Ledeni ukrasi zime

Već najblaži stisak zime, mraz, ostavlja ukrase na jelkama. I bilo je vreme! Zimske radosti traže odgovarajuće ukrase, a ko može lepše da ih ostavi u prirodi nego temperatura ispod nule? Uz dovoljno vodene pare u vazduhu, ove ledene kreacije mogu biti veoma raznolike i interesantne.

...upravo tako, inje može da se stvori čak i na paučini!

Recept za pravljenje inja mora da sadrži neophodne sastojke, odnosno temperaturu ispod nule (što nižu, to bolju), visoku relativnu vlažnost vazduha (bar 70-80%, a idealno bi bilo preko 90%, kao u sumaglicama ili veoma često u maglama). Najzgodnije mesto za kačenje ovih finih ledenih ukrasa su vrhovi iglica četinara, zaostalo lišće na žbunju, najtanje grančice drveća, žive i žičane ograde, pa čak i paučina, a često se njima kite i parkirani automobili, kao da su im to ulaznice za parking. Ovi ukrasi su fina sorta i ako slučajno zatreseš te grančice i lišće koje nose inje, ono će da spadne.

A-ha! Zatekao sam te u berbi inja!

Brzina vetra nije mnogo bitna za samo stvaranje inja, mada je za najfinije, kristalasto inje, neophodan sasvim slab, jedva primetan vetar. Zauzvrat, inje može da pokaže pravac tog vetra, jer se ledene iglice usmeravaju uz vetar. Zanimljivo je da je smer vetra u temperaturnim inverzijama veoma često potpuno različit od smera vetra iznad inverzije. Znajući to, poznavaoci lokalnog vremena mogu da procene da li će se temperatura i dalje spuštati, ili će ipak doći do otopljenja. Na primer, ako je inje okrenuto ka severozapadu, a južni vetrovi donose topli vazduh po visini, što uslovljava jačanje inverzije, može se očekivati još malo niža temperatura. Ili kontraprimer: ako je inje okrenuto ka jugu, zbog severnih vetrova i nailaska hladnijeg vazduha na visini, može se očekivati slabljenje inverzije i rasturanje magle ili niske Stratusne oblačnosti. Ovo su samo mogući primeri, i nemoj ih uzimati zdravo za gotovo, već prati i proučavaj vreme u svom kraju, kako bi doneo slične, odgovarajuće zaključke koje bi ti koristili. Takođe, moguće je da ne uspeš da dođeš do sličnih zapažanja i zaključaka, jer nisu obavezni za sve krajeve. Ne brini za to, jer u svakom kraju mogu da se zapaze izvesna iskustvena pravila. Baš kao kad zalutaš bez GPSa, pa kažu 'Kartu čitaj, a seljaka pitaj'.

Do skidanja ledenih ukrasa od kristalastog inja dolazi čim temperatura poraste na vrednosti iznad nule. Sve što nosi inje na sebi postane dovoljno toplo da otopi tu tananu vezu sa ledenim kristalima i sve jednostavno spadne, kao da strese sve sa sebe. Ponekad ni porast temperature ne mora da bude presudan, naročito ako je inje sasvim malo i mlado, stvoreno prethodne večeri. Tada može biti dovoljno da nema magle, da vlažnost vazduha opadne i tako se uskrati podrška stvaranju i opstajanju inja.

Kristalasto inje - ukras na grančicama

Osim kristalastog (odnosno mekog) inja, postoje još dve vrste: zrnasto (tvrdo) inje i ledeno inje. Te dve vrste nisu baš toliko romantične. Obično se mogu naći u planinskim oblastima, na drveću i raznim predmetima u vidu neprozirnih ledenih naslaga različitih debljina, stvorene na umerenom i jakom vetru i temperaturama neposredno ispod nule. Zato mi nemoj zameriti što ih sada neću opisivati, jer ne želim da kvarim ove nežne, romantične prizore koje nam donose ledeni ukrasi zime.

Magla sakriva, magla otkriva...

Sunce na horizontu... kom horizontu?

Dok se vedri zimski dan približava svom kraju, vidljivost postaje sve slabija. Sumaglica obavija vazduh sve gušće, a Sunce se vidi kao jedan slab narandžasti krug koji se ocrtava kroz zamućen vazduh koji zalazi iznad horizonta. Ustvari, već je teško uopšte govoriti o horizontu, jer se nebo i zemlja od sumaglice teško razgraničavaju u sivilu. Vazdušni pritisak je dosegao svoj vrhunac i skoro neznatno skliznuo naniže, očekujući toplije vetrove sa južne strane. A vetar, lenj od zime, kao da hoće da zastane i odmori preko noći.

Skoro neprimetno, vazduh kao da se zgusnuo, jer je vidljivost opala na manje od 1 km. Sada već mogu da ti pričam o magli, jer je ovim ispunjen jedan neophodan uslov za raspoznavanje magle. Drugi isto tako važan uslov jeste da je vidljivost smanjena zbog prisustva vodenih kapljica kondenzovanih iz sveprisutne vodene pare.

Pogledaj uvis… Vidiš li nebo, ima li išta od one vedrine koja je prethodila magli? To treba da razlikuješ, jer se posebno vodi računa o magli kad je nebo vidljivo i o magli kad je nebo nevidljivo. U suštini, nema mnogo razlike između ove dve osnovne vrste magle, osim u njenoj debljini. Vidljivo nebo ukazuje na debljinu magle do stotinak metara, a kroz deblje magle se nebo ne da uočiti.

Magla sakriva, noć sakriva... samo svetlost otkriva

Magle se razlikuju i po načinu postanka. Opisao sam ti nastanak radijacione magle, hlađenjem mirnog vazduha pri površini tla. Advektivna magla nastaje kada se premeštanjem vazduha vazduh dovede do zasićenja vodenom parom usled mešanja hladnijeg, suvljeg dela, spremnog da primi topliji i vlažniji vazduh koji nosi višak vodene pare za kondenzaciju. Osim toga, advektivnom maglom može da se smatra i ona magla na planinama koja nastane za nekoliko sekundi, a ustvari oblak, nošen vetrom, naiđe na taj deo planine.

Ponekad, u magli se na veoma niskim temperaturama stvaraju sićušne ledene iglice koje lebde u vazduhu. Takva pojava se tada naziva ledena magla. Temperatura tada nije 0 stepeni, već znatno, znatno niža, bar -10, a najverovatnije oko -20 stepeni. Ledene iglice se stvaraju usled sublimacije vodene pare, direktnog pretvaranja vodene pare u ledene kristaliće. Ovaj fazni prelaz je moguć samo pri tako niskim temperaturama, jer se tako zaobilazi tečno agregatno stanje koje je održivo na temperaturama neposredno ispod nule. Tečno agregatno stanje, stanje prehlađene vode, podrazumeva znatno veći pritisak u samoj kapljici vode zbog postojanja površinskog napona koje kapljicu odvaja od vazduha. Pri većem pritisku, temperatura faznih prelaza iz jednog agregatnog stanja u drugo je znatno niža. Ako imaš sve ovo u vidu, shvatićeš koliko je besmisleno smatrati maglu ledenom na temperaturama neposredno ispod nule.

Uz vidljivost smanjenu na manje od kilometra, magla sakriva sve što se nalazi na većim rastojanjima. Seti se samo koliko može magla da bude gusta… Stotinak metara, nekoliko desetina? Deset? Može i manje, ali retko. Šašavo ili ne, ali sećam se jedne magle u kojoj nisam mogao da uočim ni svoja stopala na tlu.

A šta magla otkriva?

Pojava radijacione magle je neposredno vezana za temperaturnuinverziju. Idući uvis, vazduh je sve topliji, sve do vrha magle. Odatle pa na više, vazduh ponovo postaje hladniji, tako da visina magle otkriva vrh temperaturne inverzije.

Inverzija može da bude izraženija sa prilivom toplijeg vazduha po visini. Hladan vazduh uz samo tlo ostaje skoro netaknut, pa je promena temperature sa visinom još izraženija. Štaviše, dešava se da pri pojavi toplog vetra na visini, vazduh uz samo tlo može dodatno da se hladi, jer je prosto prikovan za podlogu koja se i dalje hladi. Sunčevo zračenje je skoro neznatno, a svako telo odaje svoju toplotu. Tako dolazimo do još jednog zanimljivog detalja, a to je da sve niža temperatura vazduha u dnu magle otkriva sve topliji vazduh na visini.

Ipak, u jednom trenutku, ova naizgled apsurdna situacija mora da se prekine. Ukoliko topli vetar postane jači, počeće da se ‘češe’ o sloj magle ispod sebe, pa će je tako ‘raščešati’ i oštetiti svojim turbulentnim mešanjem. Tada magla brzo nestaje, ustupajući mesto osetno toplijem, ali vetrovitom vremenu. Kao što znaš, takve situacije su aktuelne prilikom približavanja naoblačenja sa mogućim ili izvesnim padavinama, te ih magla otkriva na ovaj način.

Nestanak radijacione magle je uslovljen promenom vremenske situacije, odnosno narušavanjem temperaturne inverzije. Naoblačenje je sasvim dovoljno za to. Zračenje toplote uvis tako biva ‘poklopljeno’ oblacima koji vraćaju emitovanu toplotu nazad ka tlu. Seti se kako temperatura ponekad malo poraste noću pri naoblačenju, dok je vetar još slab.

Ponekad se dešava da nadiranje sve hladnijeg vazduha, koje je najizraženije upravo na visinama do kojih se pruža debljina magle, prosto sprečava postojanje magle. Temperaturna inverzija, čiji je vrh na tim visinama na kojim su izraženi takvi hladni vetrovi, biva direktno napadnuta bez pardona i briše je kao gumicom. Na ovaj način, čak i nestanak magle otkriva prodor hladnog vazduha. Zanimljivo je da pri ovakvom događaju, temperatura koja je bila ‘zakovana’ na niskim vrednostima biva ‘oslobođena’ nestankom inverzije i mešanjem u dubljem sloju vazduha, pa ponekad dolazimo do ‘apsurda’ da prodor hladnog vazduha podiže temperaturu.

Magla možda sakriva pogled u daljinu, ali ako prepoznaješ njeno ponašanje, ume da otkriva vremensku situaciju. I to je, na neki način, pogled u daljinu, zar ne?