Jači vetrovi, slabije vidljivosti

Jesen je vreme kada su sumaglice i magle sve češće. Vazduh sve više liči na neumiveno lice. Tmurni dani donose sumaglice, a tiha vedra jutra više nisu bistra kao u proleće i na leto.

Jesen je vreme kada se vetrovi vraćaju na scenu, kovitlajući kroz opalo lišće u prirodi i sitne otpatke u gradovima. Grane se ljuljaju, kao da mašući pozdravljaju dolazeću poznu jesen. Ruke hrle u džepove u pokušaju da sačuvaju ono malo toplote.

Osim jeseni, šta pojačan vetar i smanjena vidljivost imaju zajedničko?

Na prvi pogled, baš ništa. Ali, ako si pažljiv posmatrač vremenskih prilika, neće ti promaći nekoliko detalja koji ukazuju na posrednu zavisnost vidljivosti od vetra. Vetar sam po sebi ne može mnogo toga da učini, ali i sam znaš koliko je u stanju da utiče na druge stvari. Ali, polako ću ti otkrivati jednu po jednu vezu između vetra i vidljivosti.

Sumaglice, bez obzira da li kvare vidljivost u tmurnom ili vedrom danu, javljaju se samo kada je vetar sasvim slab. Pri tome, smanjenje vidljivosti nije uvek samo od prisustva vodene pare u vazduhu skoro do zasićenja, već i od prisustva prašine i čađavine koje potiču od sagorevanja raznih goriva. Čim vetar postane umeren, vazduh počinje da se čisti od ovakvih primesa koje lebde u vazduhu. Jak vetar obično omogući vidljivost od najmanje 10 kilometara, čime se ukida pojava sumaglice.

Ali, šta se dešava kada taj isti vetar donese nešto što smanjuje vidljivost? Ima i takvih pojava koje nastaju povećanjem brzine vetra i smanjenjem vidljivosti. Takve pojave obično sadrže razne čestice podignute sa tla, odnosno podloge, pa njihov identitet zavisi od prirode takvih čestica.

Koje su to pojave koje smanjuju vidljivost kada vetar pojača?

Vetar je jedva podigao sneg sa tla (foto J.R./Pinehouse Photos)

Mećava je tipičan primer ovakve pojave. Vetar podiže pahulje suvog snega sa snežnog pokrivača već pri brzini od oko 8 m/s. Kovitlanje snega iznad površine je sve veće, zauzima sve veću visinu sa daljim pojačanjem vetra. Kada uskovitlane pahulje dostižu visinu manju od visine oka osmatrača (po definiciji Svetske Meteorološke Organizacije, to je visina od 1,80 m), tada se ova pojava nazina niska mećava. Ona još uvek ne ugrožava vidljivost u bitnoj meri, ali je sklona da pravi neke druge nedaće, kao snežne nanose.

Da li to sneg pada ili se penje? (foto Anthony's Science Blog)

Međutim, veoma jak vetar koji podiže sneg sa snežnog pokrivača iznad visine oka osmatrača naziva se visoka mećava. Logično, iz same definicije ove pojave je jasno da je vidljivost smanjena na manje od 10 kilometara, a obično iznosi 1 do 4 kilometra. Visoka mećava može da bude i takva da može da te zbuni i da od silnih pahuljica u vazduhu, nošenih veoma jakim vetrom, više ne razlikuješ da li padaju iz oblaka ili su podignute sa snežnog pokrivača. Sve te pahulje lete skoro horizontalno, kao da prave oštre rezove u vazduhu. Peckaju po licu, ponekad jače od samog mraza. Vidljivost tada može da bude smanjena i na desetak metara. Srećom, ovo se najčešće dešava na planinama, kada snežni oblak nalegne na njene obronke, dok je u nizijama prilično retko da se oblak sa snegom spusti skoro do tla uz takav vetar.

Prašina se podiže vetrom (foto The Long Island Blog)

Postoji i drugačija verzija ove pojave, poznate pod nazivom prašinska, odnosno peščana mećava. To je ista pojava kao i snežna mećava, samo što čestice podignute sa tla više nisu pahulje snega, već zrnca prašine, odnosno peska. Naravno, ova pojava je mnogo zastupljenija u predelima sa peščanim tlom. Međutim, može da dođe do ove pojave i u vreme velikih suša, kada posle nekoliko dana bez ijedne kapi kiše tlo postane toliko suvo da je prekriveno tankim slojem prašine. Najčešće se to dešava leti, prilikom nailaska hladnog fronta sa pojačanim vetrom, tako da ova pojava ne traje dugo, manje od sat vremena. Vidljivost je tada obično smanjena na 2 do 8 kilometara, dok su vidljivosti manje od kilometra mnogo verovatnije u pustinjama nego u našim predelima. Samo se seti priča o karavanima koji bivaju zaustavljeni, kako ne bi zalutali u dubinu pustinje.

Kud plovi ovaj brod po ovakvom moru? (foto The American Practical Navigator)

I na moru može doći do slične pojave, kada vetar otkida kapljice vode sa talasa. Takva pojava više nije nikakva mećava, već se naziva dim mora. Ponekad, takve kapljice mogu ponegde da dobiju oblik pokretnih vrtloga. Na talasima, te kapljice su često pomešane sa penom. Vidljivost je smanjena srazmerno jačini vetra, a ponekad se može činiti da se više ne zna da li vidljivost smanjuju te kapljice ili visoki talasi.

A da li može da se pojavi slaba vidljivost, a da vetar ostane slab?

Naravno. Pa zar to nije mnogo češći slučaj? Ah, dobro, podsetiću te i na to… ali drugi put.