo pravilo… još strašnije je kad shvatiš da takva iskustva mogu da steknu i ljudi koji nisu u takvim avanturama svojevoljno, već trpe zimu decenije ili stoleća.

Da vidimo... kolona -30 i red 30 daje... ekstremnu hladnoću! Brrrr... (tabela Accuracy Project)

Kombinacija niske temperature i vetra je često opisana kao subjektivni osećaj temperature, odnosno pri kojoj temperaturi jedva osetnom vetru se stiče isti osećaj hladnoće. Postoje mnoge formule i tablice za izračunavanje tog osećaja, ali često se one međusobno dosta razlikuju. Ono što je zajedničko jeste da se uzima u računicu temperatura površine kože od oko 32 stepena Celzijusa i granica osećaja vetra od 2 metra u sekundi. Sve ostalo može biti krajnje subjektivno. U svakom slučaju, izračunavanje subjektivnog osećaja temperature može biti zabavno, ali i predmet stručnih izučavanja. Ne, nisam rekao ‘meteoroloških’.

Sada znaš kako se oseća blaga, a kako ekstremno oštra zima. Ali, više će ti značiti ako ova saznanja iskombinuješ sa ostalim znanjima o vremenu koje si sticao kroz iskustvo, vremenom posmatrajući vreme.