Pogačice na nebu (Cumulus humilis)

Došlo je do promene vremena. Prolazak hladnog fronta je okončao još jedan nalet vrućine. Sada, posle promenljivo oblačnog vremena, vidiš kako se sve polako smiruje i nebo se čisti od oblaka. Vedrina osvaja. Lakše dišeš, prijatnije je, bolje se osećaš.
Ujutro vidiš umiveno nebo, sa intenzivnijom plavom bojom nego tokom vrućine. Sve deluje sveže, temperatrura je osetno niža, prijatnija. Pomisliš kako se sve sprema za lep, bistri, plavi dan.

Da li?

Često se dešava da takav dan ne ostane bez oblaka. Leti, kada je još uvek dosta toplo, zbog intenzivnog zagrevanja tla počinju da se javljaju uzlazna strujanja (konvekcija) koja počinje da podiže sa tla toplotu i vlagu, isparenja od nedavne kiše. Takav vazduh se uzdiže skoro neprimetno do neke visine na kojoj počinje kondenzacija podignute vodene pare. Ta visina se u meteorologiji naziva nivo kondenzacije i prvenstveno zavisi od vlažnosti i temperature vazduha koji se nalazi između tla i te visine. Sada delove te podignute vlage možeš da vidiš u obliku malenih belih čupavih oblačića, oblaka roda Cumulus (lat. gomilasti) vrste fractus. (lat. iskidan, u komadićima). Što ih ima više, sve jasnije primećuješ da im je osnovica ravna, kao da stoje na nekom visokom nevidljivom stolu, pa tako dobjaju lep, okruglast izgled, kao pogačice na nebu.

Pogačice na nebu koliko ti duša hoće...

Kako dan odmiče, vidiš kako ove 'pogačice' rastu, ali samo do neke visine i ne mogu da se razviju u neki deblji oblak. Umesto toga, sledeći priliv vlage koja se kondenzuje ide na rast oblaka u širinu, kao da uzalud udaraju u tavanicu. Takav Cumulus je označen kao vrsta humilis (lat. malog rasta, nizak). Iako su male visine, ovih oblaka može da se nakupi do 6 ili 7 osmina pokrivenosti neba, ali nikad ne mogu da prekriju čitav nebeski svod. Ako ti se čini da se to ipak desilo, onda ili ne uzimaš u obzir neophodan prostor između oblaka koji obezbeđuje sunčevim zracima da ih daljim zagrevanjem tla i dalje stvaraju, ili su to postali neki drugi oblaci.

Ali, otkud ta nevidljiva tavanica?

Ova nevidljiva tavanica potiče od sloja vazduha koji se nalazi dosta iznad tla, u kojem još uvek dolazi do zahlađenja sličnog onom koje si osetio pre dan-dva. Hladan vazduh se, kao teži i gušći, podvlači pod topli, kao neki klin, pa se sloj u kojem su razlike u temperaturi jako izražene, polako podiže. Zona u kojoj su te razlike u temperaturi tako nagle naziva se granična, odnosno frontalna površina, i ona razgraničava toplu i hladniju vazdušnu masu. Razlike u temperaturi između toplijeg i hladnijeg vazduha u tom sloju mogu da budu takve da temperatura, umesto da uobičajeno opada, počinje da raste sa povećanjem visine. Takvu pojavu meteorolozi nazivaju inverzija (ono što je obrnuto od uobičajene situacije). U sloju frontalne inverzije nema uzlaznih, već silaznih strujanja vazduha.

Ovako nastaju 'pogačice' na nebu

U početku, ovaj sloj, koji meteorolozi nazivaju visinska frontalna inverzija, nalazi se na oko 2-3 km, a zatim se tokom dana polako penje, jer se klin hladnog vazduha sve više zabija pod topli vazduh. Do kraja dana, inverzija se podiže za nekih 500 do 800 metara, a sledećeg dana može da bude na visini 3 do 4 km. Što se više podiže, inverzija postaje sve manje izražena, dok potpuno ne nestane posle dva do tri dana.

Upravo ovako opisana frontalna inverzija je ta nevidljiva tavanica koja sprečava da Cumulusi rastu u visinu i primorava ih da se šire. Naime, za nesmetani rast oblaka u visinu, neophodno je da temperatura dovoljno brzo opada sa povećanjem visine (najmanje 6 stepeni na 1 km razlike u visini). Ovakve promene temperature sa visinom su omogućene zagrevanjem tla od sunčevih zraka. Međutim, pojavom frontalne inverzije dolazi do znatno slabijeg opadanja (ili čak rasta) temperature sa povećanjem visine, pa su u tom sloju svi razvoji oblaka u visinu jednostavno onemogućeni.

Ovo je jedna vrlo specifična vremenska situacija koju analitičari vremena treba da prepoznaju ne samo po prostornoj raspodeli temperature, vetra i ostalih meteoroloških elemenata, već i po oblacima. Zato se u meteorološkim izveštajima za razmenu podataka ovi oblaci obeležavaju posebnom šifrom. U SYNOP izveštaju, šifra za opis niske oblačnosti je (Cl) je 1.

Šta znači ovakav razvoj oblaka? Kakvo vreme mogu da očekujem?

Praktično, ova situacija najčešće najavljuje lepo i stabilno vreme. Oblaci koji se tako stvore preko dana, obično će tokom popodneva da se rasplinjuju i nestaće do večeri, ali samo privremeno, do sutra, kada će najverovatnije ponovo biti lepo vreme. Ako tih oblaka sutradan bude više, onda se mogu očekivati slabi lokalni pljuskovi kiše tokom popodneva, jer će se oblaci razvijati više u visinu i tako će moći da puste koju kap kiše iz sebe. Sa druge strane, sutradan može da bude manje tih oblaka, pa se tako može očekivati stabilnije i toplije vreme.

Naravno, i od ovih pravila ima izuzetaka, ali su ti izuzeci obično vezani za zimu. Sada, dok je leto još uvek u svojoj punoj snazi, malo je verovatno da ovakva prognoza vremena bude nepouzdana. Zato, uživaj u lepom vremenu! Izađi, prebroj i oceni koliko ima oblaka (pazi da te oni ne prevare, pričao sam ti o tome pre neki dan), pa sam proceni kakvo će biti vreme. I obavezno mi javi kako ti se čini da sam predviđaš vreme, a da ti nisu neophodni izlazi iz numeričkih modela prognoze vremena, već si sam svoj meteorolog, kao naši stari.