Pažnja! Hladni talas!

Zima se polako zahuktava, kao da je skupljala snagu proteklih meseci. Mrazevi svraćaju još od jeseni, slana je sve češće tu, pa iz tabora gostiju prelazi u tabor domaćina. Inje dopunjava ledeni ugođaj, što svojim naleganjem na slanu, što kićenjem grančica, ograda i ostalih predmeta svojim iglicama. Na licu i rukama se sve više osećaju ujedi mrazeva. Smrznuto tlo  i poledice koje napadaju kolovoze, pločnike, puteve i staze, samo potvrđuju da je temperatura sve češće ispod nule.

Ali, koliko?


Pa, do -10, -15, -20 stepeni. Čak i niže. Kako gde. U svakom slučaju, znatno ispod uobičajenih vrednosti.

Ne, ne... nego koliko dugo?

To zavisi od vremenske situacije. Ozbiljne promene vremena se mogu predvideti i po sedam dana unapred, što je sasvim dovoljno da se spremiš za predstojeći hladni talas, odnosno period od najmanje tri dana izuzetno hladnog vremena. A najviše... ko koliko izdrži, pa makar i par sedmica.

Kako da saznam kada nailazi hladni talas?

Jednostavno, prati informativne emisije na radiju, televiziji, a na Internetu najbolje je da pratiš zvanična saopštenja meteorološke službe (npr. RHMZ Srbije).

Šta da radim kada se najavljuje hladni talas?

Za početak, proveri gde vrata i prozori puštaju hladnoću da nezvana ulazi u kuću. Ako vidiš neko mesto gde 'vuče od prozora', postavi još jedan sloj trake za izolaciju. Ako nemaš, stavi čiste krpe (prljave nisu higijenske), peškire ili takvu tkaninu na ta mesta, kako bi presekao odstupnicu toploti prilikom njenog bežanja iz kuće.
Proveri kako ti rade grejalice. Klima uređaji treba da miruju, jer ne treba ih koristiti na tako niskim temperaturama za dogrevanje. Uostalom, to piše na svakom uputstvu za korišćenje klima uređaja. Proveri instalacije, osigurače. Bolje je da ti izbije osigurač nego da izbije požar zbog loših instalacija. Ako ti treba drva za potpalu ili grejanje, o tome je trebalo da misliš tokom leta, ne sada.
Računaj da zbog prekomernog trošenja struje za grejanje, elektroenergetski sistem može da poklekne, pa da nemaš struje ni ti, ni onaj ko je povukao malo više struje nego što mu je potrebno. U to ime, obezbedi sveće, jer ne samo da će ti osvetleti sobu, već ćeš zgrabiti koje zrnce toplote više.
Vreme neće biti nimalo prijatno, ni meteorološkog osmatrača da pošalješ na osmatranje, a kamoli da sam negde ideš po toj ledari. Imaj dovoljno hrane da ne moraš da ideš za svašta u prodavnicu. Spremi čajeve, pa makar i šumadijske (ali ne preteruj!).
Zdravlje će biti na iskušenjima, te osim čajeva, spremi i topliju odeću, pa pređi na poznato 'slojevito' oblačenje. Ako znaš nekoga ko prima neku terapiju, kaži mu da obezbedi dovoljno lekova za tih nekoliko dana.
Istoči vodu iz vodova za koje pretpostavljaš da mogu da budu zamrznuti. To je mnogo bolje nego da menjaš popucale vodove po kući.
Auto može i da miruje. Ako nemaš garažu, ušuškaj ga pod ciradu. Svakako imaj na umu kakav ti je antifriz u hladnjaku. Najzad, ne moraš valjda da voziš tih dana, neka vozi ko mora (taksi, javni prevoz), bolje je da se voziš nego da voziš.

Počinje hladni talas. Osim da cvokoćem i čekam da prođe, šta još mogu da učinim?

Pazi na ispravnost uređaja u kući. Ako neki trpi iskušenja, malo ga poštedi. Provetravanje kuće treba da ostane, ali ga skrati maksimalno. Cilj provetravanja je da izmeniš vazduh, oslobodiš se ustajalog vazduha punog kućne prašine i klica, a ne da greješ ulicu ili dvorište. Obavezno provetravaj prostorije u kojima se loži, da se oslobodiš dima i drugih produkata gorenja (ugljen monoksid i slični neosetni zlotvori vazduha).
Ne šetaj se iz toplog u hladno i obrnuto. Ne samo da to nervira ostale ukućane, već nepotrebno hladiš zagrejane prostorije, a možeš i sam da se prehladiš zbog lošeg oblačenja.
Isključi sijalice i naročito grejalice za sobom. Nećeš trpeti zbog manje grejanja koliko rizikuješ požar ili u najmanju ruku izbijanje nekog osigurača.
Prati vremenske izveštaje, ali gledaj i kroz prozor. Čuvaj se vedrih noći i vetrovitih dana, čekaj naoblačenje i sneg. Sneg će da te ušuška, zaštiti od jačeg hlađenja, uostalom imaš širok asortiman snežnih pokrivača. Najzad, nijedan tip vremena ne traje večno, osim ako si na Antarktiku ili u tropima.

A kad sve to prođe...?

Pregledaj šta ti sve radi od uređaja nad kojima si drhtao proteklih dana. Ako je sve u redu, onda znači da si sve uradi kako treba. A ako je nešto nastradalo... uštedi i popravljaj, pa sledeći put ćeš znati šta i kako treba raditi za vreme hladnog talasa.

Otkud sve to znaš?

Iskustvo, dragi moj, iskustvo... stečeno i čitanjem. Čitaj i ti.

Imaš li osećaj za vrućinu?

Vrućina, vlaga, omorina, šta li je ovo?

Pa, pomalo od svega.

Sunce je podgrejalo atmosferu baš kako dolikuje letu. S visine, ono puca skoro pravo u tlo. A na tlu, posle velikih kiša, ostalo je dosta vlage. Ne vidiš je? Skrivena je u zemljištu koje je delom propustilo, a delom odlilo nedavne padavine. Skrivena je u biljakama, a evapotranspiracijom pruža svoju glavu i izlazi u vazduh kao zlo iz Pandorine kutije. Čitav prizemni sloj vazduha je bogat i prebogat vodenom parom, upravo primljenom od tla.

Da problem bude značajniji, kapacitet vazduha da primi isparenu vodu u vodenu paru, odnosno vlagu iz vazduha, značajno raste sa povećanjem temperature. I to ne linearno, već eksponencijalno. Jedan stepen temperature pri 30 stepeni povećava kapacitet vazduha kao pri povećanju temperature sa 7 na 10.5 stepeni, ili sa 0 na 4.6 stepeni. A priznaćeš da povećanje temperature sa 30 na 31 stepen nije toliko značajno kao ova dva pomenuta zimska povećanja temperature.

Kombinacija ova dva meteorološka elementa sa svojim visokim vrednostima, temperature i vlažnosti vazduha, daju prilično nezgodan ishod: omorinu. Teško se diše, a lako se znoji. Teško se kreće, a može lako da se gubi svest. Saveti lekara za ponašanje u ovakvoj vremenkoj situaciji treba da se poštuju. Najzad, imaš i sam dovoljno iskustva za ponašanje i delanje i teško podnošljivim vrmenskim uslovima.

Orijentacije radi, pri temperaturi vazduha od 30 stepeni, relativna vlažnost vazduha od 30 procenata daje osećaj toplote na granici između omorine i prijatnog vremena. Subjektivni osećaj temperature je 32 stepena, skoro kao temperatura kože čoveka koja iznosi oko 34 stepena. Već pri relativnoj vlažnosti od 40 procenata dolazi do umerenih neugodnosti, jer je subjektivni osećaj kao da je 35 stepeni. Pri toj relativnoj vlažnosti vazuha, ali na 35 stepeni, subjektivni osećaj od 42 stepena daje jaku neugodnost, a ako opet podignemo relativnu vlažnost na 45 %, subjektivni osećaj je kao da je 45 stepeni, a to je već alarmantno! Ali, meteo alarm ima upozorenja samo na visoku temperaturu, a ne na kombinaciju temperature i vlage.

Uostalom, evo tablice za određivanje subjektivnog osećaja temperature, pa dalje ćeš se i sam snaći u računicama i upozorenjima.

Obliva te znoj, a vrućina ne popušta. Osećaš se kao da si i sam jedan od prirodnih pokazatelja vlažnosti vazduha: samo pogledaš oznojenu odeću i - sve znaš! Šta da radiš?

Prvo, poslušaj savete lekara. Kratki su i jednostavni: nađi zaklon od prevelike toplote, pij dosta tečnosti i smanji fizičku aktivnost. Zaklon od prevelike toplote možeš naći van domašaja Sunčevih zraka, u nekoj prirodnoj senci, kao što je senka od drveća. Tamo je osećaj temperature manji za 5 do 10 stepeni. Malo li je?

Dobro, i senka neke zgrade može da bude spas, ali ako je asfalt ili beton bio osunčan, njegova temperatura je bar 40 stepeni, što ti ne čini neko rešenje. Divna dobrodošlica za sunčanicu! Slično, nadstrešnica od plastike ili nedajBože metala samo je medveđa usluga, jer osećaj temperature je na takvim mestima bar 45-50 stepeni. Najgore je u kolima, gde je sve usijano, pa je temperatura vazduha 45-55 stepeni, a upravljača kojeg ne možeš ni da uhvatiš je i preko 90 stepeni! Ah, da, eto ti još jednog prirodnog pokazatelja temperature: šaka čoveka može da drži predmete temperature do 70 stepeni, a preko toga - pec-pec!

Kada je vrućina, prozore možeš da držiš otvorene samo dok spoljna temperatura ne premaši unutrašnju. Onda najpametnije je da zatovriš prozore, a ako su osunčani, onda i roletne, pa tako do uveče. Otvaranje prozora izaziva promaju, što daje lažni osećaj svežine, a ustvari samo unosiš i toplotu i vlagu, što ćeš shvatiti kad padne veče, pa ne možeš da rashladiš nijednu prostoriju ustanu ili kući. Međutim, početkom leta, podrumske prostorije su znatno svežije, jer tamo još uvek vladaju uspomene na proleće, sa temperaturom oko 25 stepeni. Do kraja leta, i tamo postaje toplo, ali je tada dan kraći, pa prirodni spas dolazi ipak koliko-toliko na vreme.

Uključuješ klima-uređaj? Molim te, vodi računa. Temperatura u klimatizovanoj prostoriji ne sme da bude mnogo niža od spoljne, ne više od 7-8 stepeni. U protivnom, hladan vazduh će ti doneti neprijatnosti na prvi kontakt: može da te 'preseče' i blago 'šokira', a osetljivi sinusi lako 'prorade'. I ovo dođe kao neki prirodni pokazatelj razlike u temperaturi. Veće razlike su veći problem, a razlike od preko 15 stepeni mogu da prouzrokuju ozbiljne, pa i fatalne posledice za nepripremljen organizam. Klimu, dakle, podesi pre na izvlačenje vlage, a ne na spuštanje temperature. Ako odeš na bazene, jezero ili more, nema ni skakanja u hladnu vodu sa nepokvašenom kožom iz istih razloga.

Nešto bi popio? I ovde važi slično pravilo. Piće iz frižidera prija na prvi kontakt, ali u većim količinama može da prouzrkuje crvenilo grla. Limunada ima i vode i vitamina, pa je prava stvar! Sokovi su za izbegavanje, jer unošenje šećera pri vrućem vremenu otežava posao organizmu, unoseći višak energije koje telo pokušava da se oslobodi. Pivo? Pa... samo ako je 'znojavo', ali tek da orosi. Ali, o ovome smo već pričali, zar ne?

Vrućina će izvesno proći, do prvog fronta, u krajnjoj liniji do jeseni. Do tada, znaj da je i na tropskim ostrvima ovako toplo i ovako vlažno. Ali, tamo je svima lepo, a tebi je loše. Nije to zbog toga što je tamo lepše nego kod kuće. Važno je duvanje vetra... Ne vutra! Da se nisi usudio!

Pažnja! Olujni vetar!

Sprema se vetar, jak vetar, olujni vetar... Nosiće sve pred sobom, neće ti dati da normalno stojiš, guraće te dok se krećeš. Nešto će da se skrši, polomi, obori... Srećom po tvoje znanje, imaćeš pojma kolika je brzina vetra prema onome što zapažaš. Ta zapažanja ćeš moći da uporediš sa zvaničnim meteorološkim izveštajima o brzini vetra. Ali, kad jačina vetra dostigne 8 Bofora (17 metara u sekundi ili više), možeš da očekuješ i materijalnu štetu.

Pogledaj dobro oko sebe. Kakve štete možeš da očekuješ od vetra?

Nije imao sreće...

Sama Boforova skala već najavljuje moguće štete. Grane drveća već mogu da se slome i padnu. Tanje grane možda nisu toliko značajne, ali krupnije i deblje grane već mogu da nanose štetu prilikom svog pada. U gradu, grane koje padaju od olujnog vetra mogu da oštete vozila, kioske, žice između bandera, a u krajnjoj liniji i da povrede nekog prolaznika koji je bio takve, loše sreće. Pazi dobro! Olujni vetar može da otkine i prelomi i poneko stablo, naročito ako je drvo bolesno ili počelo da truli. Kako drveće ne ide kod lekara, a nadležne službe gradskog zelenila mogu i da ne primete odmah da je neko drvo u lošem stanju, ostaje na tebi da povedeš računa o tome.

E, iza ovog znaka vetar stvarno može da naudi vožnji!

Nalaziš se u autu, a vetar ga zabacuje kako on hoće. Uopšte nije prijatno ni putnicima, ali ni vozaču kojem se upravljač otima! Ali, zamisli da voziš kamion sa ciradom ili šleper. Bočni olujni vetar može da obori takvo vozilo kao od šale! Naravno, to se sve može desiti ako je vetar olujne jačine. Olujni vetar može najviše da pokaže svoje moći na mostovima i otvorenom prostoru, ali i u posebno vetrovitim područjima kao što su obale mora, neposredna blizina planine s koje duva vetar. Na takvim mestima se ponekad mogu naći i odgovarajući saobraćajni znaci koji upozoravaju na izraženu opasnost od udara vetra. Dešava se čak da se takve deonice puteva zatvaraju za saobraćaj dok vetar ne oslabi.




Nisu samo drumska vozila na udaru vetra. Rečna i morska plovidba je otežana za velika plovila, dok manja plovila moraju biti privezani na bezbednom. Ukoliko nisu, možda ćeš naći neki prevrnut ili razbijen čamac. Ako si u avionu, znaj da pilotu nije nimalo svejedno dok poleće ili sleće na pistu. Jači udar vetra može čak i te grdosije da otima iz kontrole.

Pre vetra, ovi crepovi su bili na krovu...

Koliko puta se moglo videti kako tokom olujnog vetra leže razbijeni crepovi oboreni s nekog krova. Dobro je, jer to je najmanja moguća šteta koja može nastati. Zamisli da je na mestu pada bio neki auto, ili još gore neki nesrećnik. Dešava se, a vetar ne bira kome će to da se desi. Zato svedi taj izbor na uži tako što ćeš da izbegavaš takva mesta i za prolaz, i za parkiranje auta.

Gradilišta su mesta posebno osetljiva na štetu od olujnog vetra. Uvek se nađe neki nepričvršćeni predmet, neka daska, limena ili drvena tabla, prozorsko staklo koje biva poneto nekim udarom vetra, pa lako može da pređe ogradu gradilišta i nađe se nasred ulice! Kranovi građevinara se tada posebno obezbeđuju i napuštaju. Ako vetar počne iznenada, samo zamisli kako je kranisti koji se zatekao u pola posla. Zatvoren u onom metalnom kavezu, desetinama metara iznad tla, a na kranu je nešto teško. Kuka može da bude i slobodna, ali betonski teg na drugoj strani krana je uvek tu. I šta ako se poneka tona otkači odatle? Ne razmišljaj previše ako si u toj ulozi, već odmah poštuj bezbednosne procedure!

Ako samo struje nema, dobro smo i prošli.

Bandere i dalekovodi mogu da popuste pod udarima olujnog vetra. Srećom, obično se pored dalekovoda niko ne nalazi, ali prekid struje koji se zbog toga desi potrajaće satima, a možda i koji dan.

Dakle, kad duva olujni vetar, zabeleži kad je počeo, kad završava i iz kog pravca je duvao. Oceni njegov jačinu, kao što znaš, prema Boforovoj skali. Znaj da je verovatno negde nastala neka šteta, možda baš kao iz ovih opisa. Ako je vidiš, opiši šta je sve oštećeno. Svaka takva informacija će svakako pomoći svima koji se bave štetama od olujnog vetra, pa čak i meteorolozima koji nemaju merenja baš na svakom uglu. Najzad, nemoj da zaboraviš da si i ti ljudsko biće, da je nezgoda koju si video i zabeležio mogla i tebi da se desi. Zato, prvo pomozi onima koji trpe štetu, pa tek onda piši šta si zapazio. Ako ne znaš gde da beležiš, možeš da ostaviš komentar na ovaj tekst. To će biti dovoljno. Hvala.

Pažnja! Opasne meteorološke pojave!

Čitajući tekstove sa ovog bloga, imao si priliku da otkriješ mnoge tajne meteoroloških osmatranja. Naučio si, ili si se podsetio kako se osmatraju i razumeju vremenske prilike, šta koja pojava znači, odakle dolazi i šta možeš da očekuješ sledeće iz asortimana meteoroloških pojava. To radiš zato što to voliš, želiš da razumeš prirodu i njene ćudi, proširiš svoje vidike, obogatiš svoje znanje, umnožiš svoje iskustvo... ali, da li je to dovoljno? Ima li svo to znanje i iskustvo neku praktičnu primenu?

Naravno da ima!

Vreme nije uvek predividivo. Ponekad može da bude i opasno! Uz razvoj tehnologije, sve smo osetljiviji i ranjiviji na razne nedaće, pa i na vremenske neprilike. Iako se one mogu relativno pouzdano predvideti dovoljno vremena unapred, nikad ne možemo tačno znati da li će napraviti neku štetu ili, ne daj Bože, odneti neki ljudski život. Ovo je sasvim dovoljan razlog da uposliš svoja umeća: da razumeš opasne meteorološke pojave.

Među opasne meteorološke pojave ubrajaju se:

• gusta magla ,
• visok snežni pokrivač, snežni nanosi, mećava,
• lavine,
• poledica, naslage leda na objektima,
• olujni vetar, bilo da je to uz grmljavinsku oluju ili višednevni,
• grad (kao najopasniji deo grmljavinskih oluja),
• poplava i bujica,
• suša,
• dugotrajno hladno ili vruće vreme, odnosno hladni i topli talasi.

Primećuješ da neke od ovih pojava nisu samo odraz trenutnog stanja vremena, već i posledice održavanja jednog tipa vremena u dužem periodu (nekoliko dana, pa i više sedmica). To samo znači da vreme treba pratiti stalno, a ne samo kada je u toku neka uzbudljiva promena.

Meteorološke službe su zadužene da prate vreme. To ne znači da možeš da se tek tako osloniš na njih, jer uprkos raznim naprednih tehnikama praćenja vremena (sateliti, radari, automatska i daljinska merenja), one ne mogu uvek znati gde je nastala kakva šteta od vremenskih (ne)prilika. Takva informacija je od suštinskog značaja, jer osnovna dužnost meteoroloških službi jeste da praćenjem i prognoziranjem vremena pomogne u normalnom odvijanju drugih aktivnosti, sa posebnim osvrtom na zaštitu ljudskih života, životne sredine i materijalnih dobara. Međutim, veliki problem meteoroloških službi je da imaju u vidu nastale štete od opasnih meteoroloških pojava kako bi procenili rizik od njihovog pojavljivanja. Takva procena rizika je izuzetno važna za planiranje i zaštitu objekata od opšteg značaja (putevi, pruge i druge saobraćajnice, poljoprivredne površine, razna postrojenja, skladišta, važne zgrade i slično).

Tvoja uloga u ovom zadatku počinje ovde! Svojim umećem posmatranja vremena možeš da obratiš pažnju na opasne meteorološke pojave, da ih pratiš i beležiš, ali i da beležiš štete koje tako nastaju. Te zabeleške podeli sa drugima. Objavi ih na nekom pogodnom mestu, recimo kao komentar na ovaj tekst ili na neki tekst na ovom blogu koji se odnosi na odgovarajuću opasnu pojavu. Nađi i neki meteorološki forum i podeli tu informaciju i sa ostalim članovima koji svakodnevno prate vreme. Budi uveren da u meteorološkim službama postoje ljudi koji prate te tekstove u potrazi za takvim informacijama.

I da... ako još nije počela, tvoja uloga u ovom zadatku počinje sada!

(Ne)slana šala

U hladnim, često vedrim jutrima sa malo ili bez imalo vetra, kada je miris mraza u naznakama pomešan sa mirisima loženja, vrhovi vlati trave umeju da osvanu pod tankim, belim prekrivačem. Kao da joj je hladno, pa se pokriva još jednim ćebencetom, trava podseća da i mi treba da imamo još jedan sloj odeće na sebi. Slično travi, u gradu se ovako ogrnu krovovi i haube automobila.

Ali, gde je rosa, kojom se jutro umiva? Kakva je ovo neslana šala?

Ovo nije neslana šala, već slana. Ne slana šala, već samo slana. Mraz je, nema šale.

Otkud slana?

Noć nije 'posolila', već 'poslanila' travu
(foto www.slometeo.net)

Vlaga iz vazduha se skuplja na površine koje se najjače hlade, baš isto tako kao kad prave rosu. Međutim, kondenzacija vlage iz vazduha se polako zamenjuje sublimacijom vodene pare na najbolje ohlađenim površinama. Nije teško pogoditi da se ova zamena vrši na temperaturama ispod nule, s tom razlikom što se više ne radi o temperaturi vazduha, već o temperaturi koju dostižu površine koje se hlade. Razlika se veoma jasno vidi, jer umesto vodenih kapljica rose, stvaraju se ledene ljuspice od kojih se sastoji ova pojava.

Nastanak slane zavisi ne samo od hlađenja, već i od trenutka u kojem se menja znak temperature površina na kojima nastaje. Jesenjim i prolećnim slanama često prethodi pojava rose, jer nastaje na skoro istovetan način. Mrazne večeri, međutim, nemaju uvertiru od rose, jer je početna temperatura pri kojoj se vodena para prikuplja na hladne površine je već ispod nule.

Ovakve nitne nisu ukrasne (foto
http://don.komarechka.com/2010/11/more-frozen-dew-drops/)

Prelaz iz rose u slanu se u prvim javljanjima mrazeva javlja pred jutro. Narod kaže: ''Pred zoru se mrzne''. Ima narod pravo; tada je temperatura najčešće najniža. Ali, dešava se da se prilikom hlađenja zamrzavaju kapljice rose. Ova neobična bela rosa se od slane razlikuje upravo po obliku tih tanušnih elemenata od kojih se tka tanki pokrivač od komadića leda. Dok je kod slane ovo tkanje od ledenih ljuspica i pločica, bela rosa ima zamrznute kapljice, odnosno okruglaste nitnice vešto poređane jedne pored druge u gustom rasporedu. Na prvi pogled deluje isto jer je od istog materijala, ali ledeno tkanje je različitog oblika.

Šta se zbiva kada nestaje slana?

Jednostavno, nestanak slane označava i promenu uslova koji su prouzrokovali njen nastanak, ponekad prelazeći u svoju suprotnost. Slana nestaje kada, umesto hlađenja, počne zagrevanje preko dana; kada noć nije više vedra, već postane oblačna; kad ono malo ili nimalo vetra se pokrene i uskovitla vazduh. Primetićeš i to da slana može da opstane i par sati duže u senci nego na osunčanom tlu. To je samo dokaz da temperatura vazduha nije uvek dovoljna za nestajanje slane.

Slana može da nestane topljenjem delića od leda, što ostavlja tragove od vodenih kapljica. One više nisu lepo poređane po površinama, već se slivaju kao na kiši. Zato, te kapljice nisu rosa. Slana može da nestane i bez prelaska u tečnu fazu, već samo sublimuje direkno u vodenu paru. Čim izdahneš vazduh na hladnom vremenu, setićeš se da je vodena para nevidljiva i sveprisutna, a vidi se samo kada se kondenzuje ili kristališe u ledene elemente.

Kakav je značaj slane?

U hladnim jutrima, slana jasno oslikava predele koje su osetljivije na mraz, stavljajući više svoje bele boje na tim mestima. Primetićeš da su ta mesta uglavnom nizije i doline, pa čak i mala udubljenja, ne šira od nekoliko metara. Takva mesta i imaju svoje posebno ime: mrazišta. Svako ko zna nešto o uzgajanju biljaka, bilo da je to cveće ili neka kultura koja daje plodove, izbegava mrazišta kao mesta na kojima biljke treba da rastu. U rano proleće, ova mesta mogu da 'oberu' biljke pre nego što i počnu da rastu. S druge strane, rani mrazevi nisu toliko opasni, jer biljke završavaju vegetacioni ciklus svog života.

Slana je takođe i znak da na putevima i ulicama može da bude klizavo za automobile. Tada izlaze ekipe za održavanje ulica i posipaju so, kako bi se sprečilo formiranje tankog, skoro nevidljivog sloja leda. Tada je i ulica slana, ali ne od slane, već od soli.

Kad primetiš prelazak iz rose u slanu, obrati pažnju na temperaturu vazduha. Ona je tada ne mnogo, ali svakako iznad nule za nekih 3 do 5 stepeni. Taman tolika je i razlika između temperature vazduha i površina na kojima se slana javlja. Eto još jednog prirodnog termometra. Zgodno je imati takve termometre za svaku priliku, zar ne?

Cvrčak i mrav 2

Već duže vreme mrav nije video cvrčka, pa se zabrinuo za njega. Otkako je leto počelo, jedva da ga je i čuo, a kamoli video. Stoga je odlučio da ga poseti u pauzi svog rada na prikupljanju prosutog zrnevlja.

Zadigavši list da se provuče ispod njega, mrav ugleda cvrčka kako sedi sav skršen i drhtav.

- Šta je sa tobom? – upita mrav zabrinuto.

- Hladno mi je – reče crvčak jedva čujnim glasom – i ne mogu da pevam i sviram.

- Izađi malo na sunce i zagrej se – reče mrav.

- Bih ja, ali jedva se krećem – požali se cvrčak.

Izađi malo na sunce i zagrej se (ilustracija Miloš Aleksić, www.http://milosaleksic.com/ilustracije.php)

Mrav vidi da cvrčku zaista nije dobro. Cvrčkove muzikalije su bile ispod trave, baš tamo gde ih ostavlja preko zime, kad nije sezona muzike. Počeša se po glavi, pa upita cvrčka:

- A šta bi sa tvojom muzikom? Izgleda kao da je nisi ni pipnuo.

- Ma jesam – odgovori cvrčak preko volje – ali ne ide mi. Prsti su mi utrnuli koliko mi je hladno. Kad se malo zgrejem, izađe poneka nota, ali nije to to. Nedostaje mi temperatura da održim tačno određeni ritam.

- Kako to misliš? – bio je znatiželjan mrav.

- Ovako, pokazaću ti – uspravi se cvrčak – Od broja mog cvrčanja mogu da pogodim temperaturu, i to na sledeći način: od tog broja oduzmeš 40.

- Dobro – reče mrav – Dalje?

- Podeli taj broj sa 7.

- A onda?

- Dodaj još 10 i dobiješ traženu temperaturu – osmehnu se cvrčak – Šta kažeš?

- Meni to izgleda kao ona igra gde zamisliš neki broj, Inga mi da još toliko, ti mi daš 6, pola baciš u vodu, sačuvaš svoje, vratiš Ingi njeno i uvek ti ostaje 3 – reče mrav u neverici.

- Probaj sutra, kad bude toplije – namignu mu cvrčak. – Sedi i broj, računaj i prati temperaturu. Videćeš i sam. Bar je zanimljivo.

Sutradan, mrav uze slobodan dan i sede na kamen da sluša cvrčkovu pesmu. Zaista je dan bio topliji. Kada je bilo tačno 25 stepeni, začulo se ritmično cvrčanje. Pomno je brojao, pisao u beležnicu, računao i pratio temperaturu. Predveče, cvrčkova pesma je prestala.

- Pazi, stvarno – počeša se po glavi mrav, vrteći olovku između dva prsta – Sve se uklapa! Sutra ću da mu odnesem čaj da malo bolje ozdravi i da mu se zahvalim na ovoj igri.

Odlazeći rano u krevet, mrav ponovo začu pesmu. Iako je bilo toplo veče, to nije bio cvrčak, već zrikavac. Nije mogao da spava od topline, pa je izašao da trlja nogu o nogu. Tako mu je uvek uspevalo da se rashladi.

Pred spavanje, cvrčak pomisli na mrava. ''Nisam mu rekao da ja imam samo tri meseca za tri stvari koje čine moj život: da pevam, volim i umirem.'' Zaspao je sa željom da mu to kaže što pre. Ako ne zaboravi do tada.

Rosa u podne!

Sedeo sam na travi, tek prosušenoj od jutrošnje kiše. Zemlja je bila još vlažna, a Sunce je bilo baš hladno i gubilo svoj sjaj. Ne, nije mi bilo dosadno. Naprovit, bio sam prilično zauzet posmatranjem providnog alkoholnog konca u termometru čiji je rezervoar nežno dodirivao uredno podšišanu travu u tom uglu salaša u Horgošu. Bora je stajao iznad mene i pratio toplotne prilike u onoj legendarnoj drvenoj beloj kućici, a Mira se nešto dalje družila sa vetrom koji je jedva duvao, pokušavajući da mu uzme meru pomoću tri polukugle.

Lutajući iza oblaka, odgriženo Sunce je gubilo svoju toplinu

Iako se Sunce probijalo kroz oblake sa promenljivim uspehom, moglo se osetiti kako je toplina bila sve oskudnija. Vazduh je još bio vlažan i miran. Približavalo se nešto što niko nije mogao da zna kako izgleda, nadajući se da će ga prepoznati. Svakog minuta će se to desiti. I svakog minuta, svako od nas beležio je ono što se moglo zabeležiti naššim instrumentima.

Odjednom, sve se smračilo! Kao da je neko isključio svetlo u sobi, nastao je potpuni mrak. Samo pri horizontu mogla se videti tanka žućkasta traka od neba. Izvadili smo pripremljene baterijske lampe i nastavili da pratimo instrumente, pomalo uzbuđeni što nas je očekivana promena ipak malo iznenadila. Iskočiše komarci iz trave, ptice sletoše na prvo što su naišle, kučići polegaše u travu na spavanje, a ljudi zagrajaše. Pravo povečerje, nema šta!

Nežno obrisah tanku staklenu cev koja je čuvala moj providni alkoholni konac koji je vidno počeo da se skraćuje. Nesvestan šta sam uradio, zabeležih još jednu brojku, nešto manju nego u prošlom minutu. Minut kasnije, ponovo obrisah prstom tu situ cev, a onda se spoznaja svog postupka sruči na mene. Kondenzacija vodene pare iz vlažnog vazduha pri tlu... čekaj, pa to je... rosa! Pogledah na sat, ali da shvatim doba dana. Bilo je pet minuta do jedan posle podne. Hej, rosa u podne!

- Miro, Boro, pogledajte ovamo! – pozvah ih uzbuđeno. Bili su mi potrebni da i sami vide ono što i ja vidim, da podelim ovu neobičnost sa njima.

- Šta da vidimo?

- Ovo je... – podigoh glas od uzbuđenja - rosa u podne!

- Rosa u podne, ma daj...

- Ma ozbiljan sam! Vidi... – i ponovo obrisah staklenu cev sa alkoholnim koncem koji se još malo skratio. - Rosa, definitivno. Došlo je do kondenzacije.

Neverica prolete za trenutak, a onda sam rekao nešto što mi je uvek bila šala. Samo sada ne.

- Rosa u podne! Osmortili smo nastanak rose usred dana!

- Eto, i to može...

Još samo trenutak i ponovo će se razdaniti...

Mira i Bora se vratiše svom poslu, a ja sam pored zabeleženih brojki notirao i ono što je u normalnim uslovima nemoguće. Dakle, rosa nastaje kada Sunce ne sija i kad vazduh pri tlu počne da se hladi, pa makar bilo i usred dana, ali samo ako Sunce nestane.

Ponovo obrisah staklenu cev, a onda se razdanilo, isto tako naglo kao kada se smrklo. Začuše se pevci na salašu, psi se podigoše iz trave i dan je mogao da se nastavi. Jedan nezaboravni dan, kada je nemoguće za trenutak postalo moguće... Naravno da pamtim datum i događaj - 11. avgust 1999. godine, potpuno pomračenje Sunca.