Tmuran
jesenji dan se ogrnuo širokim sivim oblačnim plaštom. Hladnoća tera prste u
džepove ili pred usta kako bi se zagrejali duvanjem. Sva sreća, pa nema vetra
koji bi osećaj hladnoće pojačao. Sasvim je dovoljno to što sve deluje nekako
zamućeno, kao pogled iz neumivenih očiju. Oseća se neka vlaga koja prekriva
travu, kolovoze, drveće, zidove, sam vazduh, čitav svet.
Taman
pomisliš kako je dobro što ne pada kiša, kad ti na lice slete prvi dodiri
sitnih vodenih kapljica, slabašni kao titraji, na granici da ih i ne osetiš.
Nije to kiša kakvu očekuješ. Ovo je više kao neka magla koja se cedi iz oblaka.
Kad obratiš pažnju, primećuješ lebdenje i sporo spuštanje tih sićušnih kapljica
što te skoro golicaju. Kad prođeš rukom kroz njih, čini ti se kao da ćeš ih
razneti oko sebe, a one hrabro ostanu u tvojoj blizini i zaplešu.
Kako su sitne ove kapljice... ali ih puno ima! (foto Hairstyle Pictures) |
Da, to
je sipeća kiša, ili kako je još meteorolozi nazivaju, rosulja. Čudnog li naziva, primetićeš. Zvuči kao rosa, a nije. Rosaje nešto što krasi vedra jutra. Vedrinu sada možeš samo da zamišljaš, da je se
sećaš.
Odakle li dolazi?
Naizgled
težak sivi, jednolični oblačni sloj Stratusa donosi ovu vrstu padavina. Prema
definiciji Svetske meteorološke organizacije (WMO), rosulju čine vodene
kapljice prečnika manjeg od 0,5 mm. Osim iz Stratusa, rosulja se javlja i iz
magle, jer Stratus može da predstavlja maglu koja je izdignuta iznad tla. Po
svojoj prirodi, rosulja i ne može da se javi iz oblaka nekog drugog roda.
Ceđenje...
Da, to je prava reč koja opisuje nastanak rosulje. Spuštanjem vazduha sa veće
visine dolazi do intenziviranja procesa kondenzacije vodene pare u kapljice
vode. Zbog tako povećane koncentracije kapljica vode, one se češće sudaraju i
spajaju u veće, pa u nekom trenutku postaju dovoljno velike da savladaju silu
Zemljive teže ili, kao na planinama, da nalete na neku podlogu i tako iscede iz
oblaka. Ali, kako se kondenzacija i dalje nastavlja, isceđena voda iz oblaka se
brzo nadoknadi novonastalom iz dalje kondenzacije. Rosulja se javlja dokle god
se održava ovaj sled događaja. Čim oslabi spuštanje vazduha na visini,
kondenzacija slabi i više nema vode koja bi se cedila iz oblaka.
Koje su prateće atmosferske pojave koje se javljaju uz rosulju?
Vidljivost
koja tom prilikom vlada je prilično slaba. Ako nije u pitanju magla, kada po
definiciji vidljivost iznosi manje od 1000 metara, onda vidljivost može da bude
u domenu sumaglice, odnosno počev od 1 km, ali manje od 10 km. Relativna
vlažnost vazduha je prilično visoka, obično preko 85%, a neretko dostiže 100%,
odnosno dolazi i do zasićenja vazduha vodenom parom. Zbog toga, a i zbog nižih
temperatura, isparavanje vode sa tla je znatno manje nego inače. Zato i ostaje
taj osećaj vlage na svim predmetima i u vazduhu.
Veoma,
veoma retko, vidljivost prilikom rosulje može da bude 10 km, ali takva rosulja
se već graniči sa sitnom kišom, jer Stratus retko dozvoljava vidljivosti od 10
km na više. Ako je vidljivost dobra, a beležiš rosulju, zapitaj se da to nije
ipak neka sitna kiša, a Stratusi iznad tvoje glave već mogu da budu i
Stratocumulusi.
Koliko su značajne količine padavina od rosulje?
Takmičenje u količini padavina između rosulje i kiše (ilustracija USA Today) |
Iako
znaš, kao ljubitelj vremenskih prilika i prirode, da je svaka atmosferska
pojava važna i da je svaka količina padavina važna, sada znaš i zašto je važna.
Verujem da ćeš pažljivo pratiti pojavu rosulje i razumeti vremenske prilike još
malo više nego ranije.
u delu ..pratece atmosferske pojave,po pitanju vidljivosti stoji da je ona uglavnom u domenu sumaglice,treba dovrsiti misao u smislu, da li tu postoji /prateca/ pomenuta pojava ili je to samo posledica rosulje,ili je i to u domenu procene.....
ОдговориИзбришиSumaglica je atmosferska pojava kojom se označava smanjena vidljivost zbog zamućenja atmosfere vodenom parom.
ИзбришиRosulja može da smanji vodljivost, kao i bilo koja druga padavina. A i ne mora, isto tako.
Ne postoji decidirano pravilo vođenja sumaglice i padavina u isto ili strogo različito vreme.
Osmatrač je taj koi treba da zaključi da li mu je smanjena vidljivost zbog padavina ili samo vcodene pare u vazduhu.
Jedino što treba imati na umu kao pravilo jeste da se sumaglica obično javlja ispod sloja Stratusa. Retko kada to nije slučaj. Kako je navedeno da rosulja pada isključivo iz Stratusa, logično se nameće zaključak da se uz rosulju obično javlja i sumaglica.
Sumaglicu ne treba po svaku cenu ukidati kad se uvode padavine. Kako pojava sumaglice ne ide u izveštaje uz informaciju o padavinama, najpametnije je sačekati kraj padavina i onda odlučiti da li zadržati sumaglicu ili ne.
Prema mom mišljenju, sumaglica postoji uz padavine kada je nastala pre padavina. Ako se vidljivost poveća na bar 10 km tokom padavina, tada se sumaglica ukida. S druge strane, kada počinju padavine, a nema sumaglice, pojava smanjene vidljivosti na ispod 10 km tokom padavina nije nužno i sumaglica. Ako se smanjena vidljivost zadrži i na prvom prekidu padavina, onda treba uvesti sumaglicu. Osmatraču ostaje izbor da li to da učini kada mu se smanjila vidljivost na ispod 10 km ili u trenutku prvog prekida padavina.
Jesam li pokrio sve nejasnoće oko sumaglice?
Drago mi je da su se vidjenja stvari umnogome poklopila.Da li su sve sumnje otkolonjene,svalkako ne,ali ovim odgovorom kolege imaju slobodu odlucivanja,i da pojava sumaglice ne prati obavezno pojavu padavina,nazalost cesto se desava, pocnu padavine otvara se pojava sumaglice ,kraj padavina i kraj sumaglice,takvi primeri uglavnom govore da nije trebalo otvarati pojavu sumaglice,ali svakako ima izuzetaka,kada vam padavine na stanici prestanu,a nastave,ili procenjujete da i dalje ima istih u okolini i td,itd,itd U svakom slucaju dobar savet-uputstvo,e sad kako samo ja komentarisem ili ja znam ili neznam,ali to je najmanje bitno.pozz
ОдговориИзбришиimas +
Greške su sastavni deo ljudskog rada. Ko ne greši, nije čovek koji radi.
ИзбришиZajedno znamo više i imamo više iskustva.
Hvala ti što si se javio. Pozdrav!